AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 01 JUL 1996 10:49:24 GMT

    Opozicija u Srbiji: "Zajedno" ili "Svi zajedno"

    BITKA ZA KOSTUNICU

    Kada je opozicija zapocela pregovore o mogucim koalicijama, cinilo se da bi dva jaka opoziciona koaliciona bloka bila u stanju da se nose sa socijalistima. Posle nedavnih izmena izbornog zakona, jasno je - ko na izborima bude treci, moci ce da racuna tek na poneko mesto u parlamentu. Kostunica zato ne pokazuje preteranu gadljivost ni pre kome u okviru koalicije koju naziva "tehnicka". Svi ostali bi, izgleda, da biraju koaliciono drustvo i nisu spremni na ono "svi zajedno", ako to podrazumeva da se zbog nekih u takvoj koaliciji mora zapusiti nos.

    AIM, 1.7.1996.

    "Put do preko potrebne promene je jednostavan i moze se izraziti samo pomocu dve reci - svi zajedno", porucio je proslog vikenda na Trecem kongresu Demokratske stranke Srbije, predsednik ove partije dr Vojislav Kostunica.

    Kongres DSS-a, jedine stranke na srpskoj politickoj sceni koja do sada nikada nije koketirala i surovala sa Milosevicevim socijalistima, a s kojom sada koketira celokupna opozicija, ocekivan je u srpskim opozicionim krugovima sa prilicno nestrpljenja. Manje-vise se znalo da ce dr Kostunica (za koga se pre nekoliko meseci tvrdilo da je "sit politike" i da se verovatno "vraca nauci") ostati na celu DSS-a (sto se i obistinilo), ali se s nestrpljenjem iscekivalo sta ce novo partijsko rukovodstvo reci o mogucem koalicionom povezivanju s ostalim strankama uoci predstojecih izbora na saveznom nivou.

    Vec poduze, naime, Kostunici i njegovim demokratama slani su, sto najljubazniji pozivi, sto pretnje, da se vec jednom odluce na koju ce stranu. Djindjic, Draskovic i Vesna Pesic mnogo puta su u ime Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i Gradjanskog saveza Srbije, pozivali DSS da se konacno pridruzi vec formiranoj kolaciji koja se prvo zvala "Partnerstvo za promene", da bi kasnije promenila ime u "Zajedno". Koalicione ponude DSS-u je slao i dr Vojsilav Seselj koji je izracunao da bi ova stranka, zajedno sa njegovim radikalima, cinila neuporedivo mocniju koaliciju od one pod imenom "Zajedno". Vesna Pesic i Zoran Djindjic su i licno dosli na Kongres DSS-a da jos jednom pozovu rukovodstvo i clanstvo ove stranke da im se pridruze. Isto je ucinio i Draskovicev izaslanik Milan Komnenic koji se zapitao "da li je zaista teze biti zajedno, nego trpeti Milosevica".

    Seselj je tog dana imao preca posla i zurio je na Pale da jos jednom podrzi Radovana Karadzica, pa je na kongres Kostunicine partije poslao izaslanika sa prilicno niskim rejtingom (prisutni su primetili da je "mogao da posalje i portira").

    Opozicija ponovo - na pocetku

    U programskom govoru na ovom skupu Kostunica je upozorio da moze zaustaviti socijaliste samo to da stranke koje su na prethodnim izborima dobile glas vecine biraca Srbije, dakle SPO, SRS, DS i DSS nastupe pod geslom "Svi zajedno". Lider DSS-a smatra da to mora biti koalicija odredjenih ciljeva i vremenski ogranicena, sa jednim jedinim zadatakom: da se stvore uslovi za demokratsko obavljanje vlasti.

    "Ko dobije savezne izbore, dobice i republicke. Parcijalne kolacije mogu udruzenim strankama obezbediti samo kratkorocan opstanak u nepromenjenom, po narod i drzavu pogubnom poretku", zakljucio je u svom referatu dr Kostunica, stavljajuci tako jos jednom do znanja da ga zanima iskljucivo opcija u kojoj mora biti mesta i za Seselja. Stvari su tako, bar sto se opozicije tice, vracene tamo gde su i bile pre nekoliko meseci kada je pocelo da se govori o mogucim koalicijama.

    U medjuvremenu, socijalisti su, u odsustvu opozicije koja i dalje ne prisustvuje skupstinskim zasedanjima, prilicno izmenili izborni zakon time sto su povecali broj izbornih jedinica za savezne izbore. Teoretski, sve je ostalo u granicama proporcionalnog izbornog sistema, ali su strucnjaci za ovu oblast odmah upozorili da je prakticno dobijen vecinski jednokruzni izborni sistem koji naglaseno favorizuje stranku na vlasti. Tako bi se moglo dogoditi da na sledecim izborima socijalisti sa samo trecinom dobijenih glasova dodju do apsolutne vecine u parlamentu.

    U vreme kada je opozicija zapocela pregovore o mogucim koalicijama, cinilo se da bi dva jaka opoziciona koaliciona bloka bila u stanju da se nose sa socijalistima. Posle nedavnih izmena izbornog zakona, sve se iz temelja promenilo. Onaj ko na izborima, skrojenim tako da pre lice na giljotinu, bude osvojio trecu poziciju, nece dobiti gotovo nista. Moci ce zapravo da racuna tek na poneku mrvicu sa stola i poneko mesto u parlamentu, bez obzira na stvarni broj glasaca. Dakle, vazno je biti prvi, ili drugi, a svako rasipanje snaga u stvari je dobro obavljen posao za socijaliste.

    Kostunica bi zato da se drzi ove matematike i pri tome ne pokazuje preteranu gadljivost ni pre kome u okviru koalicije koju naziva "tehnicka". Svi ostali bi, izgleda, da biraju koaliciono drustvo i nisu spremni na ono "svi zajedno", ako to podrazumeva da se zbog nekih u takvoj koaliciji mora zapusiti nos.

    Tako, na primer, GSS podrzava koaliciju u rasponu od Milosevica do Seselja. Draskovicev SPO je na slicnim, nepomirljivim pozicijama, kada je u pitanju moguca saradnja sa radikalima. Posle priblizavanja s Djindjicem, Draskovic je ulozio mnogo truda da u koaliciju SPO-DS-GSS privoli i DSS. Kostunici je prvo dao rok da im se pridruzi, a zatim je izgubivsi strpljenje, krenuo da optuzuje vrh ove partije za "stetocinsku politiku", koja ce u krajnjem ishodu dovesti do nestanka DSS-a sa politicke scene. Ocito, krajnja Draskoviceva namera je da pridobijanjem DSS-a radikale ostavi potpuno usamljene i osudjene na "trecu poziciju", koja najverovatnije ne donosi nista.

    Djindjic je u ovom drustvu nesto "fleksibilniji" i pod odredjenim uslovima mogao bi da u koaliciji opozicionih stranaka vidi i radikale. Njegova filozofija sadrzana je, kao i obicno, u krajnje pragmaticnom pristupu: "Do sada smo protiv socijalista probali sve, jedino nismo probali da ih pobedimo zajedno".

    Na svom nedavnom kongresu, radikali su odlucili da na izbore idu upravo onako kako to prizeljkuje Vuk Draskovic - potpuno sami. Sa puno samopouzdanja na ovom skupu su markirana dva protivnika koja se moraju pobediti - socijalisti i opozicioni "izdajnici" iz koalicije "Zajedno". Radikali su porucili da nece u savez sa "necasnim ljudima", koji ne drze do morala i pri tom, ocito, mislili pre svega na Draskovicev SPO. U medjuvremenu, u vise navrata su ukazivali na bliskost sa DSS i puno razumevanje izmedju ove dve partije koje je zapocelo jos 1993. godine. Ljudi oko Vojislava Seselja smatraju da bi pridobijanjem Kostunice privukli i Djindjica, cime bi na isturenoj i usamljenoj gubitnickoj poziciji ostao na kraju Draskovic.

    "Lepak" sumnjivog kvaliteta

    Da sve ono sto se zbiva na srpskoj opozicionoj sceni nije bas tako jednostavno, potvrdjuju i mnogi primeri koji pokazuju da na lokalnom nivou partijska rukovodstva ne slede do kraja politiku svojih partijskih centrala. U Krusevcu su, ne cekajuci konacne dogovore lidera, lokalna rukovodstva SPO, DS i DSS, potpisala dogovor o zajednickom nastupu. Isto se dogodilo i u Valjevu, gde se vec pravi zajednicka lista. Rukovodstvo SPO u Leskovcu je ovih dana upozorilo predstavnike DSS i SRS da ce, u slucaju poraza na lokalnim izborima, oni snositi odgovornost zbog oklevanja da stanu na zajednicku listu. U mestu Prilike kraj Ivanjice taj posao je vec obavljen - SPO, DS, SRS i DSS odbarali su zajednicke kandidate.

