AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 17 OCT 1995 18:44:12 GMT

    DELIKATNE DILEME

    Najruznija posledica svakog rata, onog gradjanskog dodatno, je progon ljudi sa prostora na kome su dugo i dobro ziveli, - u svakom slucaju bolje od ovog sada zivota u koji su baceni prekonoc. Na ovaj put sa malo nade i puno zebnje oni su posli sa nesto dograbljenih stvari: koliko da nisu goli ili odmah gladni. Ostavili su puno vrednije: domove, imanja, blago i ono jos skuplje: zavicaj, susede i svoj nacin zivota. Ukratko: svoju proslost. Bilo o kome da se radi: onima koji su silom proterani sa svojih ognjista ili su to uradili, ako je verovati prici, dobrovoljno. Jednako da li su ovi stradalnici Srbi, Hrvati ili Muslimani jer nesreca ne pravi odbir prema naciji ili veri o cemu najbolje svedoci ovaj nesrecni rat u nas. Neki dodaju: najprljaviji do sada na prostoru, koji se inace ne moze pohvaliti sa finocom u svojim obracunima. U ovom razmisljanju govor je o izbeglicama ili prognanicima, kako ko hoce, koji su zleduhom ili neopreznom namerom stigli na Kosovo: prihvata radi ili stalnog smestaja, to jest nastanjenja. Bilo gde da se nasele ovi ljudi, oni ce se sresti sa narodom drugacijim od sebe, kao sto su i oni od njih. Razlicitosti nisu male: poreklo, vera, jezik. Na ovom prostoru taj narod je u ogromnoj vecini, cak i po nategnutim procenama, Albanci cine cetiri petine stanovnistva. Bilo koji broj ljudi da se ovde naseli, a nece moci puno sve i da hoce, demografska slika se nece promeniti, jer brojke koje su u opticaju mogu da cine samo neki promil. Ono sto ovu nameru cini problematicnom je njihovo naseljavanje po seoskim podrucjima (jer su i sami odatle) a to su prostori sa bezmalo kompaktnim albanskim zivljem koje je, kao svuda u svetu, nesklono dosljacima - ovim srpskim posebno. Bili bi, znaci, u nekoj vrsti prostornih enklava, tj. izolovanoj zajednici.

    Bilo gde da budu naseljeni ovi ce ljudi biti u okruzenju naroda sa drugacijiom istorijom, tradicijom i kulturom. Takodje drugacijeg nacina zivota zbog cega ce izostati ili ce biti uveliko otezana razmena medju njima sto je prvi uslov upoznavanja, a potom tolerancije u sazivotu. Zbog toga ce, hteli ili ne, ziveti u duhovnoj izolaciji sa slabim ili ni u kakvim odnosima sa svojim novim susedima. cak ni njihovo prilagodjavanje ovdasnjem srpskom zivlju nece biti brzo ni lako o cemu svedoci jos uvek prisutna trvenja izmedju starosedeoca i dosljaka medju njima. U ovom okruzenju oni bi, znaci, bili neka vrsta kulturnih oaza. Sa traumom koju nose sa sobom jedva se moze ocekivati da ce ti ljudi ovde povratiti svoje uveliko poljuljano osecanje sigurnosti, jer ih skorasnje iskustvo opominje da su, mozda, sa loseg stigli na jos gore, neizvesnije od onog do juce. To znaci da psiholoski nisu pripremljeni za dolazak i jos manje za ostanak na ovom prostoru o cemu nesto kazuje i njihov nevoljan pristanak da uopste dodju. Uveravanje da tako nece biti slaba uteha za njihovu zebnju jer su se slicnih prica naslusali u starom kraju. Bili bi, znaci, u zivotu sa malo spokoja i puno strepnji, cak i da ne bude nikakvih pretnji. Neprijatnije bi mogle da budu politicke posledice. Rizik od njih se amortizuje krupnih izjavama da niko nema pravo da se tu mesa ili da se niko nece pitati kako ce ovo pitanje da se resava. Takvo ponasanje samo govori da se ne vodi racuna da je u svetu danas malo cisto unutrasnjih pitanja, onih koje resava samo drzava o kojoj je rec, jer se ona obicno internacionalizuje o cemu vec postoje opomene pa i pretpostavke. Zbog toga ovo pitanje ne mora odmah, ali u nekoj guzvi sutra moze da bude povod za konflikt koga jos nema, ali to ne znaci - ako se nastavi po starom, odnosno nepametnim ponasanjem i jos nezgrapnijim postupcima u njemu, da ga nece biti. U politici se olako potegnuta emocija obicno skupo placa zbog cega ona odmerena politika vodi racuna o svemu sto moze da joj pomogne ali jos bolje o onom sto moze da joj odmogne. Zato proracun pravi unapred; ako je politika vestina moguceg, onda je njen ucinak mera pameti, trezvenog vaganja okolnosti koje su u igri o cemu nesto kazuje iskustvo srpskih izbeglica iz Albanije, cije je nastanjivanje na Kosovu proslo zna se kako. Zbog toga, nije slucajno sto se one duge kolone izbeglica iz Krajine nisu zaustavile u Bosni ili skrenule za Baranju: malo ko ima u vidu da se na istom putu dva puta ugruva. Ukratko: Problem naseljavanja izbeglica na Kosovu ima najmanje cetiri negativna aspekta, - ne zna se koji je delkatniji. Demografski jer moze biti motiv sumnjicenja zbog nove kolonizacije ovog kraja. Duhovni, jer su mali izgledi za interkulturalnost u ovoj multietnickoj zajednici. Psiholoski, jer ce ti ljudi tesko steci osecanje sigurnosti u neizvesnim okolnostima. Politicki, jer moze, ako treba, da bude dodatni povod za trvenja na ovom inace vec rovitom prostoru.

    Milenko KARAN AIM Pristina