AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 18 JUL 1996 23:37:29 GMT

    MITINGASKA TURNEJA!

    AIM, Skopje, 18.07.1996

    Da albanski politicki subjekt u Makedoniji nije tako kompaktan kako sto se misli, vec odavno je poznato. Ali, da ce se partije ovdasnjih Albanaca konfrontirati na pitanju Tetovskog univerziteta na albanskom jeziku, to niko nije ocekivao. Medjutim, sta je, tu je: ovih toplih letnih dana Albanci mitinguju po makedonskim gradovima protiv odluke drugostepenog suda da kaznjeni Rektor ovog univerziteta i jos cetvoro aktivista odleze vec odavno izrecene kazne od strane okruznog suda u Tetovu od tri mjeseca do godinu dana zbog "ometanja sluzbenih lica u obavljanju sluzbene duznosti", kako se kaze u presudi. Cinise da presude i kaznjeni na ovim mitingzima su posluzili samo kako "slagfort" da se u stvari iskaze sav revolt prema vlasti i prema Partiji za Demokratski prosperitet koju predvodi Abdurrahman Aliti. Ili jos tacnije: da se opozicione albanske partije pokupe politicke poene deklasirajuci svog politicke oponente.

    Ali, podjimo redom. Da se nesto u Tetovu kuva bilo je svima jasno kada je pre mesec dana rektor Tetovskog Univerziteta(TU), nelegalne obrazovne institucije za ovdasnju vlast, javno izneo optuzbe na racun PDP-a. I to nigde drugde vec na sastanku tetovskog ogranka Partije demokratskog prosperiteta Albanaca (PDPA, koja je nastala nakon rascepa pomenute PDP-a i koja je u opoziciji u republickom parlamentu). Na ovaj sastanak je Sulejmani rekao da rukovodstvo ove partije, a posebno njen lider Abdurrahmana Alitija suruju sa vlastima u "nepostenim radnjama" protiv TU. Sama cinjenica da su te kvalifikacije recene na partiskom sastnaku ogranka PDPA bio je znak da je spomenuti Rektor vec zauzeo stranu, odnosno da se odrice podrske PDP-a i oslanja se na opozicione partije Albanaca, posebno na PDPA koju neki krugovi smatraju da je radikalnija od PDP-a koja koalicira u vladi Crvenkovskog. Da se stvar nece zavrsiti na te optuzbe znali su svi koji imalo poznaju raspored politickih snaga Albanaca u Makedoniji. I da je to dobro razradjen koncept da se ide do kraja u rasciscavanju "racuna" sa "izdajicama" takodje bilo je svima jasno. To sto niko nije znao, bila je "metodologija" po kojoj ce se obaviti "obracun". Kada su optimisti pomislili da ce se rektor i lider Aliti pomiriti i da nece dozvoliti da se posvadjaju oko jedinstvene akcije - Univerziteta u Tetovo - oko koje je postignut potpuni konsesus medju albanskim partijama u Makedoniji, Sulejmani javno je jos jednom optuzio lidera PDP-a da je "izdao" TU i jos glasnije dao do znanja Albancima da je u stvari ova partija najveci kocnicar teznje da se ova visokoobrazovna institucija institucionalizira. Zakazan je i prvi miting u Tetovo protiv vec spomenutih presuda na koji maltene je bilo zabranjeno ucesce PDP-a izjavom da ne mogu protestirati oni koji ucestvuju u vlast, dakle ne moze se protestirati protiv "svojih" odluka.

    Na prvom tetovskom mitingu vidjelo se da mitingasi u stvari manje misle o kaznama osudjenih a vise kako da razoblice "neprijatelje" i "izdajice" naroda. Dakle, poznata balkanska prica: onaj koji ne podrzava "nasu" ideju jeste "neprijatelj". Na ovom mitingu bilo je najavaljeno da ce se "turneja" nastaviti i u ostalim gradovima gde zive Albanci. Tako su obecali organizatori i tako su uradili. A organizatori ovih mitinga bile su opozicione partije Albanaca (Partije demokratskog prosperiteta, Narodna partija) kao i par udruzenja Albanaca. Mitingaska turneja je zavrsila na skopskom trgu, nekada zvanog Marsal Tito a odskoro trg Makedonija. Kako sto su se mitinzi primakli kraju, tako je postalo svima jasno da ciljevi nisu povezani samo oko presude i legalizacije TU vec ide se "dublje" i "dalje". A to dublje i dalje znaci deklasirati najmocnu partiju Albanaca - PDP - kako bi ojacala druga partija - ona PDPA na cijem je celu Arben Djaferi. Medjutim, pocetna "retorika" satvaljena od velikih optuzbi i spremnosti za "linc", svakim sledecem mitingu je postala sve "blazija".

    Cinjenica da su ovakav nacin resavanja medjupartiskih nesuglasica oko koncepta kako da se resi problem visokog obrazaovanja Albanaca na maternjem jeziku - putem ulicne demokracije - osudili veci broj albanskih intelektualaca, doprinela je da se stvar "oladi" i da "prvoborci" na ovim mitinzima svate da sve ovo moze da ide u korist sopstvene stete. Izjava predsednika Udruzenju albanskih pisaca u Makedoniji, poznatog intelektualca dr. Ali Aliua da sve ovo cepa albansko politicko tkivo, kao i mnogi komentari u medijima koji su osudili politizaciju jednog obrazovnog problema, rezultiralo je slabom i jednom razumnom polemikom koja je jos u toku. Cak sto vise ove polemike dokazale su da se ne moze kao nekada manipulisasti masama i da su ljudi pomalo siti praznih reci. Dakle, da veruju onome sto je uradjeno a ne onome sto se govori.

