 |
MON, 14 JAN 2002 21:08:01 GMT
PREGLED ŠTAMPE (04.01. do 11.01.2002.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U SLOVENIJI ŠTAMPA U SARAJEVU ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SOFIJI
ŠTAMPA U BEOGRADU
DANAS, 5-7.01.2002.
FATALNA PRIVLAČNOST VLASTI
Sve stranke sa levim predznakom i danas su tamo gde su bile i pre godinu
dana, vegetiraju u okviru zajedničkog DOS, a najgore u svemu tome je što su
upravo one najveći zagovornici opstanka DOS po svaku cenu i odlaganja
izbora u nedogled
(...)Unutardosovske svadje, logieno, odložile su početak
prave debate o rekomponovanju srpske politieke pozornice.
Male stranke leve orijentacije procenjuju da im je u
suočavanju sa prodorom snaga desnice, klerikalizma i
monarhizma, čak i najdrastičnijih oblika rasizma,
antisemitizma i pravoslavnog fundamentalizma,
potreban moćniji saveznik i zaštitnik nego što su one same I nalaze ga u
Djindjićevoj stranci. Koliko se to kratkoročno
čini korisnim i pragmatičnim, dugoročnije će se
pokazati kontraproduktivnim, jer niko im ne može
garantovati da već sutra pragmatična DS neće naći
zajednički jezik sa Koštuničinom strankom i sve ostale
članice DOS ostaviti na ledini.
A u godini u kojoj se najavljuje pisanje novog ustava
Srbije, nakon toga i parlamentarni izbori, a i ofanziva
zagovornika uspostavljanja monarhije i podržavljenja
Srpske pravoslavne crkve, nimalo nije svejedno
hoće li se nasuprot tom bloku pojaviti neka snažnija,
jedinstvenija, progresivnija i demokratskija
socijaldemokratska opcija. Ili će svaka od postojećih
stranaka potonuti zajedno sa svojim samodovoljnim
liderima.
Ivan Torov
--- up ---
BLIC, 5.1.2002.
Intervju: Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije i lider
Demokratske alternative
"PATRIOTE" UBRZAVAJU IZRUČENJA
(...)*Rešenje krize u DOS još nije na pomolu. Postoji li
Čovićev plan za rešenje te krize?
-Nemam takav plan. Pričati o reformama i samo govoriti da
se one sporo sprovode nije dovoljno. Treba biti konkretan
sa primedbama koje treba da budu tako oblikovane da su
dobronamerne, a ne da predstavljaju medjustranačku
utakmicu. Voleo bih da se DSS vrati u Vladu Srbije.
Njihova odluka da se sami isključe iz daljeg rada Vlade nije
dobra. Nemam ništa protiv rekonstrukcije Vlade, ali bih u
njoj voleo da vidim I predstavnike Bošnjaka i Albanaca. O
učešću ovih nacionalnih manjina u Vladi slično razmišljaju
i ostali članovi Vlade sa premijerom na čelu...
Osnovni ciljevi oko kojih mora postojati konsenzus u DOS
je nacionalni I državni interes, a u njemu moraju da se
uvaže specifienosti da Srbija ima puno nacionalnih
zajednica, potom definisanje šta je to Srbija, odnosno
Ustav. Tu ne sme biti kalkulacija, politikanstva, nekih
nelojalnih medjustranaekih takmičenja.(...)
*Šta očekujete od pregovora saveznih, srpskih I
crnogorskih vlasti o redefinisanju odnosa u federaciji?
-Nisu, maltene, bili potrebni eksperti da zaključe da je
jeftinije zajedno nego odvojeno. Cenim rad eksperata, ali
mislim da su oni u velikom problemu. Oni treba da rade
ekspertski posao, ali im je potreban politički okvir koji
nisam video. Na kraju će ipak doai do referenduma, a ono
što će prethoditi referendumu biae sporazum šta znači
jedan rezultat, a šta drugi. Moramo pokazati da smo zreli I
državotvorni narodi jer medjunarodna zajednica prati
razvoj dogadjaja. Oni su vrlo iskreni raspoloženi da nam
pomognu da prodjemo kroz ova iskušenja.(...)
Nikola M.Jovanović
--- up ---
DANAS, 9.1.2002.
Rasim Ljajić, savezni ministar za nacionalne i etničke
Manjine
SMANJENA ETNIČKA DISTANCA
(...)"Rezultati istraživanja raspoloženja Albanaca na jugu
Srbije pokazuju da 74 odsto Albanaca na jugu Srbije smatra
da demokratske promene u zemlji nakon smene režima
Slobodana Miloševića nisu donele velike rezultate na jugu
Srbije. To nas zabrinjava i mi ćemo nastaviti sa merama
izgradnje medjunacionalnog poverenja, rekao je Ljajić.
On je kazao da generalna istraživanja medjuetničke
tolerancije u Srbiji nakon 5. oktobra pokazuju da je "prvi
put u poslednjih deset godina samanjena etnička distanca
izmedju različitih zajednica". Prema njegovim rečima
nakon smene MIloševićevog režima zahtevi manjinskih
zajednica su manje radikalni. "Istrtaživanja našeg
ministarstva pokazuju blago smanjenje stepena etničke
distance na jugu Srbije, Sandžaku I Vojvodini", rekao je
Ljajić.(...)