    Na tom mitingu, u dresu Djindjicevih demokrata, nastupio je i Milan Paroski, nekadasnji jezicavi narodni poslanik, koji je svojevremeno iskazivao ambiciju da sredi sve Hrvate "ko keru uz banderu". On je u Prilikama obecavao unistenje "vestacke" crnogorske nacije. Prema nekim novinskim izvestajima, ovo nedavno pojacanje Djindjiceve Demokratske stranke, iznelo je i sasvim originalan program pokrstavanja Muslimana uz pomoc buba-svaba. Prema tom programu, Srbi bi u muslimanske radnje po Sandzaku i Srbiji ubacivali buba-svabe, a zatim bi ih inspekcija zatvarala zbog nehigijene. Posle bi, predlagao je Paroski, pravoslavni svestenici dolazili kod vlasnika Muslimana i nudili promenu vere za ocuvanje radnje.

    Ovaj primer i govor Paroskog pomenula je u poslednjem broj "Srpske reci" Danica Draskovic, supruga predsednika SPO, izrazavajuci sumnju da ce takvi nastupi u ime koalicije "Zajedno" ubediti glasace u prednost te koalicije nad ostalim politickim opcijama. Paroski je, kaze Danica Draskovic, "necijom greskom dosao na tu tribinu i govorio u ime koalicije moje stranke i Demokratske stranke, i nadam se da ce nestati sa politicke scene. Ako to ne bude, ako Demokratska stranka ciji je on clan i funkcioner stoji iza ovakve politicke opcije, onda ce, nadam se, i SPO otici iz koalicije sa takvim programom, ili cu ja otici iz Srpskog pokreta obnove."

    Nasuprot ovakvih primera koji sasvim ozbiljno namecu pitanje koliko je zaista jak taj lepak sto drzi koaliciju "Zajedno", zajednicka putovanja Draskovica, Djindjica i Vesne Pesic i njihovi mitinzi po gradovima Srbije ostavljaju sasvim drugaciji utisak - prilicno respektibilne politicke snage. Na vecini ovih mitinga troje lidera govori uglavnom sa zamisljene pozicije vec osvojene vlasti. Tvrde da su izvukli Srbiju iz ucmalosti i "slomili kicmu predizbornoj kampanji SPS". Zauzvrat, socijalisti ih sve cesce napadaju i predvidjaju skori kraj ove "putujuce druzine Zajedno", nazivajuci je jos i "kulom od karata".

    Vecina partijskih rukovodstava oslanja se jos na rezultate prethodnih izbora, iako se od tada do danas mnogo toga promenilo. Socijalisti su u medjuvremenu napravili nekoliko ostrih lupinga i pristali na to da JUL pocne da ih "usisava". SPO i DS su s teskom mukom pokusale da ocuvaju bar deo nekadasnje partijske infrastrukture i clanstva. Radikalima se nedavno dogodilo da im istupi vise od pola kragujevackog odbora SRS, a najavljeno je formiranje nove radikalne stranke koja ce okupiti sve radikalske frakcije koje su otisle od Seselja ( i nisu prisle Jovanu Glamocaninu), a takvih je barem sest. Pre nekoliko meseci, pocepao se i Gradjanski savez Srbije.

    Zbog svega ovoga tesko je poverovati da bi put do promena u Srbiji zaista mogao biti tako jednostavan, kako predvidja predsednik DSS Vojsilav Kostunica. Pre bi se moglo "tipovati" na situaciju u kojoj ce se opozicione koalicije i blokovi uobliciti uoci izbora, sto znaci prilicno kasno. Opoziciji i danas nedostaje jasna politicka strategija, dok socijalisti vec sada prilicno pouzdano znaju kako ce docekati izbore. Cini se da su spremni cak i za slucaj da ono "svi zajedno" predstavlja poziv na zajednicki bojkot izbora, zbog blokade medija. Opet ce naci nekoga kome ce obecati podelu vlasti, medijsku promociju, poslovni prostor i jos ponesto sto uz takvu "opoziciju" obicno ide.

    Nenad Lj. Stefanovic (AIM)