AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 23 FEB 1999 22:53:51 GMT

    Raskorak izmedju politike i prakse

    DRZAVNI INTERES NA PRVOM MESTU

    AIM, PODGORICA, 23. 2. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Kako Savezna vlada koja je proklamovala stabilan kurs i cene, svojim najnovijim merama podstice suprotne efekte. Novim nametima privredi izaziva porast cena, a u cilju smanjenja platnog deficita priznaje da dinar gubi korak s konvertibilnim valutama

    U poslednjih mesec dana Savezna vlada dva puta je izrazila duboku zabrinutost zbog osetnog odstupanja na glavnim sektorima ovogodisnje ekonomske politike. To su, pre svega, proizvodnja, koja je u januaru manja, u odnosu na decembar, za 23,8 odsto, zatim izvoz koji je podbacio za 25,7 odsto i cene, koje su svojim povecanjem od 2,9 odsto skoro dostigle polugodisnji planirani rast.

    Kao posledica toga usledile su mere za ublazavanje katastriofalnog stanja u jugoslovenskoj privredi, koja je u januaru izvezla robu u vrednosti od 164 miliona dolara. S tim devizama Jugoslavija ne moze da plati najosnovnije uvozne potrebe, tako da je uvozna stavka smanjena na 298 miliona dolara ili za 41,4 odsto. Time je ublazen platni deficit, ali je jugoslovenska privreda, zavisna od uvoza sirovina, dovedena u jos tezi polozaj: bez uvoza nema proizvodnje i izvoza, a time ni deviza da se plati roba iz inostranstva.

    Zato se savezna vlada odlucila na potez kojim namerava da omoguci drzavi i privredi da ostvari izvoz na domacem trzistu. Posebnom Uredbom, cija je primena vec pocela svaki uvoznik je obavezan da proda centralnoj banci pet odsto deviza od ukupne vrednosti uvoza. Procena je da bi se na taj nacin godisnje sakupilo 250 miliona dolara, sto je znatno vise od januarskog izvoza,na primer.

    Ova administrativna mera ima, medjutim, i svoju negativnu stranu medalje:uvoz je jako poskupeo. U subotickoj firmi "Sever" izracunali su da ce ih ova obaveza kostati pola miliona dinara. Uvoznici su duzni da drzavi prodaju devize po zvanicnom kursu, odnosno jednu DEM po sest dinara, iako je crni kurs, koji se ugradjuje u cene skoro za 50 odsto veci od zvanicnog. i primakao se cifri od devet dinara za jednu marku. Posle ove mere treba ocekivati jos brzi rast crnog deviznog kursa, tako da ce obaveze uvoznika biti jos vece, a to ce se odraziti na cene. Savezna vlada je zapravo svojim merama ugrozila ostvarenje dva kljucna opredeljenja koja je postavila u svojoj ovogodisnjoj ekonomskoj politici: stabilan kurs domace valute i nisku inflacija od 0,5 odsto mesecno.

    Obavezna prodaja deviza drzavi na svaki uvoz, osim na limun i pomorandze, izazvala je veliki potres u spoljnoj trgovini jer je uvoz potpuno zamro, a jos se ne zna koliko ce uvoznicima trebati vremena da se prilagode novoj meri. Posledice na trzistu su, medjutim, vec vidljive, jer je roba iz uvoza poskupela, a to ce se dogoditi i s domacom. Nova obaveza uvoznicima utice na troskove proizvodnje, kao i na smanjenu ponudu domacih roba.

    Drugi devizni izvor odnosi se na prodaju jugoslovenske robe za devize na domacem trzistu. Tako je fabrika automobila "Zastava" pocela prodaju automobila za devize, uz popust, kao i na kredit, ali uz obavezu da kupac oroci devize na stednju i da rate placa u devizama. Sve je to uradjeno uz prethodnu saradnju sa Vladom Srbije, koja je "Zastavi", kao drzavnoj firmi posvetila izuzetnu paznju. Posle visegodisnjih neuspelih pokusaja da se u inostranstvu nadje partner koji ce u `Zastavi` obnoviti automobilsku proizvodnju Vlada Srbije je odlucila da produkciju pokrene sredstvima prikupljenim od taksi koje gradjani placaju prilikom registracije svojih automobila.

    U "Zastavu" ce, iz tog izvora, biti plasirano 350 miliona dinara, ali proizvodnja nece biti osetno povecana. Racuna se da ce u ovoj godini bit proizvedeno oko 35 hiljada automobila i to modela koji su stariji od 20 godina. Da ni ta skromna proizvodnja ne bi ostala neprodata doneta je mera prema kojoj svi drzavni organi i firme moraju da kupuju domaca vozila, a sklopljen je i aranzman s organizartorima igara na srecu da se dobitnicima glavnih nagrada daju "Zastavini" automobili. S obzirom na pravu poplavu pomenutih igara postoji opasnost da Zastava ne bude u stanju da proizvede dovoljno automobila za sve dobitnike.