Z.Miladinović
--- up ---
VREME, 10.1.2002.
BANKROT BANAKA
Ono što se u Miloševićevo vreme zvalo "banka" od 3.
januara više ne postoji na opšte zadovoljstvo gradjanstva I
budućih štediša. Par stotina bivših bankarskih činovnika
koji su radili u Jugobanci, Beobanci, Investbanci I
Beogradskoj banci smatra da su krivci za njihovo
ostajanje bez posla Labus, Dinkić i Djelić i pri tom neće da
priznaju kako su deset godina držali zatvorene oči pred
onim što je radila prva Miloševićeva bankarka - Borka
Vučić. I kako uvek biva u ekonomiji, računi za naplatu su
stigli.
(...)Odlukom o likvidaciji četiri propale državne banke
beogradski reformski lideri pribavili su u ključnom
trenutku dodatne simpatije MMF-a i Svetske banke i, čini
se, definitivno ih uverili da srpske reforme nisu samo
retorička šminka, kako je ponekad vlastan da tvrdi
jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica.(...)
Miša Brkić
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
GAZETA 55, 8.01.2002.
PREDSEDNIK KOSOVA: KAKVIM GLASOVIMA?
Da li postoje druga rešenja?
Bez sumnje da ima. Jednostavno je to I shvatiti. Političari Kosova, iz bilo
koje političke snage da su, I kada bi postigli široku koaliciju imaće
ograničeniju vlast od bilo koje druge države u svetu. To iz razloga što će
najznačajnija ministarstva zadržati UNMIK. I tri glavna položaja -
predsednik, premijer I predsednik parlamenta, biće pod velikim kišobranom
UNMIK-a I sudom administratora određenog od strane OUN sve dok Kosovo bude
bez statusa. Onda, otkud sva ova želja za vlast bez vlasti?
Jedina vlast Albanaca I političkih snaga je njegovo vršenje da bi se stiglo
do Nezavisnosti. Ovaj cilj nije krila nijedna politička snaga. Ni jedna od
njih nije za neko drugo rešenje. Možda bi najbolji način bio usvajanje iste
one formule koja je funkcionisala prilikom oslobađanja Kosova, kada je bilo
sadejstva tri bazična faktora: mirnog otpora, borbe OVK I NATO. Medjunarodni
faktor je na Kosovu izvršio izvanrednu misiju I nakon rata. Zaslužno je I
Rugovino kandidovanje za predsednika. Zbog njegove velike uloge kao I DSK u
pravcu rešenja. Konkretna je I prihvaćena takodje I velika uloga OVK tokom
rata. Onda, onako kako su se prirodno ukrštala sva tri faktora u borbi za
oslobodjenje, I sada bi podela triju glavnih vlasti mogla funkcionisati na
istim rešenjima: Rugova kao pobednik većine da se izabere za predsednika
glasovima Albanaca, bez potrebe za glasovima Srba, koji će opšte uzev I
ubuduće predstavljati istinsku opoziciju. Ovaj predsednik je odredio na
mesto premijera jednu sposobnu I pouzdanu figuru iz redova Demokratske
partije, koja je druga u parlamentu. Ovaj kompromis bi smirio političke
tenzije medju Albancima. On bi pomerio srpski faktor sa pozicije
odredjujućeg faktora, otklonio bi ga kao oružje za stvaranje tenzija I
razdora medju Albancima I njihove podele na "dobre" I "loše", kao partije
"mirovnjaka" I partije "terorista". Izgradjene institucije na kompromisnom
rešenju bi istinski funkcionisale I to u odnosu na tri bazična problema
Kosova za ove tri godine prvog mandata: saradnja bez problema sa
medjunarodnim faktorom, brže ekonomsko jačanje zemlje I puna I jednoglasna
podrška za nezavisnost.
Qemal Sakajeva
--- up ---
GAZETA SHQIPTARE, 6.01.2002.
FYROM POKUŠAVA IZVOZ KONFLIKTA
Još od izbijanja konflikta februara prošle godine, izazvanog zbog
diskriminacije nad Albancima, Vlada Georgijevskog je pokušavala da izazove
transfer konflikta van granica njegove države. Ona je nastojala da ga
predstavi ne samo kao konflikt izmedju "agresorskog" Kosova I FYROM-a
žrtve, ali je pokušala I da podstakne neki širi konflikt
slanjem paravojnih diverzantskih bandi koje su
preduzimale terorističke akcije unutar Kosova sve do
rušenja jednog helikoptera KFOR-a koji je pogodjen od
strane slavomakedonske artiljerije. Ovo prvo nastojanje za
izvoz konflikta nije imao uspeha I potpisivanjem
Ohridskog sporazuma 13. avgusta 2001. godine, Skoplje je
zvanično priznalo da je konflikt bio unutrašnji I da je bio
izazvan politikom etničke diskriminacije.
Sada nakon izmena Ustava I našavši se pred domaćom I
inostranom zakonskom obavezom da primeni te promene,
Georgijevski je izabrao novu strategiju. On nastoji da konflikt izveze u
druge države I konkretno dve su države na meti: Albanija I Grčka. Naravno,
imajući u vidu liliputanske kapacitete FYROM-a, ovo je jedan kiklopski
korak, ali treba da bude jasno da kada kažemo da Skoplje pokušava izvoz
konflikta imamo u vidu one krugove I države kojima Georgijevski postaje
interpretom I instrumentom za njihove regionalne interese.
U vezi sa Albanijom, postoji začudjujuća konsekventnost Skoplja u njegovim
nastojanjima da je predstavi kao centar albanskog terorizma koji će razneti
u vazduh Balkan I kontinent. Ne uvažavajući ni minimalne norme diplomatskog
ponašanja, koji zahtevaju da jedan predsednik Vlade sebi ne dozvoli javne
analize stanja u jednoj susednoj državi I utoliko manje javne napade protiv
susedne države kao što je to učinio premijer FYROM- a na državnoj
televiziji, bili smo tako svedoci zvaničnog naklapanja u cilju veštačkog
zaoštravanja odnosa sa Albanijom. On je uputio optužbe da u Albaniji postoje
strukture koje komanduju terrorizmom, da vlast u susednoj Albaniji pokazuje
maksimalnu toleranciju prema terorizmu, da u Albaniji ima tolike
nestabilnosti da će brojne strukture pokušati da izadju iz krize
preduzimanjem I druge terorističke runde u regionu.
U našoj diplomatskoj analizi nećemo istaći etički kod medjudržavnih
odnosaenuti tragikomičnu nezahvalnost premijera Georgijevskog kojeg je nakon
poniznih molbi Vlada Albanije spasila u dva navrata u roku od šest meseci od
vladine krize koja bi ga svrgnula sa upravljačkog položaja, prvoga puta
novembra 2000-te godine, a zatim I aprila 2001. godine. Međutim, u
diplomatskom kodu međudržavnih odnosa zahvalnost obuhvata u sebi duh volje
za saradnjom I realnim dobrosusedskim odnosima.
DIPLOMATICUS
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
VEČERNJI LIST, 7. 1. 2002.
BANDIĆ U PIJANOM STANJU IZAZVAO SUDAR
Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić u subotu je u 20.30
sati sudjelovao u sudaru nakon kojeg je svojim
automobilom pijan bježao pred prometnom policijom!
(...)Službenim priopćenjem nisu opisani naknadni događaji
koji su počeli kada se M. Bandić nakon okrznuća nije
zaustavio, već je nastavio voziti prema Gračanskoj cesti.
Vozač "opel vectre" krenuo je za njim i uspio ga prestići
nekoliko kilometara dalje u Gračanskoj cesti kod Đurkova
puta, gdje su se oba automobila zaustavila. Dario B. mobitelom je pozvao
policiju i ophodnja prometne policije
iz Heinzlove stigla je do sudionika nezgode. (...)Iako su ga
policajci upozoravali da ne izlazi iz policijskog automobila,
te da ne sjeda u svoj automobil, gradonačelnik Bandić je
sve to ignorirao. Upalio je svoj automobil, na što su
reagirali policajci i otvorili vozačeva vrata kako bi ga
spriječili da krene dalje. No, Milan Bandić oglušio se na
sve zapovijedi i naglo je, uz škripu guma, svojim
automobilom odjurio s mjesta događaja Gračanskom, a
potom Ksaverskom cestom prema središtu grada. (...)
Duško Tadić, Stjepan Ledinski, Dušan Miljuš
--- up ---
NACIONAL, 8. 1. 2002.
406 UBOJICA SLOBODNO ŠEĆE HRVATSKOM
Prema službenoj MUP-ovoj evidenciji, koja je ovih dana
dospjela do Nacionala, u Hrvatskoj je između 1990. I
2001., u klasičnim kriminalnim i političkim egzekucijama,
u oružanim prepadima, pljačkama, pijanim i obiteljskim
svađama likvidirano više od 2100 ljudi, cijelo oveće
hrvatsko selo. Ubojice čak 406 žrtava, više od četvrtine,
zauvijek su ostali nepoznati i u ovom trenutku nekažnjeno
hodaju Hrvatskom.Tako je policijska statistika, u
nedostatku ozbiljnijih socioloških studija, zasad najvjernija
slika hrvatskog društva i hrvatskih institucija u posljednjem
desetljeću. (...)
Jasna Babić
--- up ---
GLOBUS, 11. 1. 2002.
HAAG NE DA GENERALA ADEMIJA
Postoji ozbiljna mogućnost da general Ademi ne bude
privremeno pušten na slobodu. Ovaj stav, od kojeg strahuju
i visoki hrvatski dužnosnici, iznio nam je, nedavno,
sugovornik blizak Haškome sudu. Tužiteljstvo Haškog
suda usprotivilo se, naime, puštanju Ademija u Hrvatsku,
formalno to obrazlažući mogućnošću da sa slobode utječe
na svjedoke, ili pomogne uklanjanju dokumentacije koja
može koristiti istrazi, te strahom od mogućega Ademijevog
bijega. (...)Prvi razlog je, bez sumnje, loš primjer generala
Gotovine, čiji je bijeg iz Hrvatske Vlada, vrlo vjerojatno,
dopustila. (...)Drugi razlog neslaganja tužiteljstva s
Ademijevim puštanjem u Hrvatsku jest velik broj dokumenata - navodno je
riječ o stotinama dokumenata
vezanih za akciju "Medački džep" - koje hrvatska Vlada,
unatoč traženjima ureda haške tužiteljice, još nije dostavila.
(...)
Gordan Malić
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
ZERI, 7.01.2002.
OPTIMIZAM KOSOVARA
Kosovo je najoptimističnija zemlja u svetu. 83 odsto
anketiranih kosovara od strane Gallup International veruju
da će 2002. godina biti bolja od 2001. godine.
Da li su ovi podaci iznenadjenje za sve nas koji živimo na
Kosovu?
''Partija optimista'' koja proizilazi da je najjača na Kosovu
ima toliko visok procenat sledbenika, zasniva se na
nekoliko činjenica. Prvo, kosovski Albanci, nakon svih tih
nedaća iz '90-tih godina koje su kulminirale ratom 1998. -
1999. godine s pravom misle da su se iznova rodili juna
1999. godine kada je Kosovo oslobodjeno od Srbije. Bio je
to veoma veliki prevrat za svakoga od nas i za celu naciju.
Zatim, godinama je Kosovo bilo sinonim meteža ne samo u
politici već i na svim poljima života, i ponovo kao
posledica srpske okupacije. Srbija je učinila
nepodnošljivim život na Kosovu. Zato, mnogi su u
godinama rata mislili da život pod Srbijom ne vredi pet
para i da za slobodu vredi dati sve. '90-tih godina ovde je
sve imalo vrednost nula, zato u poredjenju sa s tim
godinama ovde se može zapaziti neki razvoj, izvesni
napredak i kretanje i tamo gde realno ima veoma malo
razloga da budemo zadovoljni: recimo po pitanju
zapošljavanja ili ekonomskog razvoja.
Dakle, kada se naša današnja pozicija meri našim sećanjem,
radikalni optimizam ispada kao nešto očekivano. Ipak, ako
mereno stepenom optimizma počnemo da vršimo sa
današnje tačke gledišta, onda bi procenat optimista doživeo
veliki pad. Recimo, ko od nas veruje da će se stanje u
KEK-u regulisati, da će se albanski lideri sporazumeti, da
će se stepen nezaposlenosti osetno smanjiti, da će se
penzije dobijati i da će plate osetno porasti?
Blerim Shala
--- up ---
KOHA DITORE, 8.01.2002.
JA NE ŽELIM DA BUDEM PREMIJER
Iz intervjua sa Hashimom Thačijem, predsednikom
Demokratske partije Kosova
*Da li je glavni uslov Demokratske partije Kosova da
Hashim Thaci postane premijer Kosova ili neko drugi iz PDK? Koji bi bio
minimum zahteva PDK kako bi
prihvatila suvladanje?
-Smešno! Ni na koji način nisam postavio neki uslov za
deblokadu procesa formiranja institucija Kosova. Jednom
sam imao čast da budem premijer zemlje, čak u
okolnostima koje niko ne bi nazvao normalnim, u tri
poslednja meseca rata i kratkom vremenskom periodu
nakon rata. PDK ne iznosi ni minimum ni maksimum
zahteva u odnosu na albanski politički subjekt, već samo
programsku i konceptualnu platformu kakva je gore
opisana, što treba da bude jedini način za sticanje
nezavisnosti Kosova i očuvanje jedinstva i minimalnog
nacionalnog koncenzusa za saradnju sa centriima
medjunarodnog odlučivanja, kako bi smo lakše realizovali
naše aspiracije.
*Kako objašnjavate poziciju kojom je PDK ušla u
pregovore o suvladanju?
-Želim ponovo da istaknem da mi ne pretendujemo
bezuslovno da udjemo u suvladanje. Mi prepuštamo put
svima onima koji eventualno misle da mogu preuzeti
političku i nacionalnu odgovornost za jednostrano
formiranje institucija Kosova. PDK ne vidi svoju budućnost
ostavljajući van procesa glavne subjekte kosovske politike.
Samo zajedno mi možemo da izvučemo Kosovo iz
suvereniteta Beograda i da ga učinimo suverenom I
nezavisnom državom, da izgradimo stabilne i moderne
institucije i da krenemo u ekonomski razvoj zemlje. To
zvuči možda pomalo idealistički, ali oko ovog pitanja sam
ubedjen. To je moralna, politička i nacionalna filozofija
PDK i moja lična.
Gazmend Syla
Lundrim Aliu
--- up ---
ŠTAMPA U SLOVENIJI
DNEVNIK, 14.01.2002.
JUGOESMARALDA
"Treći krug razgovora između Beograda i Podgorice
o nastavku zajedničkog ili razdvojenog života dva oka u
jugoslovenskoj glavi nagoveštava da se na Balkanu
priprema nova politička Esmeralda. Optimisti su, naime,
predviđali da će treći susret biti i poslednji, posle čega će
poslednje dve republike u nekada republikama bogatoj
Jugoslaviji zaživeti u nekoliko drugačijem suživotu, bez
preterane ljubavi. Realisti, koji dele stolicu s pesimistima,
predvidjaju dugu sudbinu razgovora izmedju srpskih I
crnogorskih poslanika. Pošto se optimisti, posebno oni s
"amero-zapadnim" pedigreom, tokom poslednjih 15 godina
nisu posebno istakli, bliža je istini teorija prema kojoj
crnogorsko-srpsko odvajanje od stola i kreveta ima još dugi
život... Jugoslavija, iako obučena u novo demokratsko
odelo, bavi se crnogorskom neverom s emocionalnog
stanovišta, to jest da je to poslednje uporište na kome stoji
ili pada odavno pregaženo ime - Jugoslavija. Ne radi se
samo o Crnoj Gori. U igri su i poslednje dve domine -
Kosovo i Vojvodina, na koje u Beogradu mogu da zaborave
ako Podgorica ode svojim putem. Ali, za razliku od
prethodnog režima, Beograd za sada bar razgovara, pa
makar i škrgućući zubima, od kojih su najglasniji
Koštunicini. Mada to zvaničnicima na ušću dve reke
osigurava, bar u ovom momentu, više zapadnih simpatija.
U mnogo težem položaju su se snašli Djukanovićevi borci
za samostalnost. Pobornici crnogorske državnosti preklinju
dan kada je pao Milošević, jer im je upravo on osiguravao
ekonomsku i političku pomoć Zapada."
Zoran Senković
--- up ---
DELO, 8.01.2002.
HAIDEROVA SELEKTIVNOST
"Kada Haider prilikom sprovođenja svoje vlasti dosegne
granicu pravne države - nije ga sramota da je pregazi.
Pravo je za njega u redu sve dok mu pruža ono što želi, a
"korekcije su nužne" čim mu ne ide na ruku. Iznenađuje
lakoća s kojom provocira i kako je provocirao u slučaju
odluke ustavnog suda o dvojezičnim tablama. Iznenađuje
njegovo ubedjenje da zaista može da odlučuje koliki deo
pravne države će poštovati i kako će da raspustiti sud koji
mu ne da za pravo. Na kraju, jednako iznenađuje činjenica
da je nekoliko puta napao zaštitnika austrijskog pravnog
reda tvrdeći da je taj ispod stola mešetario s tuđim
državnikom, bez obzira što za te tvrdnje nije imao u
rukama bilo kakav dokaz, izuzev jednostrano
interpretiranih novinskih izveštaja. Da li u takvim prilikama
iz njega izbije njegova autoritarnost, zbog koje izgubi
razum - kako to misle neki? Ili se samo zafrkava, kako
misle drugi? Neka bude jedno ili drugo, Haiderovo
selektivno shvatanje pravne države - o čemu je do sada bilo
mnogo dokaza - dostiglo je nov kvalitet i čini se
neprihvatljivim za sve veći krug informisanih u Austriji."
Mojca Drčar Murko
--- up ---
ŠTAMPA U SARAJEVU
OSLOBODENJE , 09.01.2002.
Ljubljanska mlekarna poslala pismo:
SLOVENCI BI KUPILI MILCOS, ALI NE I
NJEGOVE PROBLEME
Ljubljanska mlekarna, slovenačka kompanija, dobila je
od Agencije za privatizaciju Kantona Sarajevo
sedmodnevni rok da pošalje ponudu zakupnju sarajevskog
Milcosa. Ova kompanija od sredine prošle godine
najavljuje da je zainteresovana za kupnju najveće
sarajevske mljekare, no ponudu nikada nije poslala.
Umjesto ponude, na adresu Agencije prije nekoliko dana
stiglo je još jedno pismo. U ovom pismu, Ljubljanska
mlekarna analizira stanje u Milcosu, te navodi da je kompanija prezadužena,
da se u njoj koristi tek šest odsto
kapaciteta za proizvodnju, te da bi u Milcosu umjesto 226
trebalo raditi 30 mljekara. Ista slovenačka kompanija
dodaje da bi uložila pet miliona maraka u razvoj Milcosa,
te u njemu proizvodila robu sa svojim imenom i znakom.
No, da bi slovenaeki investitor utrošio svoj novac na bh.
trži1te, on traži partnerstvo ovdašnje Vlade. Vlada bi, kako
piše u pismu koje su pročitali čelnici Agencije, trebala
otplatiti dugove Milcosa, subvencionirati proizvođače
mlijeka, te dati poreske olakšice ovoj grani industrije. Od
BiH ili, precizinije, Sarajevskog kantona, Ljubljanska
mlekarna očekuje i razvojne programe za seljake, koji
proizvode mlijeko za potrebe sarajevske mljekare. Ukratko,
Ljubljanska mlekarna traži da joj država bude partner u
ovom poslu, rekao je Dragoljub Stojanov, predsjednik UO
Agencije. No, to su za sada samo namjere slovenačkog
investitora, koji bi, čini se, najradije kupio samo zgradu I
opremu mljekare, ali ne i radnike, dugove i probleme, zbog
kojih je većina mašina u Milcosu odavno zaćutala.
