AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 06 JUL 1996 05:16:40 GMT

    STA ZELE KOSOVSKI SRBI?

    Kada je pre sedam godina preko milion Srba na Gazimestanu, nadomak Pristine, pompenzno proslavilo 600- godisnjicu Kosovske bitke, ta davnasnja "sudbonosna bitka" za narode Balkana bila je samo simbolika. Nije bilo potrebno mnogo da bi se shvatilo da je sustina tog okupljanja bila, kako je i tada ocenjeno "demonstracija srpskog suvereniteta i istorijskog prava nad Kosovom". "Dogodio se narod" rekao je sef tadasnjeg Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i aktuelni predsednik, kako ga ovde karakterisu, srpskog rezima, Slobodan Milosevic.

    Od tada je proslo tek sedam godina, a od "sjaja i slave" ostala su izbledela prisecanja. Kosovska autonomija je srusena, zajedno sa vojvodjanskom, uvedene su vanredne mere, koje jos uvek traju, dogodio se rat u bivsoj Jugoslaviji, politicke (ne)prilike su se promenile. Vise nema "spektakularnih mitingovanja", a narod koji se tada "dogodio" sada ucestvuje u sve manjim solemnitetima "otkrivanja bista" i spomenika starih srednjovekovnih srpskih vladara, i otvaranjima novoizgradjenih crkava. Svakog dana sve vise opada zanos kojim se branio mit o "kolevci i dusi Srbije i srpstva". Ako je pre sedam godina, glavni govornik Slobodan Milosevic najavljio "nove bitke", danas tonovi "lidera" nekadasnjih "antibirokratskih jedinica" uoci ovogodisnjeg, kako su ga kosovski Srbi i Crnogorci nazvali, najvecim srpskim verskim praznikom (nije to vise ni Bozic ni Uskrs), Vidovdana lice na preostale anahrone glasove usamljenih "veterana". A sve je manje onih koji bi da se "odmentnu u sumu" radi ocuvanja "stare kolevke". I posle sedam godina sacinjavaju se bilansi. Sta je dobijeno a sta izgubljeno. Neki lideri tzv. Srpskog pokreta otpora, misle da je ucinjeno mnogo na kulturnom planu, ali da se na svim drugim poljima stagniralo.

    I dok ovdasnji Albanci smatraju da je ustavnim promenama 1989. godine i, kako se tvrdi, "klasicnom okupacijom" od 1990 godine Kosovo dovedeno do ivice, njihove komsije Srbi podvlace da su mnogi "ciljevi njihovog pokreta jos uvek daleko od realizacije ". Zale se na nastavak iseljavanja sa Kosova, ali i na mnoge druge probleme. Jedino na sta se ne zale je ono "sto je ucinjeno na kulturnom polju" kao primer navodeci bas podizanje raznih spomenika i pravoslavnih verskih objekata. U tom smislu i zal za proslim vremenima i secanjima na vreme kada su, (kako je receno na nedavnom Savetovanju Srpskog pokreta otpora u Gracanici) "u velikoj bitci i revoluciji bez ijednog ispaljenog metka, bez ijednog mrtvog i ranjenog srusili cetiri vlade autonomaske, a Srbiju s tri dela sredili da bude cela".

    Dakle i danas iste price, doduse nesto tise, ciljevi nepromenjeni. 80-tih godina pred javnim mnjenjem, stvoren je utisak da su prava Srba i Crnogoraca ugrozena od "autonomaske kosovske vlade". Na osnovu toga, stvorena je klima za "intervenciju iz Beograda radi ocuvanja tih prava". Ali, tvrde hronicari kosovske situacije jos uvek se isprobava gotovo nepromenjeni scenario. "Insceniraju se namerno odredjene situacije, koje bi zastrasivale Srbe i Crnogorce na Kosovu", dodaju oni. "Medjutim, tvrdi potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani, vise od toga ovo je pokusaj da se pred javnim mnjenjem, narocito pred medjunarodnim faktorom, problem Srba predstavi kao problem koji karakterise Kosovo, a ne kao problem Albanaca". Ostala je ista retorika o "iseljavanju albanskih emigranata", ili kako je rekao jedan od lidera Srpskog Pokreta Otpora, "iseljavanje Albanaca koji se sasvim razlikuju od Siptara"?!