    Prodajom automobila za devize, kao i uvodjenjem popusta, drzava je prakticno dinar gurnula u drugi plan, cime je i sama priznala da njegova vrednost gubi korak s konvertibilnim valutama. Potez sa "Zastavom", koji se objasnjava strateskim interesom srpske privrede, jer je za ovu drzavnu firmu vezana sudbina preko sto hiljada zaposlenih u metalskom kompleksu zemlje, izazvace i druge posledice. Da bi se "Zastavi" smanjila inostrana konkurencija uvedena je obaveza da uvoznici automobila moraju da ostvare izvoz vredan 60 odsto od vrednosti uvoza. Udruzenje uvoznika je vec reagovalo upozorenjem da ce primenom te mere prakticno biti zaustavljen uvoz stranih vozila, jer oni ne mogu da nadju inostranog kupca za domacu robu, koja ni sa cenom, ni sa kvalitetom ne moze da konkurise na svetskom trzistu. Prvi potez "Zastave" nakon sto joj je drzavnim propisima obezbedjen gotovo monopolisticki polozaj bio je da podigne cene automobilima.

    Uvoznici smatraju da njihov uvoz, koji je prosle godine iznosio 7,5 hiljada automobia ne predstavlja ozbiljnu konkurenciju "Zastavi", vec potsecaju da je jugoslovensko trziste zasiceno ponudom time sto je u poslednje dve godine uvezeno 180 hiljada polovnih automobila. Na njihov uvoz potroseno je oko 720 hiljada DEM, odnosno prosecno cetiri hiljade DEM po jednom automobilu. I drzava je u celom poslu zaradila oko 300 miliona DEM.

    Izracunato je da ce u ovoj godini za odrzavanje tih vozila, za koje se tvrdi da im je prosecna starost oko 10 godina biti potroseno preko pola miliona DEM na uvoz rezervnih delova. Celokupno poslovanje s uvozom i odrzavanjem polovnih vozila obavlja se izvan zvanicnih deviznih tokova.Te devize nisu bile u jugoslovenskim bankama, vec u dzepovima gradjana.

    Pored udruzenja uvoznika automobila novim administrativnim merama u spoljnoj trgovini pogodjeni su i uvoznici kafe, koji su prinudjeni da robu kupuju preko posrednika kojeg odredi direkcija za robne rezerve. Drzava se na ovaj korak odlucila radi efikasnije kontrole uvoza, posto je utvrdjeno da se u budzete sliva svega pet odsto od ukupnih obaveza uvoznika prema drzavi. Uvoznici tvrde suprotno i upozoravaju da su novim merama povecani troskovi za oko sest dinara po kilogramu kafe, te da ce na jugoslovensko trziste stizati kafa najlosijeg kvaliteta. Takodje se upozorava da je drzava, "preko noci", ugrozila egzistenciju oko 30 hiljada ljudi, koji ucestvuju u preradi i prometu kafe na jugoslovenskom trzistu.

    Cilj novih administrativnih mera je da se popravi trgovinski bilans s inostranstvpom, odnosno smanji platni deficit, kojeg drzava, zbog niskog izvoza ne moze da podnese, ali je istovremeno stvorena haoticna situacija u ovoj oblasti, koja ce za posledicu imati da se platni deficit smanjuje ogranicavanjem uvoza, a ne povecanjem izvoza. Nove mere prete da negativno uticu na ionako skroman izvoz. Eksperti za spoljnu trgovinu procenjuju da izvoz moze da bude prepolovljen, jer ogranicavanjem uvoza domaca privreda nece imati dovoljno sirovinskog i reprodukcionog materijala za preradu.

    Najnovija procena ekonomskih strucnjaka predvidja da rast proizvodnje u ovoj godini nece prelaziti tri odsto, dok je planom utvrdjeno da ce povecanje iznositi sest odsto. Iskustvo iz januara u kojem je industrijska proizvodnja pala za 9,6 odsto u odnosu na decembar upucuje ko ce biti u pravu, bez obzira sto prosli mesec, zbog velikog broja neradnih dana nije pogodan za usporedbu. Ako se uporedi isti broj radnih dana u januaru i u decembru proizvodnja belezi pad od 0,1 odsto.

    Iako je zvanicno 1999. godina proglasena za promovisanje malih i srednjih firmi prakticni potezi pokazuju da se, pre svega, stite veliki sistemi, a da racun za to placaju mala preduzeca, koja su najcece pogodjena iznenadnim intervencijama administrativnim merama, koje se objasnjavaju da su drzavni interesi iznad svih drugih.

    Ratomir Petkovic (AIM)