AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 23 JUL 1996 09:20:18 GMT

    Zakon o politiYkim strankama u SRJ

    ZAKON PO ZAKON - ILEGALA

    Predlogom zakona o politiYkim strankama Savezna vlada vrci reviziju registrovanih stranaka, zahteva usaglacavanje stranaYkih akata sa Ustavom i izvrsnoj vlasti, Ministarstvu pravosudja, prepusta da presudi da li ce strankama biti dozvoljen rad

    AIM, Beograd, 22.7.1996.

    "U svim sistemima datum izbora je cin iznenadjenja i on se saopstava kao grom iz vedra neba." Tako je izjavio, Ratko Markovic, socijalisticki ustavotvorac i savezni poslanik Socijalisticke partije Srbije (SPS), isticuci legitimno pravo vladajucih partija da zagrme kad im najvise odgovara. Ipak, TV "Politika" je objavila da ce savezni izbori biti odrzani 17. novembra. Ova informacija joj je dosapnuta iz "dobro obavestenog izvora iz Veca gradjana Savezne skupstine".

    Treba reci da su ovdasnji politicki krugovi vec izvesno vreme racunali da ce se savezni izbori poklopiti sa datumom odrzavanja svih ostalih izbora u Crnoj Gori. Kako je jasno da je vladajuca crnogorska partija, Demokratska partija socijalista Crne Gore (DPS CG), onaj jezicak na vagi koji stvari moze potpuno da preokrene, opozicija je to shvatila kao jos jedan ustupak toj "najboljoj udavaci u izbornoj godini". Naime, vec izvesno vreme se znalo da su Milosevicevi socijalisti u Podgoricu poslali tri datumske ponude za izbore - poslednje dve nedelje novembra i prvu nedelju decembra, te je grom o kome govori Markovic zapravo zagrmeo kada su celni ljudi Crne Gore saopstili da ce tamosnji izbori na svim nivoima (po analogiji i oni jedini preostali - savezni) biti odrzani 17. novembra.

    Datum izbora, dakle, nije bilo ono sto je osinulo opoziciju, vec je ulogu "groma" odigrao Predlog zakona o politickim strankama, koji je mogucnost opozicionog bojkota izbora ucinio realnijim nego ikad, ali svojim sadrzajem otvorio i citav spektar drugih i opasnijih opcija.

    Iako nije poznato u kojoj meri ce brojni amandmani (zbog kojih je, kako je zvanicno objasnjeno, Predlog zakona o politickim strankama povucen iz procedure) izmeniti sadrzinu zakona, vec sad je izvesno da ce enigma biti resena na septembarskom, verovatno poslednjem zasedanju Saveznog parlamenta u ovom sazivu.

    Predlog zakona o politickim strankama opozicija je jednodusno ocenila kao dokaz totalitarizma rezima i "otvoreno zavodjenje diktature", a ovakvim ocenama pridruzuju se i brojni strucnjaci. Profesor Pavle Nikolic, ekspert za politicke sisteme Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od najboljih strucnjaka za ovu oblast, kaze da to sto se posle usvajanja neustavnog Zakona o izbornim jedinicama sada pojavljuje Predlog zakona o politickim strankama koji direktno atakuje na ustavom proklamovane temeljne principe - pluralizam i slobodu udruzivanja, ne predstavlja nista drugo do "korak dalje u beskrupuloznoj akciji zadrzavanja gole vlasti".

    Kao prilog recenom navodi se to sto je u predlozenom zakonu ostala klauzula po kojoj je za podnosenje zahteva za registraciju stanke dovoljno 100 potpisa, nasuprot recimo 10.000 potpisa, koliko je za istu stvar OEBS trazio u Republici Srpskoj.

    Lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica jedan je od onih koji smatraju da vladajuci socijalisti u SRJ na ovaj nacin, osnivanjem ogromnog broja tzv. dekor-stranaka "produzavaju praksu devalviranja visestranackog sistema". "Njima odgovara ili jedna ili sto partija ili sto jedna, i to tako sto ce ova jedna imati sve, a onih sto - nista", kaze i Novica Stanic, sef poslanicke grupe Narodne stranke Crne Gore (NS CG), otvarajuci pitanje finansiranja stranaka na kome opozicija insistira vec sest godina, a koje predlog samo dotice.

    Vojislav Kostunica smatra da je to pitanje ostalo neregulisano, jer bi se u suprotnom "postavilo pitanje kako se inicijalno doslo do sredstava za osnivanje Socijalisticke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije", a poznato je da su pomenute partije, tvrdi opozicija - nelegalno, po principu kontinuiteta, preuzele sredstva institucija prethodnog sistema.

    Da se ovim predlogom ostvaruje druga vrsta kontinuiteta - "kontinuitet titoisticke ideologije," misli Miodrag Perisic, savezni poslanik i potpredsenik Demokratske stranke (DS). On, naime, smatra da je lako uociti paralelu izmedju funkcija nekadasnjeg Socijalistickog saveza i onog sto bi za posledicu ovakav Zakon o politickim strankama imao. Njime se "sve politicke partije stavljaju u istu ravan sa udruzenjima gradjana, a izostavlja se vladajuca partija, jer preko svojih organa ona odlucuje o moralnoj podobnosti i statusu drugih partija".

    Zakonom predvidjenu obavezu da se prilikom upisivanja u registar politickih partija upisuje i odluka Ustavnog suda o saglasnosti opsteg akta stranke sa Ustavom, prof. dr Pavle Nikolic ocenjuje "zapanjujucom, nelegalnom i nelegitimnom". Zakon zavrsnu rec prepusta Ministarstvu za pravosudje, dakle izvrsnoj vlasti, sto je postupak koji ne poznaje ni jedna demokratska zemlja.

    Kao najgrublji atak na principe koje proklamuje Ustav SR Jugoslavije, profesor Nikolic ipak vidi clan zakona kojim se nalaze ponovno ispitivanje i registracija vec postojecih stranaka i istovremeno, revizijom registracije zakonski obavljene 1990. godine, zanemaruje njihova legalno stecena pozicija.

    "Ovakakav predlog do kraja demaskira vlast koja zeli da sve stranke imaju programe kao JUL", kaze Vuk Draskovic, predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) i napominje da "program SPO u potpunosti odudara od Ustava, jer SPO i postoji da bi promenio Ustav i drzavu". Draskovicevu tvrdnju da bi ovaj zakon, ako bude usvojen, za svoju posledicu mogao imati zabranu onih stranaka koje se svojim programom (suprotno onom sto stoji u vazecem Ustavu) zalazu za, na primer, parlamentarnu monarhiju i uvodjenje himne "Boze pravde", potvrdjuje i profesor Nikolic. Prema njegovim recima, s obzirom da u Predlogu zakona nisu navedeni jasni kriterijumi odlucivanja, veoma je siroka lepeza onoga sto moze da stane pod "misljenje Ustavnog suda".

    Lideri opozicije vec su najavili da ce, posle sest godina rada stranaka na cijem su celu, odbiti da pred izbore idu na, kako kazu, "komesarski salter", ali to (ako se do jeseni u tom smislu nista ne izmeni) po onome sto u Predlogu zakona o udruzivanju gradjana u politicke partije jasno stoji, vodi zabrani i - posle pet decenija - ponovnoj pojavi ilegalnih partija na ovim prostorima.

    (AIM) Bojana Lekic

    xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxx