AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 28 JUL 1996 18:13:53 GMT

    Propast nacionalistickih listovi u Srbiji

    POTROSENI NACION

    AIM, Beograd, 28.7.1996.

    Gledaoci drzavnih televizija u Srbiji, Crnoj Gori i raznim "srpskim zemljama" koje su bile prikljucene na (dez)informativni aparat RTV Srbije jos dobro pamte lik i glas Ratka Dmitrovica, jednog od najistaknutijih novinarskih jurisnika iz vremena psiholosko-propagandnog pripremanja Srba za "rat za odbranu ognjista" i razdoblja kada je taj rat, tako znalacki pripremljen, besneo punom zestinom.

    Zajedno s Krstom Bijelicem, Stefanom Grubacom, Milijanom Baletic, Milom Stulom i nekolicinom medijskih delatnika slicnog profila, Dmitrovic je postao simbol nemilosrdne medijske presije na sve koji se nisu uklapali u idealno-tipsku predstavu vojujuceg Srbina. Kada je ratnicki elan srbijanskih drznavnih medija (po direktivi) splasnuo, jer je mir naprasno izgubio svaku alternativu, Dmitrovic se nasao medju onima koji nisu mogli, ili nisu hteli da se prilagode novom trendu. Zato je napustio RTS i sa grupom istomisljenika osnovao dvonedeljnik "Argument", niskotiraznu publikaciju usmerenu ka onom delu citateljstva koji je bio razocaran postepenim smanjivanjem nacionalisticke tenzije u drznavnim medijima.

    Rezim nije u pocetku pravio nikakve smetnje svom dojucerasnjem eksponentu, ali kako su se razlike povecavale, a srpska politika dozivljavala poraz za porazom, neugodni svedoci koji su upoznali propagandnu masinu iznutra - a pritom nije bilo moguce optuzniti ih kao "izdajnike i strane placenike" - postajali su sve nepozeljniji. Pocelo je ometanje distribucije i neizvrsavanje finansijskih obaveza velikih drznavnih distributera prema "Argumentu", i na kraju je urednicki kolegijum bio prisiljen da obustavi izdavanje lista. U saopstenju izdatom tim povodom navodi se, izmedju ostalog, da je u poslednje vreme "maksimalno pojacan pritisak na 'Argument' i to putem opstrukcije u distribuciji lista i zbog nemogucnosti naplate veceg dela prodatog tiraza".

    Problemi s kojima se suocava urednistvo "Argumenta" samo su vrh ledenog brega u komplikovanim odnosima rezima i njegovih donedavnih saveznika iz redova novinarskih "patriota". Eksplicitni nacionalisticki stavovi i retorika koja je bila vladajuca pocetkom devedesetih sada su u nemilosti, jer podsecaju na losu savest rezima koji ih je stvorio ili im, barem, omogucio spektakularnu promociju.

    Pre "Argumenta" u Srbiji su prestala da izlaze dva lista izrazito nacionalnog naboja. Nedeljnik "Pravda" pokrenut je pocetkom l994. i okupio je uglavnom novinare tadasnje "Borbe", nezadovoljne gradjansko-liberalnom orijentacijom ovog nezavisnog dnevnika. Ekipa na celu s Blazom Sarovicem (jednim od medijskih jurisnika famozne "Osme sednice", opisanim u knjizi "Mrtvouzice" Bogdana Bogdanovica) povlasceno je dobila prostorije u "Borbinoj" zgradi na Trgu Nikole Pasica 7, koja je i pre osporavanja vlasnicke transformacije "Borbe" bila najvecim delom u drznavnom vlasnistvu.

    Nedugo zatim, desile su se velike mada iznudjene promene u zvanicnoj politici Srbije i list koji je u pocetku pokusavao da podrzava svaku "patriotsku" opciju, bez obzira da li ona dolazi iz rezimskih ili opozicionih krugova, nasao se na vetrometini: rezimu je postao balast, opozicija nije imala ni malo poverenja u novinare koji su se prethodno isticali u bezrezervnom podrzavanju rezima, a trziste se pokazalo krajnje nezainteresovanim za umotvorine Dragosa Kalajica, Milica od Macve i drugih perjanica kojima se dicilo urednistvo ovog lista. Zato je "Pravda" posle dvadesetak brojeva prestala da izlazi, jer nije mogla da se potvrdi ni na trzistu ni kod politickih sponzora bilo koje provenijencije.

    Kragujevacki list "Pogledi" imao je sasvim drugaciju istoriju: nastao kao socrealisticko glasilo studenata kragujevackog univerziteta, list se krajem osamdesetih nasao u rukama uredjivackog tima na celu sa Miloslavom Samardzicem koji ga je usmerio u tada kurentnom pravcu rehabilitovanja Ravnogorskog pokreta i srbijanskih cetnika, kao druge srpske antifasisticke vojske. Naslovne strane s portretima generala Draze Mihajlovica, "srpskog Cice", i reafirmacija ideologije i ikonografije koje su pola veka bile apsolutni tabu, doprineli su neverovatnom trzisnom bumu do tada potpuno nepoznatog kragujevackog studentskog lista. Tiraz se vrtoglavo penjao do cifre od blizu dvesta hiljada prodatih primeraka (bar po tvrdnjama urednistva). U Srbiji "nacionalnog budjenja" i novokomponovanog antikomunistickog naboja bilo je "in" citati "Poglede", a saradnja u tom listu postala je medju intelektualcima "tvrde" desne orijentacije stvar prestiza.

    Kada je poceo rat, "Pogledi" su se svrstali uz najradikalnije nacionalisticke struje s leve i desne strane Drine, i dosledno su zagovarali koncepciju "Velike Srbije" za koju vredi zrtvovati ogroman broj Srba, a o drugima da i ne govorimo. List je konstantno prozivao sve "nepatriotske" intelektualce i novinare koji su se usudjivali da trezveno razmatraju cinjenice o necasnoj ulozi srpskih jedinica u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

    Kada je doslo do posustajanja ratnickog elana i nacionalistickog zanosa izmanipulisanih masa, "Pogledi" su doziveli ogroman pad tiraza i suocili se s cinjenicom da njihova roba postaje nekonkurentna na lokalnom trzistu ideja. Ni rezim (kojem se, iz ideoloskih razloga, nikako nije dopadala glorifikacija cetnistva), ni demokratska opozicija, ni medjunarodna javnost nisu ni prstom mrdnuli da sprece propast lista koji je bio simbol najmracnije ideologije u istoriji srpskog naroda. "Pogledi" su se pre nekoliko meseci ugasili, a da je to u javnosti jedva primeceno.

    Ocigledno je da vreme stampe s jakim nacionalistickim nabojem prolazi, a vlast se trudi da ucini sve da joj "pomogne" da se to desi sto pre, i uz sto manje buke. Samo neporavljivi naivci veruju da se to cini zato sto je establisment shvatio da je podsticanje nacionalizma bilo greska. Radi se samo o tome da treba prikriti jedan veliki poraz. To se najjednostavnije radi tako da se proglasi da nikakvog rata i nikakvog "drzavnog" nacionalizma nije ni bilo.

    (AIM) Teofil Pancic xxxxxxxxxxxxxxxxxx

    xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx