 |
MON, 07 JAN 2002 22:03:24 GMT
PREGLED ŠTAMPE (28.12.do 4.1.2002.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SKOPLJU ŠTAMPA U SOFIJI
ŠTAMPA U BEOGRADU
POLITIKA, 29.12.2001.
Adem Demaći govori za "Politiku"
VEKOVIMA SMO ŽIVELI ZAJEDNO
(...)"Mi smo ovde na Kosovu vekovima živeli zajedno sa
Srbima, mešali se, trgovali, posećivali se u zlu i dobru, pa
je sada jako teško što ljudi ne smeju da se kreće bez
stražarske pratnje stranih vojnika. Zato sam se opredelio da
zajedno sa uglednim Albancima, medju kojima je je I
gospodin Pajazit Nuši, povratim medjunacionalno
poverenje i stvorim uslove za medjuetnički suživot. Dakle,
pre dve godine borio sam se za prava Albanaca, a sada,
pošto su ugrožena prava nealbanaca, stao sam na
njihovu stranu.
*Verujete li da će nove kosmetske vlasti i medjunarodna
zajednica doprineti da medjunacionalne tenzije splasnu I
konačno na Kosovu zavlada mir?
"Da budem iskren, ja u te vlasti puno ne verujem. Sve
vlasti, pa i ova, malo su zainteresovane za suštinska pitanja,
za narodne probleme, pošto, manje-više, gledaju sopstvene
interese. Nova vlast će morati da preuzme deo tereta na
sebe kako bi se krenulo sa mrtve tačke. Medjutim, ja lično
verujem da će najveći teret podneti nevladine organizacije
kao što su Komitet za suživot i toleranciju na Kosovu,
odbori za zaštitu ljudskih prava, mediji, intelektualci,
ugledni pojedinci i verski prvaci..(...)
Milan Laketić
--- up ---
NACIONAL, 29-30.12.2001.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke, najavljuje
Održavanje medjunarodne konferencije na kojoj će se
rešiti sudbina Kosmeta
EVROPA SPREMA "KOSOVSKI DEJTON" U MAJU
"Početak 2002. godine doneće još veće tenzije izmedju
Albanaca I medjunarodne zajednice koja će pokušati da
odloži konačno rešenje pitanja statusa Kosova. Svet će
učiniti sve ne bi li osujetio pokušaje ekstremista da ospore
izbor Rugove i spreče dalju normalizaciju situacije na
Kosmetu", kaže dr Dušan Janjić.
"Povratak Srba u politički život vidno je uznemirio
ekstremne Albance koji su mislili da će preko noći postati
nezavisni i nisu očekivali da će saradnja Srba sa
medjunarodnom zajednicom ići uzlaznom linijom, tako
da im je posle novembarskih izbora postalo jasno da će
medjunarodni protektorat na Kosovu potrajati mnogo duže
nego što su očekivali", ističe Janjić.(...)
Medjunarodna zajednica je, tvrdi Janjić, sve bliža ideji da
konačno rešenje statusa Kosova treba odložiti sve dok se ne
postigne čvrst dogovor balkanskih zemalja.
"Svetski moćnici sve jasnije vide da je preko potrebno da
se održi balkanska konferencija, ali drugačija od one koju
predlažu Koštunica I Svilanović. Ta konferencija bila bi
najsličnija onoj u Dejtonu. Veoma je važno kako će se
Beograd postaviti, jer postoji trend u diplomatiji da
se zajedno rešavaju pitanja statusa Srbija-Crna Gora sa
statusom Kosova", kaže Janjić i procenjuje da bi se
"kosovski Dejton" mogao održati u maju naredne godine.
R.M.
--- up ---
BLIC, 3.1.2002.
Intervju: Goran Svilanović, savezni ministar inostranih
Poslova
SVI ĆE BITI IZRUČENI HAGU
(...)*Očekujete li početkom godine nova izručenja?
Pominju se "vukovarska trojka" i Ratko Mladić.
"Sigurno je da će se nastaviti sa izručenjima. Licitiranje
imenima nije korektno. Mislim da je najbolje da se ljudi
protiv kojih postoje optužnice sami pojave pred Haškim
sudom. Ovde se stvara atmosfera da ljudi misle da se, iako
su optuženi, nikada neće pojaviti pred sudom. Greše, svi će
odgovarati. Jako se varaju oni koji misle da će vremenom
nestati interesovanje za haške optuženike i da se od onoga
zašto su optuženi može pobeći. Tema kao što je Haški sud
trajaće još neko vreme I za to vreme će biti ispunjeni svi
zahtevi..."(...)