    Ono sto vise nije isto je cinjenica da su se ovdasnji Srbi i Crnogorci zaista podelili. Doduse vise se ne pominje prica o starosedeocima i dosljacima, ali je sada aktuelna ona o izdaji ili zastupanju njihovih interesa. Ovi prvi, koji su, i sami to priznaju, na izborima glasali za Slobodana Milosevica, danas tvrde da Milosevic vise i ne treba da dodje na Kosovo. "Ako smo mi i dali glas, sada se to vise nece dogoditi". I to se desava bas pred savezne izbore, a uskoro ce i oni predsednicki. Sta ce biti sa Milosevicevim najsigurnijim uporistem, upravo ovde kod kosovskih Srba i Crnogoraca, pitaju se oni plasljiviji, koje greje jos truncica nade. Ovi drugi, uglavnom okupljeni u lokalnim organima vladajuceg SPS-a, onako kako to danas zahteva i njihova zvanicna politika, tvrde da nema razloga da se bilo ko plasi i da niko nikoga na Kosovu nije izdao. Oni upuceniji medjutim tvrde da su i ovi Srbi i Crnogorci, "srcem i dusom uz Srpski pokret otpora, ali da to zbog odredjenih privilegija, polozaja i biznisa, koji cveta ne mogu i da kazu.

    A ono sto je zajednicko je stvarna strepnja sta ce biti sa Kosovom, i to kako kod srpskog tako i albanskog stanovnistva. Dok se Albanci u medjusobnim razgovorima jos uvek pitaju "hoce li nam dati", Srbi i Crnogorci, pogotovo oni okupljeni u SPOT-u (Srpski Pokret Otpora), pitaju se "da li je Kosovo prodato". To pitanje je sve vise u centru paznje iako s druge strane predstavnici srpskih vlasti ponavljaju staru pricu o "Kosovu kao neotudjivom delu Srbije i Jugoslavije". Strah ovdasnjih Srba za "sudbinu Kosova" nije usahao ni posto na ovom prostoru vec godinama sami samcati "vladaju i direktorisu".

    Potparol Demokratske stranke Srbije za Kosovo, Milos Djordjevic istice da je sve to "normalno, pogotovu nakon otvaranja Americkog Informativnog Centra u Pristini kojim, dodaje on, zahtev albanskih politickih subjekata za dialog uz prisustvo trece medjunarodne strane blago pobedjuje". Ove reci na neki nacin potvrdjuje i potpredsednik srpske vlade Ratko Markovic: "U komponovanju prava Albanaca na Kosovu, mora da ucestvuje i medjunarodni faktor, jer je problem Kosova transnacionalan" (izjava Radio Kragujevcu). Iz SPOT-a porucuju da je gotovo istih razmera i Sporazum izmedju pretsednika Srbije Slobodana Milosevica i nemackog sefa diplomatije Klausa Kinkela, o povratku 120 hiljada azilanata od kojih vecinu cine Albanci sa Kosova.

    I kada se sve ovo "baci na kantar", u stvari razlike u stavovima oko Kosova izmedju predstavnika vlasti u Beogradu i SPOT-a su veoma male. Ta razlika se ocituje mozda samo u tome sto su pre sedam godina svi zajedno slavili Vidovdan i rusenje "autonomaskih vlada", uz blagoslov tada najvisih drzavnih organa tadasnje Jugoslavije, danas se svako za sebe bori za elektorat koji ce im obezbediti sto vise glasova na predstojecim saveznim izborima. Medjusobne optuzbe idu od toga da se nekim samozvanim liderstvom i istupima (SPOT) "podupire albanski separatizam", do toga da nema "prave strategije za resavanju kosovskog problema" (SPS).

    S druge strane Albanci su proslavili godisnjicu "Ustavne deklaracije" kojom su 2. jula 1990 godine proglasili "Kosovo kao ravnupravnu jedinicu u federaciji, ili konfederaciji", a koja je prethodila "Kacanickom Ustavu" kada je Kosovo proglaseno Republikom...

    Besim ABAZI AIM Pristina