 |
FRI, 28 DEC 2001 00:09:18 GMT
PREGLED ŠTAMPE (14.12. do 21.12.2001.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U SARAJEVU ŠTAMPA U SKOPLJU
ŠTAMPA U BEOGRADU
DANAS, 15-16.12.2001.
Da li Srbiji ponovo preti dominacija izvršne nad
zakonodavnom vlašću I neke nove nekontrolisane političke
oligarhije
KAKO JE KOŠTUNICA NAGRADIO ĐINĐIĆA
Svojom koljebljivošću Koštunica je praktično nagradio
svog najljućeg protivnika Đinđića. Prepustio mu je
inicijativu, dajući mu jedinstvenu šansu da naprosto bira
koje će sredstvo upotrebiti ne bi li pozicije konkurentne
DSS što više oslabio
Prognozirani veliki prasak na vladajućoj političkoj sceni
Srbije, ipak se nije čuo. Doduše, DOS je i nakon najnovijih
oštrih konfrontacija stranaka Vojislava Koštunice i Zorana
Đinđića ostao ono što je već prilično dugo, ljuštura bez
pravog sadržaja, ali se stiče utisak da su se svi akteri u
međuvremenu pomalo uplašili da se i sama ljuštura ne
raspadne.(...)
Iako se može lako uočiti da je i srpskog premijera i vrh
Demokratske stranke poslednjih dana dohvatio talas
euforičnosti, trijumfalizma, agresivnosti, pa i arogancije
zbog najnovijeg (nepotpunog) brodoloma svog najvećeg
rivala, može se očekivati da će takvo raspoloženje brzo I
splasnuti. Da će se Đinđić trezveno suočiti sa neminovnošću da DSS, ipak, ne
gurne u istinski opozicioni
tabor. To što se pomalo nadmeno ističe podatak da "izvorni
DOS minus DSS" ima većinu od 131 poslanika, više je
pokušaj da se održi prvid pobednika, nego što odražava
realnost. Nategnuta prednost od pet mandata nad
opozicijom (uključujući i DSS) rezultat je koliko nagodbi
unutar "ostatka" DOS toliko i razumljivog straha malih
stranaka da bi formalni raspad koalicije za njih bio prava
katastrofa. Ta interesna harmonija održavaće se dok svi
budu namireni, igrali po dogovorenim pravilima, ali može
biti naglo prekinuta ukoliko I u Demokratskoj stranci
u medjuvremenu prevlada pijemontski, odnosno sindrom
veličine, dominacije i neprikosnovenosti.(...)
Ivan Torov
--- up ---
BLIC NEWS, 19.12.2001.
ŠTA JE SOLANA PONUDIO SRBIJI I CRNOJ GORI
(...)Solanino posredovanje, medjutim, ne treba da usreći ni
zagovornike zajedničke države, kao što već nije usrećilo
zagovornike podele. Jer Jugoslavija je ponovo prizvala
medjunarodno posredovanje, ponovo je priznala da ne ume
da reši svoj problem kao što je isto to priznala I kada je u
Hag izručila Miloševića, nespremna da se na sopstvenim
sudovima i političkoj volji suoči sa njegovim nasledjem.
Zato u pregovorima za Jugoslaviju Solana predstavlja petu
stranu, pored dve crnogorske i dve srpske. Njegov motiv,
kao uostalom i većine domaćih pregovarača, nije strateško
opredeljenje EU za Jugoslaviju, već nešto sasvim drugo.
Gotovo eksplicitan politički zahtev EU, na tragu nečega
što se u Beogradu definiše kao reformisana federacija, nije
nešto što se kune u jugoslovensku državnost. Solani
naprosto ne treba na Jadranu državica koja samo zbog
šverca duvana košta evropske budžete toliko da
bi za godinu dana mogli da ispočetka naprave još jednu
takvu državicu. Drugo pitanje odbijanja crnogorske
samostalnosti jeste da, posle Miloševićevog odlaska u Hag,
još samo Crna Gora i Kosovo način na koji se politički I
društveni život tamo odvija svedoče da on nije bio jedini
balkanski problem, koliko god se i on sam i EU upinjali da
izgleda kao da jeste.(...)
Željko Cvijanović
--- up ---
NIN, 20.12.2001.
Goran Svilanović:
ZAŠTO ŽALJENJE A NE IZVINJENJE
*To što ste, kao svoju "ličnu emociju", prošle nedelje
izgovorili pod božićnom jelkom u Zagrebu izazvalo je
različite komentare i tamo i ovde? Stiče se utisak da je za
hrvatske nacionaliste to bilo premalo, za srpske previše.
-Ja sam na to računao, ali sam smatrao da postoji obaveza
Ministarstva inostranih poslova SR Jugoslavije da se obrati
gradjanima obeju zemalja, u ovom slučaju pre svega
gradjanima Republike Hrvatske, sa jasnim stavom u
pogledu sukoba koji su bili veoma tragični i u kojima je
mnogo ljudi stradalo. Nemoguće je da ministar inostranih
poslova dodje u Hrvatsku I govori o svemu drugome kao da
tog sukoba nije bilo. Zbog toga sam vrlo jasno rekao koliko
je duboko moje žaljenje zbog stradanja tih ljudi.
*Vi ste izrazili žaljenje, a ne izvinjenje. U čemu je razlika?
-Izvinjenje je veliki gest koji će možda doći na red, ali
legitimaciju za takav gest može da ima samo šef države ili
neko ko je izabran na direktnim izborima. Vremenom će,
možda i to doći na red. Sudeći po reakcijama u hravatskoj
štampi koje sam video, tamo je shvaćeno da ipak postoji
izvestan prostor izmedju onoga što sam ja rekao i onoga
što su očekivanja u Hrvatskoj. Ali, s druge strane, mislim
da je situacija u kojoj smo bili pre mog odlaska u Zagreb I
ovoga gde smo danas, takodje veoma različita.(...)
*Zašto ste pomenuli Jasenovac u ovom kontekstu?
-Mi sad možemo da udjemo u veliku raspravu i da kažemo
da je Vukovar mesto ratnog zločina i oko toga ćemo se
verovatno složiti. Možemo, takodje, da kažemo da je
Jasenovac mesto gde je vršeno sistematsko ubijanje, neki
kažu holokaust i da te dve stvari ne treba porediti. A,
možemo i potpuno drugačije da pristupimo toj temi i da
kažemo: kada se izražava žaljenje zbog jednog dogadjaja
koji ne spadaju u taj vremenski period nego u neki drugi. Ja
sam ipak odlučio da se vratim samo na emociju i rekao sam
da želim da jednu svoju emociju podelim sa javnošću
Hrvatske, a to je žaljenje zbog zločina koji su počinjeni i u
kojima su stradali pre svega državljani Republike Hrvatske-
Hrvati i Srbi, ali I naši državljani, to valja reći.(...)
Stevan Nikšić
--- up ---
GLAS, 21.12.2001.
Zašto Slovenija traži sukcesiju SFRJ, ali odbija da vrati
deviznu štednju drugim republikama
SVOJE DUGOVE NE PRIZNAJU
Ljubljanska banka štedišama iz SFRJ duguje više od
milijardu maraka
(...)Predstavnici slovenačke delegacije su pošteno izjavili
da su oni došli da podele imovinu bivše države, a ne da se
vrate sa dugom od milijardu i više maraka. Slovenija se,
inače, poprilično, ali bezuspešno, protivila i da se ovim
pitanjem, kao neka vrsta medijatora u Bazelu, u Banci za
medjunarodna poravnanja, bavi bivši guverner švajcarske
centralne banke Hans Majer.
Danas Rudolf Grabovec, šef slovenačke delegacije,
ponavlja zahtev da sadašnje države jamče za devizne uloge
banaka koje su u vreme SFRJ bile na njihovom
teritorijama, jer bi u suprotnom slovenačke banke morale
da iskeširaju poveliku sumu za isplatu štediša. Hrvatska, za
čije se štediše procenjuje da od Ljubljanke banke potražuju
i celih 1,2 milijarde maraka, zatim BiH i Makedonija, isto
tako tvrdo insistiraju da staru deviznu štednju moraju da
isplate upravo banke u koje su ta sredstva i ulagana. Tako
je ovo pitanje ostalo i dalje najtvrdji orah u nastavku
pregovora jugo sukcesora, a ovih dana ga podgreva u svojoj
javnosti upravo Slovenija, koja bi mogla imati i najveći
trošak, jer je u "staroj" državi najspretnije prikupljala
devize širom zajedničke domovine.
Bojana Jager
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
GAZETA SHQIPTARE, 16.12.2001.
JEDNA SRPSKA VLADA ZA BOŽIĆ
Rambuje nije mrtav
Primitivan mentalitet kvarenja svadbe zbog bibera imao je
ove nedelje jednu predstavu sa nekoliko teza koje su se
mogle čuti iz Prištine, da je duh Rambujea mrtav. Mi
shvatamo da naivnost takvih teza izviru iz želje potpunog
kaparisanja vlasti u Prištini od strane jedne ili druge
političke snage I isključenja iz duha unifikacije stava
albanskih političkih snaga, kako se to desilo u Rambujeu.