Jelena Bulajić
--- up ---
NIN, 3.1.2002.
Crna Gora i Srbija
KORAK PO KORAK
(...)Više pažnje od samog sadržaja ekspertskih suočavanja
privlači stav i ponašanje Evropljana, koji su izdejstvovali
dijalog u trenutku kada su obe strane konstatovale da su
beogradska i podgorička platforma nepomirljive. Šta,
dakle, rade evropski posmatrači?
Njihov plan se, izgleda, oslanja na obrtanje dnevnog reda
razgovora, koji će početi od rešavanja jednostavnijih
ekonomskih pitanja (monetarna politika, transport, carine,
energetika), zatim bi se pozabavili pravnim pitanjima (kao
što je državljanstvo, svojinska prava) da bi se na kraju
bavili državnim statusom.(...)
Ovdašnji federalisti bi, medjutim, imali ozbiljne razloge za
zabrinutost ukoliko bi u pregovorima pravili komporomise
u vezi sa ekonomskim I pravnim pitanjima u interesu
očuvanja zajednice da bi na kraju shvatili da Podgorica ne
namerava da odstupi od državotvorne mantre o dve stolice
na Ist Riveru.
Poznavaoci dosadašnje politike independista veruju kako će
pre referenduma, na pregovorima i van njih, Djukanović
pokušavati da ubedi sopstvene gradjane kako će živeti u
nezavisnoj državi, ali neće izgubiti prava koja su dosad
imali u Srbiji (školovanje, lečenje, zapošljavanje). Možda
zato je predsednik Vojislav Koštunica na konferenciji za
novinare rekao da "niko nije vlastan" da obeća status
najpovlašćenije nacije ukoliko dodje do raspada treće
Jugoslavije.(...)
Poslednja istraživanja javnog mnjenja sprovedena u Crnoj
Gori i Sedam brda ukazuju da je jugoslovenska opcija u
veoma blagom usponu, što bi za vladajuću koaliciju moralo
da predstavlja signal za uzbunu, ali je uzbuna izostala zbog
veoma deprimirajućih restrikcija struje.(...) Istraživanja u
Srbiji upućuju da se puls javnoti kreće u obrnutom smeru
-poslednja govore da izmedju 50 i 55 odsto želi očuvanje
zajedničke države. Zamoreni stalnim optužbama o
velikosrpskom hegemenozmu, kao I miloševićevskom
propagandom nabijenom mitovima, crnogorskim traumama
iz prošlosti i domaćim janičarima, gradjani Srbije sa sve
manje volje pričaju o očuvanju zajedničke države.(...)
Batić Bačević
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
SHEKULLI, 29.12.2001.
MEKI ODLAZAK HANSA HAKERUPA
Hans Hakerup nije više šef medjunarodnog prisustva na Kosovu. Odlukom koja
se zvanično smatra ličnom I motivisanom "porodičnim razlozima", on je rekao
zbogom mestu administratora OUN za Kosovo u trenutku kada su stabilizacioni
procesi u zemlji ušli u određujuću fazu izgradnje institucija. Umesto ovih
institucija, Vlade I novog predsednika Kosova, Hakerup je izgleda odlučio da
sačeka svoje dete koje se očekuje da će uskoro doći na svet. Naravno, takav
neočekivani odlazak sa teškog položaja administratora Kosova ostavlja za
sobom ne tako mali broj pitanja I dilema koje u stvari predstavljaju suštinu
kosovske krize.
Enigmatični Danac odlazi sa Kosova u vreme kada je politička igra ušla u
veoma delikatnu fazu. Neuspeo izbor Rugove za predsednika od strane
parlamenta koji po političkoj temperaturi podseća na skupštinu Albanije, još
uvek nejasna vladina koalicija I niz drugih pitanja koja zavise ili ne od
ovih gordijskih čvorova, stvorili su tešku klimu oko eminetne budućnosti
institucionalnog procesa na Kosovu. Hakerup I ostali predstavnici
medjunarodnih organizama u zemlji bili su angažovani na maksimalnom
ublažavanju trenja koja se očekivalo da će stvoriti postizborna situacija.