A. OMERAGIĆ
--- up ---
OSLOBODENJE, 10.01.2002.
Slovenija slijedi istočnu strategiju
BIVŠA JUGA: IZAZOV I ŠANSA
Slovenski roba se u BiH već odavno udomaćila, a teško da
će i skidanje carina znatnije podspiješiti trgovinu u
obrnutom smjeru
Iako je jednom nogom u Evropskoj uniji, na čije tržište
plasira glavninu svoje proizvodnje, za slovensku privredu
je područje bivše SFRJ zanimljivo i intrigantno u svakom
pogledu. Na Zapadu se napravilo koliko se dalo, dalje
širenje posla je neizvjesno, zato se rezerve za ekspanziju
vide prije svega na istočnoj strani, ponajprije u najbližem
susjedstvu. S namjerom daljeg osmišljavanja istočne
strategije nedavno je u Portorožu održana poslovna
konferencija na temu Tržište nekadašnje SFRJ - izazov I
šansa. Tom prilikom se čuo podatak da na prostore bivše
federacije otpada bezmalo 16 posto kompletnog izvoza,
ali usprkos relativno visokom procentu, u Sloveniji misle
da mogu I mnogo, mnogo više. Optimizam podgrijavaju
opšti demokratski zagon na jugoistoku Evrope, a naročito
konkretni medjudržavni ugovori u pravcu slobodnijeg
optoka robe i usluga. Od nekadašnjih ju-republika (danas
država) Slovenija još nema potpisan trgovinski sporazum
jedino sa SRJ, pravilnije rečeno sa Srbijom, pošto su odnosi
Ljubljane i Podgorice odavno na višem nivou.
Sa 1. januarom tekuće godine dokraja široko je raskriljena I
uvozno-izvozna kapija između Slovenije i BiH, a koliko će
rast slobode na papiru stvarno uticati na povećanje obima
međusobne robne razmjene između dvije zemlje teško je u
ovom trenutku procijeniti. I u Privrednoj komori Slovenije
a i stručne osobe u bh. ambasadi u Ljubljani kažu da je
prerano za prognoze. Dakako, svi se slažu u ocjeni da su
uslovi za saradnju danas kudikamo bolji nego juče, čak da
su približeni optimumu, a da u komunikaciji postepeno
padaju sve druge barijere osim one koja se tiče kvalitete. A
to je i poanta u svekolikom poslovanju. Dakle, svi uslovi za
napredak postoje, mada nisu daleko od istine oni kažu da je
Slovenija bosansku zadaću najvećim dijelom već odradila(.)
D. ŠVARC
--- up ---
OSLOBOĐENJE, 11.1. 2002.
Klizište
NAKON BANKROTA
Banke su likvidirane, za pljačkašima se ni u Beogradu ne
traga Jugoslavija između dvije Nove godine: vrijeme je
došlo po svoje. Četiri najveće banke zatvorene su odmah
poslije novogodišnjih praznika. Srbija nema para da plati
njihov gubitak. Cijeni se da on doseže pet milijardi dolara,
trežinu jugoslavenskog bruto proizvoda. Bankari štrajkuju I
protestuju: gubitke nisu napravile finansijske institucije,
već privreda koja ne vraća kredite. Svako ima svoju
računicu. Novinar beogradske televizije navodi primjer tih
kredita; beogradski IMT uzeo je prije nekoliko godina
kredit koji, uz normalne evropske kamate, ne bi odnio više
od šezdeset miliona maraka, uz srbijanske kamate odnio bi
osamsto miliona koje IMT, naravno, ne može platiti.
Računi potiču iz vremena Slobodana Miloševića i vremena
političkog odlučivanja o finansijama. Račune, naravno, ne
treba da plate Koštunica i Dinđić, već svi građani Srbije,
inače bi bez posla ostalo, tvrde u federalnoj vladi, sedamsto
pedeset hiljada ljudi.
Međutim, kad se skloni mrena emocija, razumijevanje
prema ljudima koji su prvog radnog dana 2002. godine
došli na posao i saznali da su ostali bez posla, ostaje
činjenica da para nema, a da ih nije potrošio niko van
Srbije. Plaća, dakle, onaj ko je pio. Ne baš lično, ali
pravda je uvijek slijepa, doslovno. Uostalom, negdje u
kanalima tih banaka još se vrte i potomci onih para koje je
pred kraj prošle Jugoslavije uzeo Milošević provalom u
finansijski sistem.
(...)Tako je to u Srbiji, tako je u Crnoj Gori, gdje se
uglavnom razišao Milov duhanski dim, tako je u Hrvatskoj,
gdje se i Mesić povukao iz rasprava o sudbini nekoliko
milijardi dolara izvučenih iz zemlje tokom vlasti HDZ-a.