Ne treba biti političar da bi se shvatilo da duh Rambujea ne
samo da nije mrtav, već oni kojima je najviše potrebno da
se taj duh Rambujea obnovi I uključi u uslove rešenja za
Kosovo su upravo Albanci.
Prvo, kosovskim Albancima je potreban duh Rambujea, jer
se jednako kao I u Rambujeu oni još uvek nalaze pred
nacionalnim zadatkom rešavanja I suočavanja sa
kardinalnim pitanjem njihove egzistencije, a to je status
Kosova. Oni još uvek nisu država, dakle još su veoma
daleko od potrebe za borbom I sudarima za podelu torte
vlasti. Oni još uvek nisu rešili kako će ići tok budućnosti
Kosova.
Drugo, kosovski Albanci se nalaze pred izvanredno velikim
izazovima I veoma teškim suočavanjima za medjunarodnim
dipolomatskim stolovima oko rešavanja pitanja Kosova.
Medjunarodni faktor čeka da Kosovo dobije svoj
jedinstven, legalan, zakonodavan I izvšni glas, koji bi
predstavljao narod Kosova. I narod ne može predstavljati u
medjunarodnim pregovorima o nacionalnom pitanju samo
jedna partija ili samo jedna grupa. Zato je neohodan duh
Rambujea kako bi smo imali albanskog partnera Kosova sa medjunarodnim
partnerom, kako bismo imali ekipu sa
legalnim mandatom svih snaga I celog naroda Kosova.
Treće, a to je veoma važno, Rambuje se vezuje za
Rezoluciju 12 44 Saveta bezbednosti OUN. U vreme kada
ga Beograd nikada ne pominje, u vreme kada mnogi
evropski diplomatski krugovi poznati po svojim vezama I
srpskim afinitetom nikada ne pominju sporazum u
Rambujeu, Albanci treba da imaju u vidu da su oni
potpisali Sporazum u Rambujeu I da je taj Sporazum imao
dva značajna starteška elementa koji imaju veliku aktuelnu
vrednost: to je prisustvo NATO na Kosovu I organizovanje
narodnog Referenduma o statusu Kosova. Rezolucija 12 44
OUN se jasno poziva na neohodnost uzimanja u obzir
sporazuma u Rambujeu u dvema tačkama člana 11. Onda,
kada Beograd želi da zaboravi I uguši zahteve Rambujea,
da li Albanci treba da budu ti koji će izneti donkihotske
teze da je duh Rambujea mrtav? Odgovor je suvišan.
Medjunarodna diplomatija treba da ima u vidu da je na
Kosovu stvorena situacija koja pokazuje krizu autoriteta.
Imamo paralelno tri forme vlada, to su Privremeno
administrativno veće kojim rukovodi posebni izaslanik
Generalnog sekretara OUN, "Zajednicka grupa" kojom
rukovodi Čovic I nova Vlada koja će se stvoriti od strane
parlamenta. Ova kriza paralelnih autoriteta sadrži opasnosti
velikih tenzija I konflikata ako medjunarodni faktor ne
bude krenuo putem postepenog uklanjanja " malih
prelaznih vlada" I prenošenja autoriteta u institucije koje
proizilaze iz demokratskih izbora od 17. novembra ove
godine.
DIPLOMATICUS
--- up ---
GAZETA 55, 16.12.2001.
KO TREBA DA PREDSTAVLJA OPOZICIJU NA
KOSOVU?
Prvi pokušaj izbora predsednika Kosova je doživeo
neuspeh. U principu to nije neka nesreća: to se dešava u
demokratskim zemljama. Medjutim, u uslovima Kosova taj
dogadjaj ima barem tri posebnosti:
Prvo: prvi je put u istoriji Kosova da je Albancima data
mogućnost da sami biraju institucije vlasti. Bilo bi poželjno
da se ova velika prilika, koja predstavlja početak, iskoristi u
punoj mogućnosti koju pruža. Medju preduslovima koji
utiču pozitivno u očekivanju sticanja nezavisnosti Kosova,
uporedo sa civlizovanim izborima I pravednim tretmanom
nad njima, medjunarodna zajednica je postavila I
sposobnost za izgradnju demokratskih samoupravnih
institucija. Kompromitacija ove sposobnosti bi se loše
odrazila u širem smislu. Zbog toga, albanske političke
snage na Kosovu se uistinu nalaze pred istorijskom
odgovornošću.
