AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 08 JUL 1996 00:01:18 GMT

    Srpska politicka scena i "odlazak" Karadzica

    SIMULIRANJE NACIONALNOG

    Opozicija ( sa izuzetkom Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije), svesno koristi situaciju za napad na Milosevica, ali je u stvari saglasna u stavu da Karadzic mora da ide. Poput predstavnika svetske diplomatije, i zastupnici ovdasnjih politickih interesa teze istom cilju - da glavobolju zvanu Karadzic sto pre izlece. Bosanski su Srbi, izgleda, samo jos adut, i to sve slabiji, u borbi za birace.

    AIM, 7.7.1996.

    "Politicki triler" sa Pala i "zbogom" Radovana Karadzica, preneti na srbijanski politicki teren, u funkciji su "dobrog" povoda za opozicioni napad na politiku vladajucih socijalista, za koje neki analiticari smatraju da se nikad nisu losije kotirali na politickoj lestvici uticaja na birace, kao ovih dana.

    Slobodan Milosevic, zajedno sa "pridruzenim clanovima" vladajuceg tria, Zoranom Lilicem i Momirom Bulatovicem, rekao je sve sto je za ovu priliku imao. Pretnja u vidu pisma tri predsednika upucena na Pale bila je vise nego jasna: "Beograd ce preduzeti sve mere, kako prema institucijama, tako i prema pojedincima koji svojim postupcima otezavaju sprovodjenje mirovnog sporazuma i time dovode u opasnost interese gradjana Republike Srpske i SR Jugoslavije". Nakon sto je Karadzic obelodanio "povlacenje", Beograd se zvanicno vise nije oglasavao. A vd predsednika Republike Srpske, i kandidat na izborima u septembru, Biljana Plavsic, odbila je da bilo sta o sastanku sa Milosevicem u Beogradu kaze.

    Da srbijanski lider nije u lagodnoj poziciji, stisnut izmedju medjunarodne zajednice i domacih politickih aktera, od kojih je opozicija po njega, trenutno, najmanje zabrinjavajuca (do izbora ima jos vremena) govori jos jedan podatak. Naime, najnoviji broj najtiraznijeg nedeljnika u zemlji "Nedeljni Telegraf" preneo je pismo 126 visokih oficira Vojske Jugoslavije, koji upozoravaju predsednika Srbije Slobodana Milosevica da bi izrucenje Ratka Mladica Haskom tribunalu "predstavljalo jos jedan, veliki i nemerljivi poraz srpskog naroda". Tekst iz Generalstaba Vojske Jugoslavije, na koji nije odgovoreno, izmedju ostalog je i signal raspolozenja znacajnog dela oficirskog kadra u odnosu na zvanicnu politiku, koja se u ime SRJ, vodi iz predsednistva Srbije. Zanimljivo je potiskivanje u drugi plan vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladica. Njegovom se pozicijom osim vojnih krugova, gde Mladic ima veoma dobre prijatelje, bavi samo jos nezavisna stampa i to pretezno pozivajuci se na nezavnicne informacije.

    "Poput dve Nemacke"

    Predstojeci izbori u Bosni i Hercegovini ( ciji ishod mnogi u Srbiji vide kroz prizmu mostarskih izbornih rezultata), zatim "zavrzlama" nastala pismima na relaciji Bilt-Karadzic, te odluka paljanskog politickog lidera da odustane od kandidature za predsednika Republike Srpske, i iznad svega ponasanje "gazde" iz Srbije, dalo je povoda vodjama opozicionih partija da se "vrate na trenutak, nacionalnom kursu", zapravo da ponovo optuze predsednika za razdor u srpskom narodu.

    Postaje jasno da opozicija ( sa izuzetkom Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije), svesno koristi situaciju za napad na Milosevica, ali je u stvari saglasna u stavu da Karadzic mora da ide.

    Tako, u Srpskom pokretu obnove, iako ne podrzavaju metode koje Milosevic koristi u pritisku na Karadzica, smatraju da Republika Srspka mora da se vrati "normalnom zivotu".

    "Voleo bih da to brze ide, i da se ono sto je nuzno, bez obzira koliko je i bolno, i nemoralno, i dogodi, kako bismo imali cistu situaciju". Ovako je za AIM poslednje dogadjaje i "promene" u vrhu Republike Srpske komentarisao lider Demokratske stranke, Zoran Djindjic. Prema misljenju predsednika demokrata ( koji je, podsetimo se, nekada imao veoma bliske kontakte sa Radovanom Karadzicem ), bez poteza koji je Kradzic povukao status Republike Srpske ne bi mogao da se realizuje "ni u medjunarodnom kontekstu, a ni u onom delu koji se podvodi pod pojam ekonomija".