    Da je Tetovski univerzitet institucija koju podrzavaju svi Albanci u Makedoniji, to niko ne dovodi u pitanju. Da ova vlast nije pokazala dovolnu spremnost da resi status oko 3000 studenata koji vec trecu godinu uce pod nenormalnim uslovima, i to ne porice nijedna albanska politicka partija. Da su skoro svi Albanci nezadovoljni ucinkom svojih pet ministara u makedonskoj Vladi, i to je cinjenica koju retko ko moze da porice. Ono u cemu se celnici TU i PDP-a "spore" jeste "strategija" legalizacije ovog univerziteta. Dok se tamo povecava broj novootvorenih fakulteta i broj studenata, celnici PDP pakusavaju da ubede Sulejmanija da se ne "zatrci" i da ne treba da se tako brzo siri UT. Nije dakle rec o tome dali se treba podrzati ili ne TU vec da njegovi celnici misle da vlast "preteknu" povecavsi broj fakulteta i studenata, dok PDP smatra da se treba koracati "umerenije". Sadasnje diskusije za prvi put su pokrenule i "tabu" temu koje se tice i samog kvaliteta ljudih koji vode ovu obrazovnu instituciju. Neki ovdasnji analiticari smatraju da je ovo u stvari igra da se smeni sadasnji Rektor, Fadilj Sulejmani a drugi da je sve ovo dobro osmislila opoziciona PDPA koja uz ovaj cilj -dakle smenu Rektora - zeli da deklasira svog politickog oponenta - PDP-, a posebno lidera te partiej, Abdurrahmana Alitija. Jos konkretnije, da dvojica najuticajni lideri Abdurrahman Aliti i Arben Djaferi vode odlucuvajuci bitku tko ce postati lider svih Albanaca u Makedoniji.

    Rec je o dvojici poznatih politicara medju ovdasnjim Albancima. Dok se Aliti istice kao vrlo pragmatican i racionalan politicar, Djaferi vrednjuje se kao intelektualac koji ima podrsku medju ovdasnjim i delom intelegencije u Kosovu. Kao takav njemu niko ne spori intelektualne vrednosti, pa cak i njegovi politicki oponenti iz drugog nacionalnog tabora ukazuju respekt i uvazavaju ga kao jednim od retkih intelektualaca koji se dobro snalazi u politici.Medjutim tvrdi se da je usamljen u partiji i da je uvke pod presiji "radikala" koji traze da se sve obavi odmah. Dok Djaferiju "tempo" diktiraju njegovi "nestrpljivi" sapartijci, Aliti muku muci sa svojim ambicioznim "jurisnicima" na ministarskim foteljama i ambasadorskim mestima. Cinjenica da njegova partija koalicira u Vladi od koje Albanci nisu zadovoljni jeste dovoljna da se puno toga pozitivnog sto je ona uradila "obezvrednjuje". Kad se ovome doda i tvrdnja ovdasnjih analiticara da Aliti ne drzi sve konce u svojim rukama i da kad bi se on pitao njegovi ministri bi vec odavno napustili svoje kabinete, postaje sasvim jasno da je cak i njegov pad realan.

    Tvrdnje da ova medjualbanska svadja tera vodu u mlin vlasti osnivaju se na pretpostavku da je njoj lakse da "vlada" sa razedinjenime Albancima nego sa ujedinjenim. Sto i nije nesto nelogicno. Ali, da sve ovo ne ide u prilog vlasti govori cinjenica da je ova svadja dala mogucnost "radikalnim" strujama da naprave dobar politicki marketing i da ujedno podgrevaju medjunacionalnu tenziju. Odma nakon posljednjeg mitinga, udruzene opozicione albanske partije su napustili rad republickog parlamenta zato sto nije prihvacen njihov predlog da se na dnevni red postavi i Tetovski univerzitet. A sve ovo otezava rad ostalih albanskih poslanika partije PDP kao i onoh koji su spremni da sve probleme rese putem pregovora. Ova cinjenica treba da zabrine i vladajucu strukturu makedonskog nacionalnog bloka, jer ne treba puno da i oni koji su spremni da pregovaraju da nemaju drugi izbor osim da se priklone "nestrpljivima". Kad se ima u vid ova cinjenica, zbunjuje saznanje da vlast skoro i da nema sluh za one "razumne" glasove koji traze da se problemima pridje razumno i da se ucini bar ono sto je moguce. I sve dok je tako bice puno "argumenata" za one koji tvrde da je Abdurrahman Aliti "izdajnik" i da su ministri njegove partije "najveci neprijatelji" interesa Albanaca u Makedoniji. Cak sto vise, nisu neosnovane tvrdnje da je ovo pocetak kraja onih "umerenih" politickih struja ovdasnjih Albanaca i da ce na sledeciom izborima pobediti "radikalnije" partije. Da li ce biti bas tako, ne treba se dugo cekati. U jesen su predvidjeni lokalni izbori. Neki smatraju da ova "mitingaska turneja" u stvari pocetak pripreme "terena" da u opstinama gde zive Albanci pobede kandidati Djaferijeve partije. Ako je osnovni cilj ovih politickih svadja pobeda na lokalnim izborima, moze se jos sada tvrditi da ce politicki "rat" biti nemilosrdan i nece biti veliko iznenadjenje ako sada najmocnija partija Albanaca u Makedoniji - PDP - bude izbacena iz igre. I to najvise iz razloga sto ostali partneri u vladi u koju koaliciraju ni najmanje ne pomazu da zadrzi vec steceni ugled kod svojih biraca. Pise: Luljeta K. NIZAMI