Poruka koju nosi politička klasa sa neugodnim početkom
rada skupštine Kosova, zvuči drugačije od poruke koju su
slali sami birači. I u jesen 2001. godine izbori na Kosovu su
okarakterisani slobodnim ii poštenim. Ozbiljni glasovi su ih
ocenili kao najbolje na Balkanu. Bilo bi uputno da I svi
političari koji su dobili na ovim izborima nastave sa duhom
razumevanja I kulturom koju su zacrtali njihovi birači.
Prema sadašnjem statusu Kosova institucije koje proizilaze
iz ovih izbora, prema Ustavnom okviru na snazi, imaju
malo ingerencija. Zakon I pečat daje medjunarodna
zajednica koju predstavlja UNMIK I posebni izasslanik
Haekkerup. Onda, zašto bi trebalo da Albanci prave toliko
nevolja, da li je vredno toliko istrajavanje za nekoliko
ključeva za koje, ako se ne može reći da su od slame, onda
se može reći da za sada imaju prava da odlučuju o veoma
malobrojnim stvarima?
Nepotrebno zaoštravanje I produbljavanje nesporazuma
stavlja u ruke Beogradu I uticajnim krugovima koji stoje
iza njega čisto oružje protiv Albanaca. Takodje se bude
sumnje da bi u osnovi ovih zaoštravanja mogli biti I drugi
razlozi, dublji, koji se uvek ne iznose javno I koji naravno,
a to je najmanje što se može reći, ne služe Kosovu.
Mehmet ELEZI
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
NACIONAL, 18. 12. 2001.
RAČAN DAJE DEČKIMA S KAPTOLA 100
MILIJUNA DEM GODIŠNJE
Vlada premijera Ivice Račana ustuknula je pred ucjenama
vrha Katoličke crkve u Hrvatskoj. Da zaustavi eskalaciju
sukoba i spriječi daljnje napade crkvene hijerarhije, Vlada
je pristala na sve ultimatume Kaptola - uvest će vjeronauk u
vrtiće i iz proračuna godišnje davati Crkvi gotovo 100
milijuna maraka. To je dogovoreno na prvom sastanku državnog i crkvenog vrha
koji je ikada održan u Hrvatskoj,
u utorak, 11. prosinca, kad je Vlada obavijestila vodeće
katoličke biskupe kako je odustala od ideje da se u
Hrvatsku uvede crkveni porez te da će Crkva i dalje primati
iz državnog proračuna po raznim osnovama oko 350 milijuna kuna godišnje.
Unatoč tomu što su stručnjaci
uvjereni kako je bilo prostora da se mnoge skupe obaveze
prolongiraju, Hrvatska se čvrsto obvezala da će
bespogovorno ispuniti sve točke krajnje kontroverznog
Ugovora između Vatikana i Hrvatske na koji je između
1997. i 1999. pristao režim Franje Tuđmana. (...)
Mladen Pleše
--- up ---
SLOBODNA DALMACIJA, 18. 12. 2001.
GOTOVINA KOD HRVATA U KANADSKOM
NORWALLU
Iz dobro obaviještenih izvora "Slobodna" doznaje da je
haaški optuženik, za kojim je izdana međunarodna tjeralica,
general Ante Gotovina već neko vrijeme izvan Hrvatske.
Naši izvori tvrde da se Gotovina sklonio u Norwallu, u
Kanadi, gdje se o njegovoj sigurnosti brine tzv. norwallska
skupina. U Kanadu je Gotovina, navodno, dospio uz pomoć
fra Petra Krasića, širokobriješkog franjevca koji je osnivač
samostana Masna Luka Centar, smještenog između Vran
planine I Čvrsnice. Samostan služi kao fratarsko
odmaralište i uzgajalište pasa tornjaka, a predstavlja I
filijalu hrvatskog socijalno-kulturnog centra u kanadskom
gradu Norwallu, koji je, kako su svojedobno pisale hrvatske
novine, godinama služio kao glavno sjedište "otporaša",
grupacije hrvatskih emigranata koji su se smatrali
nasljednicima Maksa Luburića. (...)Čini se da za najnovije
skrovište generala Gotovine zna i tužiteljica
Međunarodnoga kaznenog suda Carla del Ponte, koja
navodno uskoro namjerava zatražiti od kanadskih vlasti
izručenje haaškog optuženika Ante Gotovine. (...)
Davorka Blažević
--- up ---
GLOBUS, 21. 12. 2001.