    Zato je pogresno tumaciti reci koje su izgovorili lideri koalicije "Zajedno" (Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Gradjanski savez Srbije) na nedavnom mitingu u Loznici, kao dokaz obnavljanja nacionalne ideje. Vuk Draskovic i Zoran Djidjic samo su shvatili sta bi pristalice iz Loznice ( koja se nalazi na samoj granici sa Republikom Srpskom, i u kojoj je veliki broj izbeglica iz Bosne) voleli da cuju. Kao predizborno obecanje ponudjeno je "udruzivanje" Srbije i Republike Srspke diplomatskim sredstvima - "poput dve Nemacke".

    Dosledna svom stranackom kursu, Demokratska stranka Srbije ( jedina partija koja se do sada jos nije opredelila da li ce se prikloniti koaliciji "Zajedno" ili Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Seselja), smatra, kako je to rekao njen portparol Milorad Jovanovic, da "iako je Karadzic ispunio sve uslove koje je od njega Bilt trazio, igre jos nisu dobile epilog". Ukoliko medjunarodna zajednica nastavi sa pritiscima - jesenji izbori nece biti regularni, ocena je Jovanovica.

    Igra sa Biljanom Plavsic

    Predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic misli da se dogadjaji u Republici Srpskoj ponavljaju i da je Radovan Karadzic i dalje predsednik RS. Ona procenjuje da takva politika rukovodstva sa Pala najvise steti gradjanima, jer ce RS ostati bez ekonomske pomoci iz sveta i bice iskljucena iz resavanja najbitinijih pitanja za BiH. I u Gradjanskom savezu i u Demokratskom centru Dragoljuba Micunovica, isplivavanje u prvi plan "gvozdene ledi bosanskih Srba", Biljane Plavsic, tumaci se igrom koja samo produzava agoniju.

    Desno orijentisana Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja osudila je sve pritiske koji se vrse na paljanske lidere, bez obzira da li dolaze iz Beograda ili zapadnih zemalja (koje Seselj smatra neprijateljskim silama). Radikali, inace, imaju veoma snazan partijski ogranak u Republici Srpskoj koji ce podrzati na predstojecim izborima kandidate SDS, Biljanu Plavsic i Momcila Krajisnika jer su oni, prema recima lidera radikala, "dokazani borci za slobodu srpskog naroda i zasluzni za stvaranje Republike Srspke".

    A sta misle gradjani Srbije?

    Ako je suditi po anketi objavljenoj u poslednjem broju uglednog beogradskog nedeljnika NIN, obicni gradjani, iako socijalno iznureni, jos uvek su zainteresovani za sudbine lidera Srba iz Bosne, koje potrazuje celokupna medjunarodna zajednica. U NIN-ovoj telefonskoj anketi, koja je obuhvatila 200 pretplatnika iz Srbije, 67,5 odsto ispitanih smatra da Radovana Karadzica ne bi trebalo isporuciti Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu, 13,0 odsto misli suprotno, a 19,5 odsto na pitanje nije odgovorilo - ni pozitivno, ni negativno.

    Kako je, medjutim, procenio jedan strucnjak, ovi rezultati verovatno ne odrazavaju pravo stanje stvari - stvara se privid da je i dalje kljucno polje interesovanja stanovnika Srbije - buducnost Republike Srpske. Pojacano interesovanje, prema ovom tumacenju, moze da bude inicirano odredjenim vaznim dogadjajem, poput ovog sa Karadzicem i njegovom kandidaturom, ali sustinski "jedino o cemu narod brine je hleb".

    Poput predstavnika svetske diplomatije, i zastupnici ovdasnjih politickih interesa teze istom cilju - da glavobolju zvanu Karadzic sto pre izlece. Za Milosevica nema sumnje da je tako, za opozicione partije skoro je sasvim izvesno da zele "cistu situaciju". Bosanski su Srbi, izgleda, samo jos adut, i to sve slabiji, u borbi za birace. Predstojeci ce savezni izbori, ili anulirati ovaj adut ( ukoliko se pojavi neki novi, za ovdasnju upotrebu snazniji - Kosovo), ili ga, mozda, ponovo vratiti u igru, ali sa nekim novim premisama.

    (AIM) Danica Vucenic