Bio je upravo ovo, kako izgleda najveći problem koji se postepeno isprečio
između predstavnika UN I dela političkog spektra. Juče je lider AAK
Haradinaj izjavljivao za štampu da je Hakerup otišao zbog sudara sa delom
albanskih partija. Ako to nije apsolutna istina Hakerupove ostavke, barem
delimično izgleda da je takva. OUN, OEBS I ostale institucije koje su do
juče odredjivale pravila političke igre na Kosovu su optuživane više nego
jednom od strane radikalnog krila kosovske politike, Thacija, Haradinaja I
ostalih, za jednostranost u tretiranju političkih faktora. Ponavljani pozivi
medjunarodne zajednice da se sledi moderirani put za rešenje kosovskog
problema doživljeni su od strane domaćeg političkog spektra kao kamuflirano
svrstavanje u prilog Rugove I DSK. Poslednji slučaj je bila prva seansa
parlamenta kada se Thaci nije ustručavao da direktno napadne predstavnika
OUN za kršenje ljudskih prava u govoru koji je on održao pred poslanicima.
Veoma zamršenoj priči izmedju danskog političara I kosovskih predstavnika
izgleda da se pridružuju I nekako personalizirani odnosi koje je on
uspostavio sa Beogradom. Potpisani sporazum pre nekoliko Nedelja sa srpskim
zamenikom premijera Čovićem izazvao je oštre reakcije I to ne samo na
Kosovu. Nije poznato da li je Hakerup morao platiti ili ne politički račun
zbog tog poteza. Istina je da je on vremenom postao lomljiv pred napadima u
porastu dveju zajednica na Kosovu: Albanaca koji su ga smatrali kao čoveka
koji je težio komromisu, dakle koji se udaljavao od puta nezavisnosti, I
Srba koji su ga optuživali zbog nemoćne političke linije u odnosu na ono što
oni smatraju albanskom opasnošću.
Ne očekuje se ipak da će odlazak Hakerupa osetno uticati na razvoje na
Kosovu. Jučerašnja prozaična reagovanja u Prištini su jasan dokaz da
politički proces u zemlji neće biti načet usled odlaska medjunarodnih
zvaničnika, pa bilo to I neočekivanim ostavkama kao ovaj jučerašnji. Za
fanatike političkih hronika, Hakerup će pak ostati prelana figura, bez
latinskog impulsa njegovog prethodnika Kušnera, ali sa karakterističnim
mirom tipičnog nordijca. Sada, kada obijica više nisu na položaju broj Jedan
medjunarodnog prisustva, kosovari mogu da sude šta je više bilo potrebno
Kosovu.
Ilir Kamenica
--- up ---
GAZETA SHQIPTARE, 30.12.2001.
KOŠTUNICINO KUCANJE NA RUGOVINA VRATA
Predsednik SRJ V. Koštunica je 27. decembra javno pozvao predsednika DSK,
glavnog kandidata za predsednika Kosova Ibrahima Rugovu da razgovaraju o
budućnosti Kosova. To je drugi put tokom godinu dana da Koštunica upućuje, I
to uvek preko medija a ne zvanično, poziv Rugovi, što govori da se on ili
pribojava da se poziv neće prihvatiti ili o nekakavoj megalomaniji
rukovodilaca stare srpske škole koji još uvek žive u prevazidjenim odnosima
metropola - kolonija između Beograda I Prištine.
Poziv, dakle, nije nov, ali je nova situacija I vreme kada se on upućuje I
upravo zbog toga zaslužuje malo širu analizu. Na pragu smo konstituisanja
novih državnih institucija na Kosovu kao parlament, Vlada, predsednik itd.,
koje će na osnovu Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti OUN postepeno preuzeti
odgovornosti I kompetencije za rukovodjenje Kosovom. Prva seansa novog
parlamenta proizašlog iz izbora od 17. novembra nije imala uspeha u njenim
nastojanjima da izabere predsednika I za 10. januar je najavljena nova
seansa ovog parlamenta kako bi se ponovio pokušaj izbora predsednika Kosova.
Koliko god da se kasni, Kosovo će ubrzo imati svog albanskog predsednika.
Ne čakajući još nekoliko dana da kosovski parlament položi još jedan ispit I
zvanično izabere predsednika kako bi on pravno preuzeo legalan mandat prava
predstavljanja, Koštunica je ishitreno uputio poziv Rugovi. Da li ima
opravdanja ova žurba predsednika SRJ? Ne izgleda da ima ni polazeći od
unutarsrpskih odnosa, ni od unutrašnjih kosovskih razvoja, a niti od odnosa
Srbije ili Kosova sa medjunarodnim faktorima. Čak, Koštunica je lično do
guše uronjen u zamršeno klupko razgovora izmedju Crne Gore I Srbije o
budućnosti SRJ gde je medjusobno udaljavanje dveju republika siguran proces
I gde u raspadu saveza prvi list koji će pasti je mesto federalnog
predsednika.
Za žaljenje je uistinu kada se zapaža da novi rukovodioci u Beogradu koji su
došli na vlast sa kartom demokratskih promena ne shvataju još uvek da je
Kosovo medjunarodno pitanje. Ono nije pitanje bilateralnih razgovora ni
izmedju Koštunice I Rugove niti Beograda I Prištine. To je saznao I
Milošević kada je prihvatio da pošalje srpskog predsednika na razgovore sa
predstavničkom delegacijom Kosova na Medjunarodnoj konferenciji o Kosovu u
Rambujeu kojim je rukovodila EU. Koštunica je pokušao da blefira 27.
decembra izjavljujući da će KFOR I UNMIK otići sa Kosova, ali nije pomenuo
da njihovog odlaska neće biti bez realizacije statusa Kosova koji će po svim
izgledima biti I legalni odlazak iz Srbije.
U stvari, postoji jedna alternativa gde bi bili mogući bilateralni razgovori
izmedju predsednika Srbije I predsednika Kosova. Jedini ostvarivi I
prihvatljivi razgovori su oni o legalnom odvajanju Kosova od Srbije kako se
odvijaju I oko podele imovine izmedju Srbije I ostalih država proizašlih iz
bivše Jugoslavije.
Naše je mišljenje da će Rugova I ovoga puta odbaciti ovaj neozbiljni
medijski poziv federalnog predsednika bez federacije. Ne samo zbog toga što
on još uvek nije predsednik Kosova, već I ako bude biran njemu je jasno da
on neće nikada imati mandat očuvanja kolonijalnog statusa Kosova. Jedini
politički, istorijski, patriotski I legalan mandat koji imaju on I svi
ostali značajni lideri Kosova je samo mandat o njegovoj nezavisnosti. U
stvari, Koštunici je to jasno jer je sam izjavio jednoj američkoj TV mreži
prvih Nedelja njegovog dolaska na vlast da odvajanje Kosova ne predstavlja
kraj Srbije. Medjutim, on želi da profitira usled konfuzne situacije
stvorene u albanskim političkim sredinama Kosova prilikom biranja
predsednika I Vlade. Prema principima Helsinške povelje, Pariške povelje,
Povelje OUN I svih ostalih medjunarodnih akata, Kosovo se više ne može
vratiti pod Srbijom. Umesto da stvara kolonijalne iluzije sa taktikama
diverzijskih poziva, bilo bi bolje za rukovodstvo Beograda da pripremi svoju
javnost za nove balkanske realnosti gde je prvo poglavlje da je SRJ umrla I
da pokušaji za opstanak veštačkih saveznih tvorevina produžavaju dane
balkanske more. Koštunica treba da pokuca ne na vrata Rugove već na vrata
realnosti I budućnosti.
DIPLOMATICUS
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
NACIONAL, 1.01.2002.
ETNIČKI SKANDAL OKO TRASE AUTOCESTE
Glavni razlog promjene trase autoceste Zagreb-Split na
najspornijoj dionici, onoj od Žute Lokve do Ličkog Lešća,
nije bila ekologija, kako su lokalne vlasti uporno
ponavljale, nego 25 milijuna DEM za koje vlasti nisu htjele
da pripadnu izbjeglim ličkim Srbima, što bi se dogodilo da
je odbrana varijanta A trase buduće autoceste. Tumačenja
nove trgovine Srbima i srpskim zemljištem išla su toliko
daleko da su projektanti autoceste prozivani da trase
provlače varijantama koje uključuju srpsko zemljište, a
koje su Srbi navodno već prodali državi iako promet
nekretninama uopće nije bio upisan u zemljišnim knjigama.
Optuživani su i da trase provlače tim zemljištima kako bi
namjerno Srbima onemogućili povratak u ove krajeve, što
je pak isključivalo prethodnu varijantu. (...)Kako do Srba
nikomu nije stalo, ali do 25 milijuna DEM jest, a toliko
iznose planirane naknade za zemljišta koja država treba
otkupiti za gradnju ceste, iskorištena je situacija nastala
Vladinim objavljivanjem plana o izgradnji autoceste
Zagreb-Split pa je onemogućeno rješavanje problema
nerazminiranih I neobnovljenih srpskih imanja, a novac je
preusmjeren u skladu sa željama lokalne vlasti i očitim
privatnim interesima pojedinaca iz političkog vodstva
Otočca i Like. (...)Manipuliranje srpskom imovinom I
daljnje onemogućavanje rješavanja problema sa srpskim
zemljištima - iako gradnja autoceste preko njih također nije
najsretnije rješenje, pokazuje nesposobnost Vlade da se
nosi s problemima koji su pred njom.
(...)
Milivoj Đilas
--- up ---
GLOBUS, 4.01.2002.
FINANCIJSKI KRAH AUTOCESTE RIJEKA-
ZAGREB
(...)Sudeći po posljednjim zbivanjima oko gradnje
autoceste Rijeka-Zagreb, ni ovoj vlasti nije u interesu
raskrinkati građevinske lobije te učiniti posao gradnje
transparentnim, iako se sav novac koji država kao investitor
ulaže u te projekte prikuplja isključivo iz džepova njezinih
građana. O čemu se radi? Vlada je u srpnju ove godine na
jednoj od sjednica zaključila da je ugovor o gradnji tunela
Veliki Gložac, Javorova Kosa i Pod Vugleš, koji se nalaze
na dionici Kupjak-Vrbovsko, potpisani još u studenome
1998. godine s francuskom tvrtkom Spie
Batignolles/Mediteran Union Tunel - štetan. Obrazložila
je to sumnjom u korupciju pojedinih ljudi koji su bili
uključeni u taj posao. Stoga je dala preporuku Nadzornom
odboru društva Autocesta Rijeka-Zagreb da raskine ugovor
i smijeni direktora društva Ivana Prgometa. Direktor je
smijenjen, policija je protiv njega pokrenula predistražne
radnje zbog sumnji o korupciji, ali do danas ništa nije otkrila!
(...)Francuska će tvrtka tražiti međunarodnu
arbitražu I odštetu od sto milijuna njemačkih maraka.
Istodobno, tuneli nisu gotovi, a kako doznajemo, dovršit će
ih domaće tvrtke po cijeni od 130 milijuna kuna, što je 30
posto više nego da ih je dovršila francuska firma. (...)Prema
informacijama što smo ih dobili od ljudi koji su dobro
upućeni u tu, možemo slobodno reći, još jednu građevinsku
aferu, svemu su kumovali ljudi jakog građevinskog lobija
okupljenog oko Jure Radića, koji su utjecali na Slavka
Linića da se založi za raskid ugovora s Francuzima.
Renata Ivanović
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
KOHA DITORE, 3.01.2002.
PRAVDA, NE OSVETA
...Medjutim, kada je reč o Kosovu izgleda da saznanje istine ne predstavlja
za nas velike teškoće, jer svi zastupaju manjeviše isto gledište. Samo
najveći deo Srba brani ''drugačiju istinu'', kao što su stalno i ranije
činili. Iz toga proizilazi da cilj suočavanja sa ratnim zločinima na Kosovu
nije istina, već ostvarivanje pravde. Pošto se tu radi o flagrantnim
kršenjima medjunarodnog humanitarnog prava i pošto su se dogodili genocidni
akti protiv čitavog jednog naroda, jedini i najmoralniji način je da se
odgovorni za ratne zločine javno osude.
Ne samo nosioci srpske i jugoslovenske politike, optuženih od strane Haškog
tribunala, treba da se suoče sa pravdom, već i ostale osobe - vojnici,
policajci, paramilitarci i civili - koji su bili direktno involvirani u
zločine u raznim oblicima. Kada imamo u vidu razmere izvršenih zločina čini
se da je broj odgovornih osoba za njih dosta veliki, i njima treba suditi u
Srbiji ili pred Haškim tribunalom. Sudjenje zločincima takvog ranga je bio i
glavni zahtev žrtava u posleratnom Kosovu.
Poslednji razlog suočavanja sa prošlošću je odšteta koja prema dosadašnjem
iskustvu treba da se realizuje u dva osnovna oblika. Prva se odnosi na
fenomen traženja oprosta. U slučaju Kosova od posebne je vrednosti da srpska
i jugoslovenska vlada preuzmu odgovornost za zločine izvršene od strane
države kojom oni rukovode danas i da se poklone pred dignitetom žrtava.
Jugoslovenski predsednik Koštunica i srpski premijer Djindjić treba da
objasne svojim gradjanima da su masovna ubistva, torture, silovanja,
''etnička čišćenja'' i ostali ratni zločini srpska tragedija, a ne samo
albanska tragedija.
Kao drugi oblik odštete bila bi ona finansijska iako se smatra da ne može
biti otštete bilo kakve prirode za masovna ubistva izvršena u prošlosti. To
je veoma složeno pitanje i svakako treba čuti i glas žrtava i njihovih
porodica o tome kako oni gledaju na ovo pitanje. Medjutim, pošto su na
Kosovu vršeni razni oblici zločina - uništavanje privatne i društvene
imovine, istorijskog, kulturnog i religioznog nasledstva - finansijska
otšteta bez sumnje predstavlja jedan poseban aspekt procesa suočavanja sa
prošlošću.
Enver Hoxhaj
--- up ---
ZERI, 4.01.2002.
ZAOSTAVŠTINA HANSA HEKERUPA
Izgleda da su tako nagli odlazak Hansa Hekerupa sa Kosova krajem decembra i
toliko sporo stvaranje centralne vlasti na Kosovu, koji zajedno
predstavljaju aktuelnu političku krizu na Kosovu, doveli u Prištinu Žan Mari
Genoa, zamenika Generalnog sekretara OUN Kofija Anana. Geno, odgovran za
mirovne misije OUN koji je na Kosovu poslednjeg puta boravio u proleće, kako
bi ubrzao proces usvajanja Ustavnog okvira, ovoga puta je posetio Prištinu
više zbog psiholoških nego li zbog političkih efekata. U okolnostima duboke
političke krize Geno je trebao da donese poruku Anana o kontinuitetu
preokupacija OUN Kosovom. Zatim, Geno je trebao da osnaži vrednost političke
zaostavštine Hekerupa koja se po njemu gradi na Ustavnom okviru i
''zajedičkom dokumentu'' Hekerup - Čović. Izjednačavanje zakonskog okvira
Kosova sa jednim problematičnim političkim dokumentom ne može a da se ne
oceni kao pogrešan stav i kao veoma diskutabilna poruka za kosovske lidere i
javnost. Ovaj stav u stvari potvrdjuje zabrinutost mnogih ovde na Kosovu o
nekakvom ''političkom švercovanju'' Srbije u kosovske centralne strukture
preko beogradskog dokumenta i iniciranja političkog paralelizma koji ne može
a da ne donese nevolje na Kosovu. Tako, kao realno proizilazi predviđanje
problematizacije odnosa izmedju kosovara i UNMIK-a u periodu nakon stvaranja
centralne vlasti, ako se u bliskoj budućnosti tako što desi. Ko god da dodje
na Kosovo nakon Hekerupa, suočiće se sa problemima koje je u nasledstvo
ostavio Hekerup.
Blerim Shala
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
NEZAVISNE NOVINE, 3.01.2002.
NOVOGODIŠNJI BLEFOVI
Političari u BiH, pogotovo oni na vlasti, poželjeli su
gradjanima sve najbolje u Novoj godini i da im ona
bude bolja od predhodne. U prazničnom raspoloženju
vladajuće garniture vješto su izbjegle svoju ulogu u
dogadjajima koji su obilježili proteklu godinu, pa ono
što je pozitivno prenaglašava se, a sve negativno
stavlja u kontekst opšte objektivne krize.
Radomir Nešković
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 4.01.2002.
---
Otrcano zvuč izjave nekih najviših dužnosnika HDZBiH
koji su "priznali dio vlastite odgovornosti" što nije
pokrenuta televizija na hrvatskom jeziku u Mostaru. To
je ljepšim riječima kazano - "opljackali smo vas,
izvinite", a što se može primijeniti, u nešto
izmijenjenoj i vulgarizovanoj jezičkoj formi, na
većinu onoga što su akcentirali u svom obraćanju.
Josip Blažević
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE - REVIJA, 5-8.01.2002.
SLAVLJE ILI KOMEMORACIJA
Medju svetkovinama sa crkveno-državnim pečatom našao
se i 9. januar - Dan Republike Srpske i njena krsna
slava Sveti arhidjakon Stefan.Taj dan je parlament
srpskih narodnih poslanika iz predratne Skupštine
SRBiH proglasio za dan drzavnosti "drzave bosanskih
Srba", kojoj se kraj još nije vidio. Kao vrhunac
cinizma, u slavljeničku ikebanu ugurani su akademici
Akademije nauka RS, za koju se, krivicom te iste
vlasti, još ne zna ni gdje je, ni šta radi.
Branko Perić
--- up ---
ŠTAMPA U SKOPLJU
UTRINSKI VESNIK, 31.12.2001.
RAT JE BIO VEŠTO DOZIRAN SUDAR
Da bi smo dali opšte ocene o tome šta nam se desilo, kako to kažu mnogi,
možda je prerano. Potrebna je veća vremenska distanca zato što pri davanju
ocena još uvek dominira ono što smo gledali I osetili, ono što nam se
desilo, a to utiče na donošenje zaključaka. "U svakom slučaju, ovo je bio
netipičan sudar", smatra Zoran Nacev iz Instituta za odbranu u Skoplju I
objašnjava da se kriza ne može ukomponovati u opšte poznata vidjenja o
konfliktima.
-To je bio vešto iskonstruisan I doziran sudar, iznutra I spolja. Osnovno je
da je ova kriza samo jedna faza u ostvarivanju dominantnog cilja albanskog
ektremizma: velikodržavnih ambicija, decidan je Nacev. On smatra da se
doziranost ogleda u činjenici da je konflikt bio sprečen da se raspiri u
obliku kao što je to bilo u Hrvatskoj I u Bosni.
Specifičnost makedonskog rata je što je konflikt dobio podršku ili dozvolu s
polja. Tajming za početak rata bio je izabran bez naše volje. Rat je
pokrenut u najnezgodnije vreme, u periodu kada se izvodilo prestrukturisanje
MUP-a I ARM, a to je bilo lako izvodljivo zbog toga što su ekstremisti bili
involvirani u vlasti I što su imali najbitnija saznanja o prednostima, a
posebno o slabostima neprijatelja, u ovom slučaju - makedonske vlasti.
Objašnajvajući involviranje stranog elementa u krizi i u zemlji, Nacev
objašnjava da je osnovni razlog što je Makedonija gurnuta u rat bio da se
eliminiše dotadašnja dominantna teza o Makedoniji kao oazi mira. ''Oaza mira
je netipučno stanje za ovaj region. Jednostavno ne može da se uklopi u opštu
situaciju ili sivilu koje postoji. I ako bi bio napravljen izuzetak, da samo
Makedonija bude oaza a da ceo region vrije, onda treba dati benificije
državi, benificije tipa učlanjenja u EU i u NATO. Zato, poznavajući
situaciju u celom YU prostoru, nas je trebalo vratiti i uklopiti u prosek
budući da nije preporučljivo da neko u regionu odskače od drugih. Ovo
stanbje treba da važi za sve i za Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju, Albaniju, pa
sada i za Makedoniju. Odjednom, teza o oazi ne važi i stanje treba vratiti
nazad. Možda zvuči čudno, ali mi smo trebali da se vratimo nazad, aiko sa
parama od ''Telekoma'' na primerm, mogli smo da budemo ispred drugih suseda.
Zato kažem i kažem da je sve ovo bilo dozirano''.
Saško Dimevski
--- up ---
ŠTAMPA U SOFIJI
MONITOR, 2.01.2002.
Vicepremijer Kostadin Paskalev:
ROK IZGRADNJE NAFTOVODA DO VALONE NE ZAVISI OD BUGARSKE
Izgradnja naftovoda Burgas - Valona zavisiće od proračuna
naftnih giganta "Ševron" i "Teksako" da li im se ekonomski
isplati da tranzitiraju kaspijsku naftu preko Bugarske I
Albanije za Zapadnu Evropu, saopštio je vicepremijer
Kostadin Paskalev. Prema njemu sudbina alternativnog
naftovoda preko bugarske teritorije Burgas-Aleksandrupolis je
neposredno vezana za to može li Rusija da obezbedi
tranzitiranje dovoljnih količina kaspijske nafte prema grčkoj
luci, a odande i za zemlje članice EU.
Prema prethodnim proračunima izgradnja naftovoda Burgas-
Aleksandrupolis koštala bi 630 mln dolara, a alternativne trase
Burgas-Valona - 1,3 mlrde dolara. Bugarska bi mogla da
zarađuje 80 mln dolara godišnje od tranzitnih taksi za prenos
kaspijske nafte. U tu svrhu, međutim, treba da se izgradi novi
naftni terminal luke Burgas gde bi akostirali tankeri nosivosti
do 150 000 tona. Međutim, naša zemlja ne bi mogla da
obezbedi ovu investiciju kod sadašnjeg stanja državnog
budžeta, kategoričan je ministar prostornog razvoja.
Todor Varčev
--- up ---
MONITOR, 4.01.2002.
PARLAMENT STAVIO NA RASPOLAGANJE KFOR-u NEREGISTROVAN AVION
Avion An-26 koji je parlament stavio na raspolaganje misiji
KFOR-a na Kosovu je sa neurednom dokumentacijom,
saopštio je izvor iz Glavnog štaba VVS. Vojni avion nije
registrovan kao vazduhoplovno sredstvo i to je razlog da
prilikom svakog njegovog sletanja aerodromske vlasti hapse
letilicu i posadu. Više takvih slučajeva bilo je na Prištinskom
aerodromu. Paradoksalno je da je avion zadržan i na Sofijskom
aerodromu kada je dopremio kforovce na odsustvu, dodaju
vojni piloti. Na Kosovu letovima već rukovodi civilno
rukovodstvo vazdušnog saobraćaja, tako da vojni avioni
nemaju nikakve privilegije.
Pometnja je nastala zbog birokratskih neregularnosti - u
Bugarskoj ne postoji Registar vojnih aviona, zato oni nemaju
pravni status za korišćenje u inostranstvu. Nedostaju sredstva
da bi smo registrovali avione prema zahtevima međunarodne
vazduhoplovne organizacije IKAO, saopštili su iz
Generalštaba. Načelnik Generalštaba Miho Mihov potvrdio je
da problem postoji. On je pružio uveravanja da se vode
pregovori sa Ministarstvom saobraćaja o regulisanju statusa
naših vojnih aviona.
Vencislav Lakov
--- up ---
TRUD, 4.01.2002.
MAKEDONIJO, TI S KIM SI?
Predstoji li novi "Berlinski ugovor" o budućnosti Makedonije?
To je osnovno pitanje koje su izazvali dezintegracioni procesi
na etničkoj osnovi, podsticani albanskim ekstremizmom, u još
uvek nestabilnom građanskom društvu našeg suseda. Surova
stvarnost je po ko zna koji put stavila na proveru nacionalni
identitet i izazvala ubrzani proces raslojavanja, naročito u
intelektualnim krugovima. Sada je u razgovorima među
makedonskim piscima i novinarima moderno da se otvoreno
stavlja pitanje: "Ako ipak u krajnjem slučaju treba birati
između Srbije i Bugarske, za koju si ti zemlju?" Kao da je
odgovor većine. za Srbiju.
Možda špekulišući naglašenim i razumljivim antialbanskim
raspoloženjima iz perioda otvorenog nasilja, prosrpski krugovi
su krenuli u masovnu ofanzivu u elektronskim medijima,
novinama, izdavačkim kućama. Većina spikera na privatnim
TV kanalima su Srbi ili srbizovani Makedonci. Srpkinje su
urednici takvih štampanih izdanja kao što su "Dnevnik",
"Start" i "Aktuel". U administraciji se prosrpski raspoloženi
službenici demonstrativno udružuju u zatvorene "interesne
grupe". Naglo se aktivirala i delatnost različitih udruženja
lokalnih Srba i gravitirajućih oko njih ženskih organizacija,
kulturno-prosvetnih društava. Književna nagrada "Racinovo
priznanje" pripala je piscu vlaškog porekla Dimitriju
Duracovskom. Njegova knjiga "Insomnia" otvoreno propagira
"severnu opciju" (tj. Srbiju) kao jedinu alternativu
makedonskoj kulturi (?), Izgleda da je cilj najaviti (naročito
pred strancima) visoku relativnu težinu srpskog elementa, na
toj etapi - u oblasti kulture (konkretno u Skoplju i rejonu oko
njega). Sugestije da su Skoplje i Kumanovo nesumnjivo u sferi
srpskog kulturnog uticaja izgledaju kao nedvosmislene najave
određenih aspiracija. A zašto ne i buduće podele Makedonije?
Petar Georgijev
Kraj
--- up ---
|
|