FRA STIPE PANDŽIĆ: GENERAL ANTE
GOTOVINA NE SKRIVA SE U NORVALU
General Ante Gotovina ne skriva se u Norvalu. To je
obična podvala. Doista ne znam tko bi i s kojim ciljem
izmislio takvu laž - uvjeravao nas je preko telefona fra
Stipe Pandžić, voditelj katoličke župe u Norvalu. (...)Rekao
nam je, također, da nitko od kanadskih vlasti nije došao
provjeravati tvrdnje Slobodne Dalmacije, te da on nema
nikakvih spoznaja o tome gdje se nalazi odbjegli hrvatski
general. (...)Haaško tužilaštvo također se službeno ogradilo
od te informacije. (...)
Gordan Malić
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
KOHA DITORE, 18.12 2001.
RUGOVA: RAMUSH HARADINAJ NIJE ŽELEO DA
ZAJEDNO STVORIMO VLADU
Iz intervjua sa Ibrahimom Rugovom
*Kako mislite da obezbedite potrebnu većinu, koja je
najbolja opcija?
-Razgovaraćemo sa raznim političkim grupacijama kako
bismo stvorili većinu.
*Medjutim, pre početka rada skupštine, kako izgleda
nastojanja za stvaranje koalicije sa PDK I AAK su bila
neušpesna. Koja je alternativa sada?
-Mi kao partija koja ima većinu ponudili smo razgovore,
naša odgovornost je da iznesemo ponude, da razgovaramo I
iznadjemo rešenje, ali nažalost, ove dve političke grupacije
su imale veoma rigorozne stavove, tj., da se kompletno deli
centralna vlast, dakle na nivou Kosova. Mi zahtevamo da I
DSK I ostale grupacije ispoštuju rezultat izbora I da na
osnovu tog rezultata iznadjemo rešenje. Dakle, u vladi, kao
što znate, ponudili smo pet ministarskih mesta ovim dvema
političkim partijama, dva zamenika premijera I jednog
potpredsednika parlamenta. Vi znate, dva ministarstva
pripadaju manjinama, tako da smo imali sedam. I mislim da
je to bila veoma fer ponuda I veoma dobar predlog I mi
treba da se naučimo, za sada smo na početku demokratije,
kako da prihvatamo rezultate. Ali, kažem vam da ćemo
razgovarati sa političkim grupama kako bismo to
obezbedili.
*Da li uzimate u obzir mogućnost formiranja koalicije sa
"Povratkom"?
-Ne želim da javno I mnogo govorim o ovom pitanju, ali u
ovoj situaciji nije dobro ni za nas ni za njih da imamo
koaliciju. Oni su poslanici parlamenta Kosova, mogu
glasati za koga žele I tu nema ničeg lošeg. Dakle, vi znate,
situacija je još uvek zategnuta, imamo posleratne
frustracije, ali je važno to što su Srbi pristali da učestvuju
na izborima, što su u parlamentu I sigurno će glasati za
koga oni žele I tamo gde vide interes. Za predsedništvo
parlamenta su glasali jer su tu imali svoje kandidate,
sigurno će glasati I za Vladu jer tu imaju svog ministra.
Adelajde Falke Tiemman
--- up ---
ZERI, 19.12.2001.
DOVIDJENJA U 2002.
Skupština Kosova će imati prvi zimski odmor pre nego što
je uzastopno okončala dve pune sesije. Sa izabranim
polupredsedništvom, bez predsednika Kosova, bez
premijera, bez Vlade I bez znakova da je neki sporazum
moguć izmedju DSK, PDK I AAK: ovo je sadašnji rezultat
skupštine Kosova.
Sa aktulenom dinamikom rešavanja političkih problema
može se pretpostaviti da će Vlada Kosova, u punom sastavu
imati prvi radni dan negde krajem proleća 2002. godine.
Neko bi mogao da pomisli da našim liderima I glavnim
partijama treba malo vremena za "smirivanje uzavrele krvi"
I da više porazmisle o tome gde vodi Kosovo evidentna
parlamentarna kriza u koju je Kosovo ušlo. Ipak, čini nam
se se ova "kupovina vremena" neće iskoristiti za
pripremanje nekog kompromisa izmedju DSK, PDK I
AAK. Vreme dakle nije saveznik Kosova u stvaranju
centralne vlasti.
Šta će se onda desiti?
Ima mnogo odgovora, ali nijedan nije dobar. U
medjuvremenu, kako se sada vidi, na kosovskoj političkoj
sceni će biti mnogo više "selama", konflikata izmedju
trojice lidera nego li poruka razumevanja I zbližavanja.
Na ovaj način, sporazum izmedju DSK, PDK I AAK
izgleda takoreći nedostižan. Takvi su izgledi I za rešenje
krize posredstvom parlamentarnih mehanizama.
