AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 19 APR 1998 22:45:20 GMT

    Studiranje u Srbiji

    FAKULTETSKA DIPLOMA U DEVIZAMA

    AUM, BEOGRAD, 19. 4. 1998.

    Uoci predstojeceg upisnog roka za brucose, po prvi put se glasnije culo zalaganje i univerzitetskih profesora za uvodjenje trece kategorije studenata, koji bi placali skolovanje po ekonomskim cenama. Vec nekoliko godina na univerzitetima u Srbiji pored akademaca koji se skoluju o trosku drzave postoje i tzv. `sufinansirajuci` koji novcano particupiraju skolovanje. Poslednji predlog o ekonomskim skolarinama izavao je dosta polemike u javnosti: ko bi u ovom siromastvu to mogao da plati, i da li bi na ionako prebukiranim i osiromasenim fakutetima veci broj studenata doveo kvalitet nastave na jos nize grane.

    Fakultetske kase, kao i drzavna pate od hronicne bespraice, profesori i asistenti neredovno primaju plate a fakulteti nemaju sredstava kojima bi na primer uredili prostorije ili osavrmenili nastavu. Zbog skucenog prostora na pojedinim fakultetima se radi u tri smene, subotom, praznicima, za vreme raspusta.

    Iako za trecu kategoriju studenata jos nema zakonskog pokrica (zvanicno je u SRJ skolovanje besplatno) pojedini dekani beogradskih fakulteta,su ovih dana ophrvani besparicom, vec izasli sa predlozima o mogucem broju studenata sa `dubokim dzepom`. Ekonomski predvidja izmedju 450 i 500 takvih brucosa, Pravni 600, Farmaceutski 200, Filoloski 130, Medicinski 100, Stomatoloski 50, Filozofski 85... Jo se ne znaju ni kriterijumi na osnovu kojih su fakulteti dosli do predloga broja studenata koji ce placati ekonomske skolarine, kao ni da li ce biti interesovanja da se u kriznim vremenima plati pozamasna suma novca za ovdasnje prilike. Poznavaoci ovdasnjih prilika tvrde da hoce i strahuju da bi `platise` mogle istisnuti sa studija odlicne djake.

    Preracunato u nemacke marke-cenovnici su za sada orjentacioni- studenti bi u proseku godinu studiranja na Beogradskom univerzitetu placali 3.000 DEM. Ova cifra je mnogo veca na najtrazenijim fakultetima, medju kojima su medicinski, farmaceutski, stomatoloski... gde bi godina studija, prema prvim procenama, kostala izmedju 6.000 i 8.000 DEM. Ako studiranje na ovim fakultetima traje sest godina, onda bi oni koji zavrse u roku, za diplomu izdvajali od 36.000 do 48.000 nemackih maraka.

    Ali prosek studiranja na sest univerziteta, koliko postoji u Srbiji, je visi od 7,5 godina na fakultetima koji traju cetiri godine, a oko 8,35 na visokoskolskim ustanovama cije studije traju pet ili sest godina. Prema nekim podacima tek svaki deseti student diplomira u roku, odnosno 66 odsto upisanih brucosa nikad ne zavrsi zapoceto skolovanje. Najbolji akademci su po poslednjim istrazivanjima studenti Univerziteta umetnosti, jer na vreme zavrsi cak 51,9 odsto visokoskolaca. Na Univerzitetu u Beogradu u roku diplomira tek 10,9 odsto studenata, a u Nisu je ta brojka jos niza- 6,8 odsto. Prema proracunima u Ministarstvu prosvete, jedna diploma drzavu danas kosta najmanje 100 prosecnih plata.

    Tesko je reci koliko se trenutno akademaca skoluje u Srbiji zbog velikog broja "vecitih" studenata- ali poslednjih godina svakog upisnog roka oko 34.000 kandidata sa srednjoskolskom diplomom dobije indeks studenta prve godine fakulteta i jos 14.000 brucosa stekne indeks vise skole, gde je prosek studiranja vise nego ka tastrofalan- studira se dva i po puta duze od predvidjenog roka, a na vreme zavrsi tek svaki 35. student. Inace, receno jezikom brojki, oko 20 odsto generacije koja zavrsi srednju skolu odlucuje se da nastavi skolovanje. Sa kakvim rezultatima- vidi se iz pomenutih podataka- koji objasnjavaju zasto svega pet odsto stanovnika SRJ moze da kaze kako ima fakultetsku diplomu i visoko obrazovanje.

    Hiperinflatorna spirala '93. ugrozila je i kvalitet univerzitetske nastave. Po kazivanju rektora Univerziteta u Beogradu, prof. dr Dragana Kuburovica, los materijalni status ucinio je da nastava dobije demonstracioni karakter, cak i na onim fakultetima koji ne mogu da se zamisle bez laboratorijskih vezbi i eksperimenata. Na primer, na Stomatoloskom fakultetu plombiranje zuba se uci tako sto asistent pokazuje kako se to radi- a studenti- gledaju. Oskudica hemikalija, opreme, cak i osnovnog laboratorijskog posudja, ugrozava kvalitet diplome koja je do pre nekoliko godina bila cenjena svuda u svetu. "Sada kujemo "lazni novac" i ukoliko se nista ne promeni, mene ce biti sramota da potpisujem te diplome", upozorio je jos prosle godine rektor najstarijeg i najveceg univerziteta u drzavi.

    Spisak onoga sto nedostaje fakultetima postaje sve duzi, pocevsi od zastarele opreme, koja je na nekim fakultetima kupljena jos pocetkom ovog veka- da se ne govori o casopisima i knjigama koje su nabavljane cak i za vreme Drugog svetskog rata, ali sada za to nema para. Iako je tesko zamisliti rad univerziteta bez ovih osnov nih sredstava rada. Ogorcen i kriticari, danasnje obrazovanje, po uslovima u kojima se radi, porede sa onim iz Milosevog doba, a borci za autonomiju tvrde da je i u Titovo doba bilo vise akademskih sloboda, nego danas, jer vladajuca partija nastoji da odrzi apsolutnu dominaciju nad akademskim duhom.

    Samo razmisljanje da akademski gradjanin moze da se postane na tri nacina, odnosno i placanjem ekonomske cene studija, znaci da osnivac drzavnih univerizteta (Vlada Republike Srbije) nema para za ispunjavanje svojih zakonskih obaveza i da u ovoj ideji vidi mogucnost za "rasterecivane". Ono je znatno, ako se ima u vidu da su sve obaveze izracunate u devizama. Ako se prosiri statusna lista visokoskolaca to bi bio i zavrsni udarac iluziji o nasem 'besplatnom' skolovanju.

    Promocija takve ideje moze da istisne elitu po znanju, ali, ruku na srce, moze doprineti i poboljsanju kvaliteta nastave i studentskog i profesorskog standarda. A to je upravo onaj ideal kojem se tezi, a koji izmice u ovim teskim vremenima.

    Olga Nikolic (AIM)

    Antrfile

    Profesorski cas dva dinara

    Zagovornici ideje o uvodjenju ekonomske cene kostanja studija u prilog svojoj tezi isticu i visinu postojecih skolarina koju placaju tzv. sufinansirajuci studenti. Po postojecem cenovniku, koji je na nivou '94. godine, dva semestra skolovanja kostaju izmedju 850 i 2.750 dinara. Izracunato je da taj iznos pokriva tek 11 odsto stvarne cene kostanja studiranja. Dekan Ekonomskog fakulteta BU, prof. dr Branko Medojevic upozorio je da je cena profesorskog casa u postojecim okolnostima manja od dva dinara. Do ove brojke je dosao kada je skolarinu od hiljadu dinara podelio sa brojem obaveznih casova(52) u toku jedne skolske godine.