AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 17 OCT 1995 21:00:02 GMT

    PONOVNO "OSVAJANJE" SOLUNA NA POMOLU

    AIM, Skopje, 17.10.1995

    Makedonski turisti se vec sledeceg vikenda pokusati da opet "osvoje" svoj omiljeni soping-cntar, koji za makedonske gradjane znaci sinonim za ono sto im je nejvise nedostajalo zadnjih godina - trgovija, more, izlaz u svet. * Grcki privrednici zainteresirani da obnove trgovske veze sa Skopljem, ali i da pronadju svoje mesto u proces privatizacije preduzeca u Makedoniji.

    Makedonsko - grcka granica, nakon 20 meseci blokade, konacno je otvorena. Nakon potpisivanja Memoranduma o implementaciji Njujorskog privremenog sporazuma krajem prosle nedelje u Skoplju, pedesetak makedosnkih gradjana je uspelo dobiti vize od zbunjenih grckih carinika na granicnom prelazu Bogorodica kod Gevgelije tokom proslog vikenda. Memorandum je zvanicno objavljen juce (16 oktobra), tako da se prava navalica makedosnkih turista koji bi da svrate u svoj omiljeni soping-centar (Solun), nakon dve godine pauze, ocekuje tek sledeceg vikenda.

    Makedonski gradjani, cini se, lako prihvatiti obavezu da prekriju sporne oznake na svojim vozilima ("RM" i "MK") i da plate 33 nemackih maraka (ili 5.000 grckih drahmi) za vizu, kako bi presli do juce hermeticki zatvorenu granicu i prevalili put od nekih 200 kilometara do Soluna. Otvaranje juzne granice za ljude u Makedoniji ima i znacajni psiholoski efekat - Grcka je u proslosti bila, a bice i ubuduce najbrzi, najednostavniji i nadasve najeftiniji put "na Zapad", pogotovu za one gradjane koji sebi ne mogu priustiti evionski put u evropske metropole ili duzi i opasniji suvozemni put preko Jugoslavije. Bez obzira na sve probleme koje je Makedonija imala sa svojim juznim susedom zadnjih godina, imenica "Solun" za obicne ljude jos uvek pretstavlja sinonim onoga sto je njima najvise nedostajalo zadnjih godina ' trgovija, more, izlaz u svet.

    Otvoreni put ka Soluna za makedonske privrednike znaci puno vise. Grcki embargo je makedonskoj privredi nanosio stete od 6o miliona dolara mesecno. Prema zvanicnim podacima, efekat blokade je smanjeno koriscenjem industrijskih kapaciteta za 10 do 15 otsto. Makedosnki proizvodi namenjeni za izvoz su postali nekonkurentni na stranom trzistu, jer njihovo tranportiranje preko alternativnih koridora (uglavnom preko Bugarske i Albanije) povecalo je troskove transporta za 15 do 40 otsto. Kako predvisaju makedosnki zvanicnici, prvi efekti deblokiranja granice trebali bi se osecati vec nakon mesec dana.

    Rafinerija u Skoplju, koja je zadnjih godinu ipo dana bila prekinula proizvodstvo naftenih derivata, vec je dogovorila prvi kontingent od 120.000 tona surove nafte, koji bi trebao uskoro pristici u solunska skladista "Jet Oil" i "Mamidikis", da bi zatim zeleznicom bio transportiran na svoje odrediste. Vlasnik skladista Nikos Mamidakis nedavno je izjavio da ce nakon normaliziranja odnosa, sto se upravo i zbilo, transport nafte teci uobicajeno kao i pre blokade. U grckom pogranicnom gradu Idomeni vec 20 meseci stoji zaroblejno 1.000 toni surove nafte u vagon-cisternama, ciji se dolazak u Skoplje ocekuje svaki cas. Procenjuje se da ce Makedonija preko Solunskog pristanista dovlaciti oko 1,3 miliona tona surove nafte godisno, bas kao i pre uvodjenja blokade.