Vrednost skupštine Kosova, ako se nastavi sa ovakvom
samorušilačkom politkom, doživeće veliku devalvaciju u
narednim nedeljama I mesecima.
Blerim SHALA
--- up ---
ŠTAMPA U SARAJEVU
DNEVNI AVAZ, 20. 12.2001.
SPECIJALNI KOORDINATOR PAKTA STABILNOSTI BODO HOMBAH VEOMA OŠTRO
KRITIKOVAO EVROPSKU UNIJU
Odlazeći koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne
Evrope Bodo Hombah u intervjuu njemačkom magazinu
"Štern", koji prenosi "Rojters", ustvrdio je da je ogromna
birokratija Evropske komisije umanjila napore da se pruži
pomoć regionu koji su posljednjih godina potresali ratovi.
(.)- Uvijek smo bili u poziciji da se 21 ambasador Pakta
mora konfrontirati sa 20.000 birokrata, požalio se prije
nekoliko dana Hombah u Sarajevu. - Mjesecima sam čekao
da mi daju jednog portparola. Hvala šviracima da je to neko
konačno učinio. Čovjek čija je godišnja plata u Paktu iznosi
nešto više od 500.000 maraka stalno je nailazio na
prigovore da je prespor, da stvara prebirokratiziranu
organizaciju koja usporava evropske napore I planove na
Balkanu u "Šternu" je prvi put javno i prilično oštro
odgovorio:-Zvali su me koordinatorom Evropske unije, rekao je 49. godišnji
Homah.
-Dijelovi birokratije EU, međutim, nisu željeli da budu
koordinirani, dodao je. Hombah je rekao da je bilo
potrebno četiri mjeseca da dobije jedan faks-aparat od
Evropske komisije. "Štern", međutim, navodi i riječi
evropskog komesara za vanjske poslove Krisa Patena koji
tvrdi da im Hombah neće nedostajati.
-Želim svima koji će sada morati da rade s njim mnogo
sreće - rekao je Paten.
--- up ---
OSLOBODENJE, 20.12.2001.
U žiži
I DRUŽBA I TUŽBA
Boravak delegacije SRJ u Sarajevu na čelu sa
predsjednikom Vojislavom Koštunicom je novi iskorak
Beograda u prihvatanju BiH kao države. Istina, Koštunica
je akcentirao značaj specijalnih veza SRJ i RS podvlačeći
odanost Dejtonskom sporazumu koji Beograd još nije
ratifikovao!
U središtu interesa novinara opet se našla tužba BiH protiv
SRJ. Koštunica je kazao da se o njoj nije razgovaralo, a šef
bh. diplomatije Zlatko Lagumdžija istakao da tužba ima
svoj put mimo međudržavne saradnje, uz tvrdnju da nije
bilo mešetarenja oko tužbe. No, špekulacije o mogućnosti
odustajanja od tužbe potaknute su upravo iz vrha SDP, od
njenog generalnog sekretara Mire Lazovića u intervjuu
"Nezavisnim novinama". On je, uz ostalo, izjavio da "za
sada SDP nije spremna da se povuče ta tužbu", ali je I
govorio o mogućoj nagodbi. Ambasador SRJ u BiH
Stanimir Vukićevia odmah po dolasku počeo je s
pritiskom da se tužba povuče "kao izraz dobre volje". A
kolumnisti "Nezavisnih novina" Radomiru Neškoviću
Lazovićev šlagvort je dobrodošao za tvrdnju da je tužba
neskladna procesu normalizacije u trouglu Beograd-Zageb-
Sarajevo. Naprotiv, presuda povodom tužbe može biti
ključni faktor normalizacije osnovane na istini o užasnomučinku
velenacionalnih pretenzija i odgovornim za to.
Nešković ne govori o toj suštini već pokušava osporiti
legitimnost podnosioca tužbe što je, kako tvrdi, lako učiniti.
E, ne samo da nije lako, već je nemoguće. Tužbu je
podnijela legalna i međunarodno priznata vlast u BiH, a
Dejtonski sporazum nedvojbeno priznaje državni
kontinuitet BiH. Nešković dalje piše: "Insitiranje da je
Jugoslavija izvršila agresiju na BiH i da je RS rezultat te
agresije nužno vodi u ocjenu da su većina Srba iz BiH bili
agresori na svoju domovinu što je samo po sebi apsurdno".
I jeste apsurd, ali je nažalost tako bilo.
Zija DIZDAREVIĆ
--- up ---
DNEVNI AVAZ, 19.12.2001.
KONSTITUIRANO MEDUDRŽAVNO VIJEĆE ZA
SARADNJU BIH I SRJ
U pripremi sporazum o ukidanju viza
Nakon jučerašnje konstituirajuće sjednice Međudržavnog
vijeća za saradnju Bosne i Hercegovine i SR Jugoslavije,
ministri vanjskih poslova dvije zemlje Zlatko Lagumdžija I
Goran Svilanović potpisali su Ugovor o carinskoj saradnji I
uzajamnoj pomoći i Sporazum o unapređenju i zaštiti
investicija.
-Konstituiranjem Međudržavnog vijeća za saradnju BiH I
SR Jugoslavije i usvajanjem Poslovnika o radu ovog tijela
formiran je važan mehanizam za rješavanje otvorenih
pitanja u odnosima dvije zemlje - rekao je Jozo
Križanović, predsjedavajući Predsjedništva BiH,
novinarima nakon sjednice.
On je istakao da je na sjednici razmatrano pitanje
nejednakog tretmana građana BiH, odnosno bh. Entiteta
prilikom ulaska i boravka u SR Jugoslaviji, te je iskazana
obostrana spremnost da ovaj problem bude riješen
uspostavom jednakog tretmana za sve bh. građane. - U
pripremi je sporazum o ukidanju viza za sve vrste putnih
isprava, i obje strane će se zalagati da bude potpisan što
prije - rekao je Križanović.
Jugoslavenski predsjednik Vojislav Koštunica ocijenio je
da je konstituiranjem Međudržavnog vijeća za saradnju
Sporazum o specijalnim paralelnim vezama SRJ I
Republike Srpske "dobio prave dimenzije". - SRJ i BiH su
spremne riješiti probleme prelaska granice, kao I pitanja
izbjeglih i raseljenih osoba - kazao je Koštunica te izrazio
nadu da će uskoro početi primjena Sporazuma o slobodnoj
trgovini. Na pitanje novinara da li tužba za agresiju koju je
BiH pokrenula protiv SRJ pred Međunarodnim sudom
pravde u Hagu otežava odnose, Koštunica je kazao da o
tužbi nije razgovarano, ali da očekuje da će ova vrsta
razgovora baciti novo svjetlo i na tužbu.
A. BAJRIĆ
--- up ---
DNEVNI AVAZ, 20.12.2001.
EKSPERT ZA MEDUNARODNO PRAVO AHMED
ŽILIĆ ZA "DNEVNI AVAZ"
To što Skupština SR Jugoslavije još nije ratificirala
Dejtonski sporazum, pravni ekspert Ahmed Žilić u izjavi za
"Dnevni avaz" ocjenjuje kao opasno zabrinjavajuau stvar
po sudbinu Dejtonskog sporazuma i poštivanje obaveza od
SR Jugoslavije, a na štetu vitalnih državnih interesa BiH.
-Ukoliko je izjava Vojislava Koštunice tačno prenesena,
onda je ona svakako svojevrstan pravni nonsens. Ogradio
bih se i ustvrdio da sa Koštunicom polemiziram kao sa
vrsnim pravnikom, a ne kao sa šefom susjedne države. Stoga moram
konstatirati da on zna i da su mu u
međunarodnom pravu dobro poznate nepopravljive
dalekosežnosti i sve konsekvence međunarodnog priznanja
bilo koje države, pri čemu je, posebno naglašavam,
neopoziva svaka izjava o međunarodnom priznanju bilo
koje države - kaže Žilić. On podsjeća da je SR Jugoslavija
potpisnik Slobodan Milošević, kao tadašnji njen
predsjednik - Dejtonskim sporazumom priznala državu
BiH.
-Na osnovu Becčke konvencije o pravu međunarodnih
ugovora ovu izjavu o priznanju, da bi proizvodila pravno
djelovanje prema mešunarodnom pravu, morala je
ratificirati Skupština SRJ. Ovako, ostaje i dalje otvorena
mogućnost teritorijalnih pretenzija na dijelove BiH,
odnosno Republike Srpske. A, s obzirom na trenutne odnose sa Crnom Gorom,
pitanje je i može li se više sastati
Skupština SRJ - ističe Žilić. Prema njegovom sudu, ovakav
odnos zvaničnog Beograda prema ratifikaciji Dejtonskog
sporazuma predstavlja njegovo najgrublje kršenje, a nikako
njegovo poštivanje na koje se pozivaju Koštunica I SR
Jugoslavija.
H. ORAHOVAC
--- up ---
ŠTAMPA U SKOPLJU
LOBI, 17.12.2001.
