AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 10 JUL 1996 17:44:39 GMT

    LAKO OBECANA BRZINA

    AIM, Skopje, 10.07.1996

    U republici Makedoniji dugo se vremena gajila iluzija da je integrisanje u Evropi samo pitanje vremena i procedure. Sada se vidi da od toga (bar za duzi period), nema mnogo nade.

    I pored rasipnicki datih komplimenata od strane brojnih predsednika, mirotvoraca, monitoringa, sto se konkretnih pitanja tice, rezultata u konkretnoj formi, jos uvek nema. Sad se pocelo polako shvatati da Evropa nece lako uleteti u avanturu i probleme na Balkanu resavati "po zasluzi", a ne po svom i globalnom interesu.

    Makedonija je sklucila dogovor sa Evropskom Unijom, ali, kako ovde ocenjuju neki mediji, a osobito opozicija i pre svega Liberalna partija, koja je do pre nekoliko meseci bila koalicioni partner u Vladi, to je najgori ugovor koji je do sada sklopila hedna zemlja sa Evropskom Unijom od 1990 godine naovamo. U tim zamerkama je pre svega podatak da u tom ugovoru ne postoji takozvana evolutivna klauzula, koja bi oznacila perspektivu gradjenja odnosa izmedju EU i Makedonije. Znaci, da se o integrisanju, pridruznom clanstvu i uopste o pripremama Makedonije da se pocne prikljucivati Evropi, jos ne moze govoriti, a kamo li pretpostaviti neki razuman rok u tome.

    Razlozi za ovakvu (ne)ocekivanu poziciju Makedonije su viseslojni. Makedonija je celo vreme insistirala da zeli poseban tretman u razgovorima o integraciji zato sto je jedina zemlja bivse Jugoslavije koja nije ucestvovala u ratnim sukobima, da je razlicita i po pristupu nacionalnim pitanjima. Logicno tome Makedonija je ocekivala da dobije neki povoljni tretman u pregovorima sa EU, sto se pokazalo iluzijom.

    Najpre se pocelo inaugurisanjem regionalnog pristupa. Makedonija je i pored zestokog nesaglasavanja bila smestena u istom paketu sa Jugoslavijom, Bosnom, Hrvatskom i Albanijom. Poruka predsednika evropske komisije Sanetra, bila je jasna- "saradjujte medjusobno, ako hocete da Evropa saradjuje sa vama". I pored toga sto je se Makedonija jedva moze sloziti sa ovakvim pristupom, ocena je Evrope da jos uvek stabilnost u regionu uopste, ne garantuje garantuje da ne postzoji ugrozenost za finansisku podrsku koju bi eventualno Unija trebala uspricati u istrosenim ekonomijama u ovom regionu. Evropski zvanicnici ponavljaju da se ne radi o konstituisanju neke nove Jugoslavije, vec o potsticanju saradnje u regionu, koja bi bila garancija da se moze saradjivati i u visim instancama.

    Po svemu sudeci, na redu je osvescivanje u samoj Makedoniji jer se do sada cela strategija gradila na tome da je Makedonija ostala mirna, da se nije ukljucila u krvavim ratnim igrama i da za to treba da dobije adekvatnu nagradu. Medjutim, pokazalo se da to nije dovoljno, da za toliko zeljenu evropsku integraciju treba nesto vise. Pokazalo se da Makedonija nije iskoristila sansu da za te "godine mira" i relativne politicke stabilnosti stvori nesto vise osim neke profite iz sverc-ekonomije, da nije bila sposobna da funkcionalno iskoristi znacajnu finansijsku i materijalnu pomoc koja joj je bila davana. Umesto da polako stvara logiku razvoja, vlast je insistirala i stavljala akcenat na logiku prezivljavanja, sto joj je uspelo, ali sa posledicama koje se sada osecaju.

    Sa preko 230.000 nezaposlenih, sa privredom koja jedva proizvodi trecinu onog od pre nekoliko godina, sa jedva 700 dolara proizvoda po glavi stanovnika, sa pauperizacijom svog stanovnistva koje ne gleda drugu perspektivu osim u oslanjanju na svoj instinkt za prezivljavanjem, Makedonija jos uvek ne moze ni da kuca na vrata Evrope. To sto joj se dozvolilo da malo i zaviri unutra, to je verovatna nagrada za to "sto je bila dobra". Jer, osim toga, nema drugog cime se moze pohvaliti. Ali to vise nije aktuelno.

    Bahatost politicke garniture, koja je preuzela vlast i nastoji da se implantira i zavlada u svim domenima drustva, sto je verovatno jedini nacin da se zadrzi na vlasti, ne sluti na dobru perspektivu. Na pocetku veoma prijemciva za demokratske izazove pluralisticke politike, posle samo nekoliko godina vladavine, aktuelna vlast pocinje da pokazuje jasne znakove autoritarnosti i gubitak sluha za javnost. Umesto da svoj, do pre kratkog vremena, dosta visok politicki rejting iskoristi na mobilizaciju kreativnih snaga u drustvu, vlast se upetljala u svojoj zelji da ostane sto duze na vlasti, pri tome koristeci sva moguca sredstva koja bi to omogucilo. Razne afere finansiskog karaktera, pozicija policije koja postaje sve znacajnija, neslaganje u vrhu, pokusajima da se predsednik Republike Kiro Gligorov marginalizira, vlast jednostavno daje znake da nema vise sto pozitivno ponuditi. To je uostalom potvrdila i akcija opozicije koja je za samo nekoliko dana pokupila 170.000 potpisa potrebnih za raspisivanje prevremenih izbora.

    Verovatno je da ce Makedonija jos dugo stajati u redu za Evropu. Toliko dugo dok se ne shvati da se ne radi o Evropi, nego o njoj samoj. Da se ne moze pred svetom prikazivati jedno, a da se u zemlji radi nesto sasvim drugo. Dok se ne shvati da demokratija znaci nesto vise od stvari "za spoljasnu upotrebu". Pise: ALEKSANDAR SOLJAKOVSKI