Tako je i ovdje. (...)Crna Gora, s viškom adrenalina I
manjkom para, kao da previđa značaj bankarskog sloma u
Beogradu. Htjela ne htjela, Srbija se morala okrenuti sebi I
razvoj događaja možda će opstanak zajedničke države
učiniti perifernim, iako on dobro dođe za svraćanje pažnje s
bitnih pitanja.
Hamza BAKŠIĆ
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
NEZAVISNE NOVINE, 10.1.2002.
NEGATIVNA PSIHOLOGIJA
Premda se Sefer Halilović dobrovoljno predao u haški
zatvor, odakle je u prosincu pušten na privremenu slobodu
uz jamstvo Vlade federacije BiH, to mu ne daje za pravo da
obnaša ministarsku dužnost jer odluka Haškog suda da se
brani sa slobode, nije, kako neki pogrešno percipiraju, I
konačno brisanje njegovih grijeha.
Josip Blažević
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 11.1.2002.
STRUKA IZNAD POLITIKE
Koncept podnošljivih poreskih stopa i nepodnošljivih
kazni za neplaćanje poreskih obaveza stigao je u Republiku
Srpsku u formi zakona o poreskoj upravi. Efikasnost
poreske uprave direktno će uticati na ostvarivanje budžeta
ali će istovremeno doći u sukob sa interesima moćnih
finansijskih lobija koji su vezani za pojedine stranke na
vlasti.
Radomir Nešković
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 12-13.1.2002.
USTAV ZA POTKUSURIVANJE
Umjesto cjelovite primjene Dejtonskog sporazuma,
političke snage u BiH nastoje u njemu naći pravno
pokriće za svoje posebne ciljeve. Zato se i politički
sukobi pokušavaju predstaviti kao ustavni problemi.
Ustavne promjene, odnosno usaglasšvanje entitetskih
ustava sa Ustavom BiH, došle su u fazu štetnog političkog
nadmetanja, gdje vladajuće partije iz RS odugovlače I
razvodnjavaju ovo pitanje nastojeći da promjene budu što
manje, dok pojedine partije iz Federacije BiH nastoje da
iskoriste gužvu i nametnu promjene koje nemaju veze sa
odlukom Ustavnog suda BiH.
Radomir Nešković
--- up ---
ŠTAMPA U SOFIJI
MONITOR,10.01.2002.
ALBANSKOJ DRSKOSTI NEMA KRAJA
U intervjuu listu "Činjenice" koji izlazi na albanskom u
Skoplju, lider Demokratske partije Albanaca u
Makedonji Arben Džaferi napričao je niz neistinitih,
arogantnih I tendencioznih stvari. Ovaj, od strane naših
pišman politikologa, hvaljeni kao "umereni" albanski lider,
tvrdi da je nekakav "slovenski ekstremistički
ekspanzionizam" kriv za rat u Makedoniji. Terorističke
operacije šiptara, čije su žrtve postale desetine civilnih
Makedonaca, dakle, ljudi bugarskog porekla, Džaferi
predstavlja kao "slovenski kolonijalizam". Evo rezultata
politike SAD i njihovih zapadnih saveznika koji su
godinama tolerisali terorizam Albanaca na Kosovu i u
Makedoniji. Evo rezultata servilne politike bugarske
političke klase koja je pripevala američkim instruktorima
albanskih bandita da su to u stvari "borci za slobodu". U
svojoj drskosti Džaferi se čak nije libio da sa zamahom
prenosi kvalitete s jednog objekta na drugi. On optužuje
one koji su "tonuli u pravoslavnom fundamentalizmu" u
ono što šiptari već dugi niz godina rade u rejonu -
narkotrafik i trgovinu belim robljem. Nema ozbiljnog
zapadnog lista koji nije sproveo istragu o albanskom
korenu narkotrafika preko Kosova, o ulozi paravojnih
formacija Tačija koje su, kako je pisao "Tajms",
preplavile Zapadnu Evropu drogom u vrednosti od oko 1
mlrde maraka godišnje. Danas je međutim Džaferi stekao
hrabrost da tu nesporno utvrđenu albansku delatnost pripiše
nekakvim "pravoslavnim fundamentalistima". Da nije
možda pod ovom etiketom mislio na hrišćandemokrate
Kostova i Agova? Zato što bi teško mogli nazvati našeg
današnjeg ministra inostranih poslova Solomona Pasija
"pravoslavnim fundamentalistom".
Krajnje je vreme da bugarski vlastodršci razjasne ima
li sa bugarske strane "slovenskog ekspanzionizma" prema
Makedoniji i ako se pokaže da ima, jednostavno da se u
koloni po jedan povučemo prema Crnom moru - sve do
odgovarajuće dubine na kojoj ne bi smo smetali
miroljubivim, osetljivim, dobrotvornim i duševno ranjivim
Albancima u regionu da se nesmetano i u miru množe.
--- up ---
SEGA, 11.01.2002.
ALBANSKE PARTIJE NISU SPREMNE DA UPRAVLJAJU
Posle jučerašnjeg Rugovinog fijaska Kosovo ostaje ne
samo bez predsednika nego i bez vlade - jer prema
dogovoru premijera određuje budući predsednik. Pokazalo
se da albanske političke partije nisu spremne da preuzmu
odgovornost za upravljanje. Njihov egoizam im nije
dozvolio da postignu razuman kompromis i rezultat toga je
bezvlašće. Teret ostaje na plećima prelaznog administratora
OUN u pokrajini Čarlsa Brejšoa. Za njega će biti prava
provera da ovlada rivalstvom između partija lokalnih
Albanaca. Međutim, čim duh izađe iz parlamenta, on će
svakako početi da lebdi i izvan Kosova.
--- up ---
MONITOR, 11.01.2002,
SPOMENICI MILOŠEVIĆU ZA ŽIVOT
Tužilac Međunarodnog Haškog tribunala za zločine
prema čovečanstvu Karla del Ponte odjednom je krajem
godine postala jako nervozna. I poželela "maksiproces" za
onoga zahvaljujući kome za sada zarađuje za nasušni -
bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Prema
gospođi Del Ponte trebalo bi da on bude suđen skupa za sve
zločine koje je počinio u Bosni, u Hrvatskoj i na Kosovu. A
ne odvojeno, počev od onih u još uvek iskonskoj srpskoj
provinciji, kako je zatražio predsednik suda, Englez Ričard
Mej.
Što se tiče Kosova, protiv Slobe je podignuta optužnica za
organizovanje etničkog čišćenja Albanaca. Međutim, on je
sam uvek tvrdio i izgleda namerava da nastavi ovu liniju u
Hagu, da je slao u pokrajinu snage jedino protiv islamskih
terorista koji su se tamo obreli dobro naoružani i plaćani od
strane fundamentalističkih organizacija sa sedištima u
Saudijskoj Arabiji i nekim drugim bliskoistočnim
zemljama. Kako su međutim pisali neki uticajni listovi u
Madridu, Parizu i Rimu, ako se upravo sada Slobi pruži
prilika da razvije tu zastavu, onda zakazani za narednu
godinu proces u Hagu pretvorio bi se u nešto nalik na
referendum protiv NATO. Pre svega za Zapadne
Evropljane, iz objašnjivih razloga. I tada će Karla del
Ponte ostati ne samo bez posla, nego će postati svedok
podizanja, na njenim očima, moralnog spomenika bivšem
srpskom predsedniku. Zato se sada ona zubima i noktima
rve da bude "maksisuđenje" pošto bi ono potrajalo znatno
duže, ljudi bi polako počeli da gube interes prema njemu i
šefovi dotične gospođe ne bi je vratili da se bavi sitnim
lopovima u Bernu.
Što se tiče moralnog spomenika Miloševiću, međutim,
takav kao da mu je već podigao ne neko drugi nego
Ministarstvo odbrane SAD. Prema jednom njegovom
izveštaju koji je procurio u Zapadnu Evropu, posle
Avganistana, Pakistana i Somalije "islamska groznica" je
najjača u Bosni. Tamo je teroristička mreža Al Kaide
godinama održavala svoje baze u kojima je vršila obuku do
smrti vernih Binu Ladenu boraca i kamikazea. A njene
civilne strukture sejale su neumorno islam i pripremale
tamošnje žene za famoznu avganistansku burku. Te iste
stvari je davno, veoma davno govorio Slobo. Ali umesto da
mu danas zahvaljuju, on je primoran da se svađa sa
nadzornicima koji ga telekamerama prate čak i dok sedi na
WC šolji. Pod izgovorom da ne počini samoubistvo. Njemu
međutim ne pada na pamet da stavi kraj svom životu ako
može da se raduje spomenicima koji su mu podignuti za
života i to od strane njegovih ne tako davnih neprijatelja.
Zato što su oni danas bukvalno njegovi istomišljenici. Isto
kao strahoviti FBI SAD prema kome je Kosovo najobičnija
provincija Kabula. Zbog činjenice što u pokrajini i njenom
glavnom gradu Prištini već odavno deluje organizacija sa
zvučnim imenom Global Relief Foundation. A dokumenti
koji su otkriveni u glavnom gradu Avganistana govore da
je ona jedno od najdražih čeda Bin Ladena. Čiji je cilj
uklanjanje granica pred islamskim fundamentalizmom na
Balkanu i u još nekoliko regiona, počev od Kavkaza pa sve
do Afrike, za sada. Eto zašto narednih meseci FBI
namerava da razbije sve humanitarne organizacije na
Kosovu, u Albaniji i Bosni iza čije se delatnosti naziru
pokušaji neprijatelja br. 1 SAD da promeni svet.
Isto je želeo da učini i Milošević ali mu niko nije
poverovao. I njegova je domovina kažnjena bombama
odprilike koliko i Avganistan. A kako stvari idu, ništa
čudno da ga sudbina osudi sem na morane i na granitne
spomenike. I to još za života.
Rumen Mihajlov
Kraj
--- up ---
|
|
