AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 05 JUL 1996 00:14:15 GMT

    Pale posle povlacenja predsednika RS

    "SVI SMO MI KARADZICI"

    "Mi Srbi mozemo tri dana bez glave. Svi smo mi Karadzici i imamo vise Karadzica nego sto ih oni mogu napasti i pritiskati. A Radovan je legenda srpskog naroda i tako ce ostati", kaze sezdesetogodisnjak na paljanskoj pijaci, izbeglica iz Sarajeva, clan SDS i ljuti protivnik "hohstaplera iz medjunarodne zajednice".

    AIM, Banjaluka, 5.7.1996.

    Sa Pala je, eto, stigla vest koju nisu ocekivali samo najfanaticniji poklonici lika i dela lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica. Predsednik Republike Srpske (RS) odlucio je da se, "u ime naroda i narodnih intersa", ne kandiduje za mesto buduceg predsednika RS.

    Svakom ko se imalo razume u logiku i politicki pragmatizam do sada recenog i ucinjenog to je bilo jasno vec posle prvog Karadzicevog pojavljivanja u javnosti nakon delimicnog samorazvlascivanja - na nedavnoj sednici glavnog odbora SDS i potonjoj skupstini stranke na Palama.Uslovi koje je kao zalog odustanku od kandidature postavio medjunarodnoj zajednici "izgubili" su se negde izmedju Jahorine, Milosevicevog kabineta i kancelarija Visokog predstavnika Karla Bilta i Vorena Kristofera. Car je, tako, pristao da bude go, zadrzavsi - poput smokvinog lista - samo funkciju sefa SDS. Da li ce i koliko dugo na toj funkciji odoleti dodatnim pritiscima ciji je cilj da ga potpuno iskljuce iz politickog zivota sada je, donekle, u drugom planu. Medjutim, cak i taj ustupak - kako stvari sada stoje u RS - bio bi formalnost, jer je Karadzic, svidjalo se to nekome ili ne, apsolutno dominantna licnost u politickom zivotu Srba "s one strane Drine".

    Uporiste za ovakvu tvrdnju moze se naci u maltene svakom razgovoru sa takozvanim obicnim svetom, a narocito sa clanovima vladajuce SDS. "Mi Srbi mozemo tri dana bez glave", kaze sezdesetogodisnjak na paljanskoj pijaci, izbeglica iz Sarajeva, clan SDS i ljuti protivnik "hohstaplera iz medjunarodne zajednice". I jos, povisenim tonom, kao da tako daje politicku tezinu svom misljenju, veli: "Svi smo mi Karadzici i imamo vise Karadzica nego sto ih oni mogu napasti i pritiskati. A Radovan je legenda srpskog naroda i tako ce ostati, makar se i svet i Milosevic na glavu postavili. To sto bi mu oni sudili u Hagu isto je kao da sude mojoj babi jer - nemaju dokaza. On je samo branio srpski narod".

    Nadvikujuci se sa svojim istomisljenikom dojucerasnji borac "sa prve linije fronta" kaze: "Ako ce da sude Karadzicu - pre njega bi na klupu trebalo da sedne Milosevic jer ga je on i stvorio. Mi smo ga prihvatili kao vodju i sad ga smatramo svojim, a Milosevic, ako je to nekad i bio - vise nije i nikad nece. Ode li Karadzic sa svih funkcija i ja odoh odavde jer vise nece biti ni Republike Srpske ni nas.

    Nosen na talasima nesumnjive podrske koja se, ne retko, granici sa idolopoklonstvom, Karadzic je - pokazalo se - korak po korak pripremao svoje povlacenje. Prvo, prenosenjem dela ovlascenja na Biljanu Plavsic i delimicnom samoizolacijom. Kako se pokazalo da taj potez nije neki narociti adut u igri sa zahuktalom medjunarodnom zajednicom i dojucerasnjim mentorom iz Beograda, usledilo je postavljanje uslova svetu i trazenje garancija za "narod i drzavu", kao da je to kaucija za njegov odlazak sa predsednickog trona. Iz Beograda je stigla poslanica sa potpisom predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilica, ali pisana Milosevicevim rukopisom, prilicno konkretna i jasna. To je predstavljalo samo javno i zvanicno uoblicavanje packi koje su politicki lideri sa Pala dobili u kabinetu predsednika Srbije na Andricevom vencu ili, pak, u porukama i upozorenjima sto su ih Milosevicevi izaslanici, savezni funkcioner Nikola Sainovic i sef Sluzbe bezbednosti Jovica Stanisic, odneli na Pale, na sto Karadzicu i njegovim najblizim saradnicima.

    Usledila je potom sednica Glavnog odbora SDS, izlaganje Radovana Karadzica iz koga se, izmedju redova, jasno mogla videti dalja strategija povlacenja rakovim korakom. "Mi mozemo da odlucimo i ovako i onako, a ako nam ne ispune zahteve i prestanu sa daljim uslovljavanjem i ponizavanjem srpskog naroda - ja cu se kandidovati i pobediti sa SDS", rekao je tada Karadzic. Ista intonacija ostala je i posle sednice Skupstine SDS na kojoj je Karadzic ponovo izabran za predsednika stranke. Medjutim, usledila je (polu)zvanicna poseta delegacije rukovodstva RS Milosevicu i - sve je vec bilo predvidivo sa prilicno visokim koeficijentom verovatnoce. Tim pre, jer je Karadzic pismom Biltu "stavio tacku na i". Pokazalo se to posle sednice Glavnog odbora SDS koji je samo uoblicio, nesumnjivo, vec danima poznatu odluku: Karadzic nece biti kandidat za predsednika RS. Sve ostalo bice dopisivanje nota vec komponovane melodije koja predsednika Republike Srpske prati sa trona. Tako su pale u vodu price o svenarodnom referendumu koji bi pokazao "ko je i sta Srbima znaci Radovan Karadzic".

    I sta sad? Gora se toliko tresla da je, kako se ispostavilo, mis rodjen bez narocitih porodjajnih muka. Da li je i koliko svet uspeo da Karadzica priblizi Hagu videce se tek kad se slegne prasina posle njegovog demisioniranja. Cinjenica je, ipak, da ga od naroda za sada ni Bilt, ni Milosevic, ni Kristofer nisu udaljili ni za pedalj. U dogledno vreme to se ne bi moglo dogoditi cak ni ako, pod novim pritiscima, Karadzic nekom od svojih saradnika uskoro prepusti i mesto lidera SDS. "On je u nasim srcima, on je i telo i dusa srpskog naroda", rekao je, skoro placnim glasom, pre neko vece jedan gledalac u kontakt emisiji "A sta vi kazete" Srpske radio televizije. "Svi smo mi Karadzici" ce, dakle, potrajati.

    (AIM) Velimir Ilic