    Duh pragmatizma izgleda definitivno preovladjuje i u Grcku. Severni deo Grcke i sam je pretrpeo velike stete zbog blokade. Direktor udruzenja izvoznika iz Severne Grcke, Jordanis Adamidis nedavno je rekao da je embargo Grckoj naneo stete od oko 5 milijarde dolara, jer Grci su embargom izgubili i tradicionalno trziste u bivsoj Jugoslaviji. Bice potrebno 3 do 6 meseci, rekao je on, da bi se obnovile stare poslovne veze i stvari vratile u predjasno stanje.

    Prije uvodjenja blokade vrednost trgovske razmene izmedju Makedonije i Grcke u 1993 godine bila je procenjena na oko 193 miliona dolara. Makedonski i grcki privrednici sada jednoglasno ocenjuju da tu cifru nece biti lako postici, ali se ipak veruje da ce Makedonija i Grcka uspeti da trguju u vrednosti od nekih 200 miliona maraka godisno. Poslednjih nekoliko nedelja grcki trgovci i biznismeni usporno posecuju Makedoniju i vec ugovaraju poslove.

    Pet grckih delegacija je prosle nedelje posetilo i kancelariju Agencije za privatizaciju u Skoplju. Grci su ocito shvatili da je zadnji trenutak da investiraju novac u makedonske firme, u kojima upravo tece proces transformacije socijalistickog u privatno vlasnistvo. Jedan takav aranzmna je nedavno potpisan u Gevgeliji - grcka firma "Alki- international" potpisala je ugovor sa lokalnom makedonskom firmom "Evromak" za zajednicko investiranje u projekat cije ime samo po sebi dovoljno govori: "Gevgelija - besvarinska turisticka zona".

    U privatuzacione poslove u Makedoniji, inace, vec su usle i poznate firme poput "Rhotmans", "Filip Moris", "British American tobaco", "Nestle" itd. Najbolji poslovi vec su rezervisani za one koji su prvi potegnuli nogu. Grci, dakle, kasne, ali izgleda ne previse. Jer, privatizacija, prema opstoj oceni, odvija se nesto sporijim tempom od oeckivanja. Pravi privatizacioni talas ocekuje se upravo sada, kada zbog ukidanja grcke blokade i ocekivanog ukidanja sankcija prema Srbiji, Makedonija postaje mesto gde je poseljno investirati. Grci se jos uvek mogu nadati da relativno malim parama mogu kupiti preduzeca u tekstilnoj grani, u proizvodnji nemetala, a formiranje mesovitih makedosnko-grckih trgovskih firmi bice verovatno pravi hit ove jeseni.

    Vec sama cinjenica sto u Grckoj sada i politicari i privrednici sa puno simpatija govore o perspektivi odnosa sa svojim severnim susedom upucuje na zaklucak da su Grci napokon svatili da moraju pokusati da urade ono sto su morali uraditi jos 1990-te: da budu sponzor Makedoniji za njenu brzu integraciju u evropske privredne, ali i politicke tokove.

    Kada jednom ta lavina krene, a izgleda da je vec krenula, preterano administriranje na granici koje su na insistiranje Grcke dogovorile dve strane - a ono se uglavnom svodi na lepljenje nalepnica sa oznakom "BJRM" na sve sto dolazi iz Skoplja sa oznakom "Makedonija" - postace vrlo brzo smetnja najpre grckim organima, koji su zaduzeni za taj posao. Bilo kako bilo, sa nalepnicama ili bez njih, makedonski gradjani ce jos ovog vikenda pokusati da probiju do juce realnu, ali jos uvek psiholosku blokadu, kako bi svratili do Soluna makar da popiju solju kafe i da probaju grcki suflaki, na ciji su ukus navikli tokom dugih godina turistickog osvajanja Severne Grcke.

    Pice: BRANKO GEROVSKI