AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 02 APR 1998 22:19:56 GMT

    SAMO SIMBOLICAN ILI REALAN AKT?!

    Skoro godinu ipo nakon potpisivanja Sporazuma o obrazovanju na Kosovu izmedju tadasnjeg predsednika Srbije Slobodana Milosevica i lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, mesovita srpsko - albanska grupa "Tri plus tri" uz posredovanje italijanske zajednice Sant Edjidio, potpisale su novi Dokument o njegovoj realizaciji, dokument sada poznat kao Ankes Sporazuma. Kao sto je njime bilo predvidjeno, 31. marta zapoceo je proces njegove implementacije, dozvoljavanjem da se Albanoloski Instutut vrati na koriscenje njegovim radnicima, albanskim naucnicima, da bi se kasnije nastavilo u slicnom obliku i sa otvaranjem vrata za mlade Albance i ostalih univerzitetskih i skolskih objekta do 30 juna, a prateci objekti (sportske hale, Narodna i Univerzitetska biblioteka, studentski domovi itd) od 1. oktobra ove godine.

    Oko pitanja finansiranja, diploma, planova i programa i slicnih neresenih detalja, Monjsinor Palja ali i drugi predstavnici su najavili da "ce razgovarai tokom narednih sastanaka albanske i srpske Komisije za realizaciju Sporazuma, posto su, navodi se, ova pitanja direktno povezana sa "politickim statusom Kosova". Upravo je prema Monjsinjor Palji nereseno pitanje Kosova donekle sprecilo raniju realizaciju potpisanog Sporazuma od strane Milosevica i Rugove, koji je pre svega, podseca Palja, jedan humanitarni, a ne politicki Sporazum. No, s druge strane odredjeni politicki krugovi tvrde da primenu Sporazuma ipak nije sprecavao samo nereseni politicki status, obzirom da je ovo pitanje jos uvek nereseno.

    Potpisivanje Ankesa Sporazuma je ipak izazvao najrazlicitije reakcije medju politickim subjektima na Kosovu. Jedan od clanova albanske Komisije dr. Fehmi Agani je odmah posle potpisivanja ovog Aneksa istakao da "u njemu ima dosta nepreciznosti", najavljujuci konkretizaciju spornih detalja tokom narednih meseci. Ali, dok je deo politickih partija na Kosovu pozdravilo potpisivanje ovog Aneksa, ocenjujuci da je to uspeh Albanaca, jer je po njima srpska strana sada obavezna na bezuslovno "oslobadjanje" skolskih i univerzitetskih objekata za albanske djake i studente, druge su ipak bile misljenja da je ovim potpisom politicke poene dobio iskljucivo Slobodan Milosevic. Prema ovom delu politickog cinioca, potpisivanje Aneksa Sporazuima predstavlja jedan "krhtak i bezglavi korak albanske politike".

    Da ni druga strana nije bas najzadovoljnija pokazali su i protesti pripadnika srpske i crnogorske nacionalnosti na Kosovu koji su se usprotivili Realizaciji ovog Sporazuma. U svemu ovome prednjacio je rektor Univerziteta u Pristini, na nastvnom srpskom jeziku Radivoje Papovic, oko kojeg je zbog toga bilo i spekulacija da ce biti smenjen sa ove funkcije. On je sa dekanima, profesorima i jednim delom studenata ocenio da "bilo je kakav sporazum ili kompromis sa Albancima izdaja, jer bi tada albanska manjina dobila status nacije". U tvrdoglavim nastojanjima u osopravanju Aneksa, srpsko rukovodstvo Univerziteta u Pristini je na dan otvaranja Albanoloskog Instituta zalepili veliki pano na vratima ovog objekta na kojem je pisalo: "Izdaja". Sami predstavnici Grupe "Tri plus Tri" su inace potpisivanje ovog Protokola ocenili kao korak napred u pravcu normalizacije situacije na Kosovu. Istog je ubedjenja i predsedavjuci po redu OEBS Bronislava Geremeka, koji je tokom svoje posete Pristini izjavio da "odluka o primeni Sporazuma za normalizovanje obrazovanje na Kosovu, predstavlja iako mali, ipak prvi znacajan korak, ka normalizaciji stanja na Kosovu".

    U medjuvremenu, dok se srpski studenti i profesori ne mire sa "sudbinom", usled velikog medjunarodnog pritiska, predstavnici Zajednice "Sant Edjidio" zajedno sa clanovima mesovite Komisije, predali su kljuceve Albanoloskog Instituta direktoru Sadri Fetiu, koji iako ne spada u obrazovne, pripada univerzitetskom kompleksu kao naucna institucija. Ovaj objekt je prestao sa radom 8. marta 1994. godine, upadom jos uvek neidentifikovanih lica koji su pretukli pristune radnike Instituta. Nakon upucene zalbe nadleznom sudu, ona je vrlo brzo bila pozitivno resena u korist zaposlenih, ali je Odluka o vracanju ovog objekta ostala samo na papiru.

    Razlog obuhvatanja ovog objekta u Sporazumu, u kojem nse nije nalazio i u startu, ne lezi samo u, kako se cesto navodilo "emocionalnom vezivanju Albanaca za njega" vec i u cinjenici sto srpski zvanicnici imaju veliku "pravnu" podrsku, ako nizbog cega drugog ono za "unutrasnje" upotrebe. Takvog je misljenja bio i direktor ovog Instituta, dr. Sadri Fetiu koji je dan pre preuzimanja kljuceva izjavio da je "pozadina obuhvatanja ovog Instituta u Sporazumu politicka".

    Odmah posle otvaranja Albanoloskog Instituta, Monjsinjor Palja je u zgradi Univerzitetske biblioteke, istakao da se "ni jedna strana ne treba osecati gubitnikom ili pobednikom". Dok je on to izjavljivao, u dvoristu Instituta na stotine ljudi je snazno aplaudiralo direktoru Institua koji im je pokazivao kljuceve.

    Prvog dana po otvaranju Instituta, albanski radnici su ga "posetili" i tom prilikom akademik Rexhep Qosja je povratak ocenio kao "nadu albanske pobede i poraz onih koji hoce da uzmu ono sto pripada drugima".

    Albanski naucni radnici mogu odmah zapoceti sa svojim radom, ali jedan broj posmatraca i dalje ce postavljati pitanja: Zbog cega se zapocelo sa Albanoloskim Institutom koji ne spada u nastavne objekte? Zasto je bio potreban Sporazum o ovom objektu kada su vlasti vec donele pozitivnu sudsku odluku? Kome je ovo vise bilo potrebno, rezimu ili politickom vrhu Albanaca? Cini se da ce ova pitanja jos neko vreme zaokupljati i ovdasnju javnost, a ne iskljucuje se da postanu i povod unutaralbanskih nesporazuma.

    Ipak, posle otvaranja ovog objekta trebalo bi da slede i drugi. Po Sporazumu, na redu je otvaranje tri fakulteta do 30 aprila, ali se posrednik Vincenco Palja ustrucavao da da odgovor o datumu kada ce se dogovor postici, ipak optimisticki podvlaceci da "mi uvazavamo Sporazum i njime odredjene rokove". Ovdasnji krugovi ocenjuju da se Palja izbegao konkretan odgovor zbog cinjenice sto uprkos najavama susreta srpske i albanske strane u Beogradu 30 marta, kada je trebalo o tome razgovarati, do direktnog susreta uopste nije doslo, a da je funkcionisala samo veza medju njima, preko predstavnika italijanske zajednice Sant Edjidio.

    Bilo kako bilo, "igra" oko skola je ponovo zapocela. Medjunarodni pritisak je jos uvek veoma jak, ali istovremeno je veliki i strah da sve ovo moze biti samo jedna veoma opasna improvizacija. Iako nije izvrsena podela objekata, vreme nastave albanskih i srpskih studenata (naizmenicno jedni u prvoj, a drugi u drugoj svakih sest meseci) ne moze da izbegne opasnost od njihovog susretanja koje se moze oteti kontroli.

    Izgleda da medjunarodna zajednica nece ustuknuti pred daljim sprovodjenjem ovog Prosvetnog dogovora, kao ni odredjene zemlje EU koja su na neki nacin najavile prikupljanje finansijskih sredstva za izgradnju novih skolskih objekata, ako oni postojeci nisu dovoljni ili se ne pokazu kao resenje za neku od strana. Prvog dana funkcionisanja Albanoloskog Instutita, politicki direktor u nemackom ministarstvu inostranih poislova Volfgang Isinger je, pozdravljajuci pocetak realizacije Sporazum takodje izrazio "spremnost njegove zemlje za pruzanje i materijalne pomoci".

    Kako ce se izvrsiti kompletna implementacija ovog Dogovora ostaje da se vidi. Dok se s jedne strane smatra da u realizaciji Sporazuma o skolstvu posreduje jedna ne bas snazna organizacija, jer ona "nema mehanizme da garantuje stvarnu njegovu realizaciju", s druge strane, sam uspesan pocetak realizacije ovog sporazuma, tumaci se odlucnoscu pre svega SAD koji stoji iza poteza Sant Edjidija. Sledeci mesec pojasnice mnoge neodoumice.

    AIM Pristina Arbnora BERISHA