IZVEŠTAJ "HUMAN RIGHTS WATCH"
O LJUBOTENU
"Kao posledica eksplozije jedne protivtenkovske mine kada je u petak, 10.
avgusta 2001. na brdu zvanom Skopska Crna Gora ubijeno osam vladinih
vojnika, makedonske
policijske snage su opkolile selo Ljuboten u blizini tog brda
I preduzele oštar napad u petak I subotu. U nedelju, 12.
avgusta, na stotine policajaca makedonskih snaga je ušlo u
selo I počeli sa napadama - kuću po kuću duž puta na
severnom delu Ljubotena.
Makedonske policijske snage su izvršile ozbiljna kršenja
prava tokom njihove trodnevne akcije u Ljubotenu. Oni su
neselektivno granatirali selo izazvavši tako smrt jednog
šestogodišnjeg dečaka I jednog 66-dišnjeg starca. Kao
posledica jedne granate koja je pala na jednu kuću od šoka
je preminuo još jedan starac. Tokom napada u nedelju
izvršenog kuću po kuću, policajci su ubili šest civila. Jedan
od njih je ubijen od strane policajaca, kada je hteo da
zatvori vrata pošto je video da policajci ulaze u dvorište
njegove kuće. Dvojica civila su streljana od strane policije
na licu mesta pošto su ih izvukli iz podruma gde su se krili.
Troje ostalih civila je ubijeno od strane policije pošto su
uspeli da pobegnu iz svojih kuća koje su zapaljene usled
granatiranja policije", piše u izveštaju "Human Rights
Watcha".
U izveštaju se kaže da je tokom nedeljnog napada policija
gadjala bez razlike u pravcu kuća civila. "Povremeno se u
pravcu kuca gadjalo I ručnim granatama, čak I granatama iz
ručnih bacača. Jedna takva granata je pogodila jednu sobu u
kući gde su se nalazila četiri muškarca, njihove žene I
osmoro dece. Tokom njihovog napada, makedonska
policija je takodje spalila, koristeći gas, najmanje 22 kuće,
prodavnice I štale. U nekim slučajevima policajci su
pljačkali od civila vredne stvari", kaže se u izveštaju.
U izveštaju se ističe da je zlostavljano I na stotine ostalih
civila koji su pokušali da pobegnu iz Ljubotena. "Barem
trojica muskaraca su prebijena od strane rezervista etničkih
Makedonaca, dok nisu izgubili svest I to pred očima
policije, a jedan od njih je ranjen a zatim I ubijen u
pokušaju da izbegne prebijanje. Više od 100 muškaraca je
uhapšeno I poslato u policijsku stanicu u Skoplju gde su
podvgnuti grubom prebijanju. Policijaci su odveli živog iz
sela Atulah Qaini, 35- godina, ali je kasnije njegovo telo
vidno prebijeno I osakaćeno preuzeto od članova porodice
iz gradske mrtvačnice.
--- up ---
ZUM, 14.12.2002.
MEDJUNARODNA KONFERENCIJA O SUDBINI
BALKANA
Prosto je za neverovati da makedonskoj vlasti treba nacrtati
da će se održati Medjunarodna konferencija o Balkanu I to
već sada najavljena pod nazivom - "Balkanska
konferencija za budućnost država I sudbinu naroda". ZUM
je to najavio već 16. februara ove godine, kada je objavio
jednu mapu na kojoj je udario pečat "Dejton" za Bosnu I
"Dejton" za Makedoniju. I budući da niko u vlasti nije
shvatao ozbiljno ni kada smo pisali o "poluprotektoratu za
Makedoniju", prenoseći ideju (sada realizovanu) komisije
švedskog premijera Gorana Persona, niti kada smo objavili
"non - pejprot" Karla Bilta, sada ih upućujemo na izveštaj
holandskog predstavnika u Zapadnoevropskoj Uniji - ZEP I
zalaganje Vladimira Putina za organizovanje Konferencije
za Balkan. Konačno, istorijski je jasno da se svaki rat
završava konferencijom na kojoj se sedne I peglaju
neslaganja, istorijski balasti, problemi, nazivi, granice.
Sve to izgleda nije jasno makedonskoj vlasti pošto gledamo
sa čudjenjem kako vrte glavom na pitanja o ovakvoj
konferenciji.
Samo još jedno podsećanje: Vladimir Putin je tokom
prošlonedeljne posete Grčkoj izjavio da se Moskva zalaže
za održavanje balkanske konferencije. Bez obzira na to što
se on još jednom izjasnio da je Rusija protiv menjanja
granica. Budući da Putina ne možemo smatrati za
neinformisanog, jasno je da se po hodnicima Vašingtona I
Brisela vrti I takva opcija - menjanje granica na Balkanu.
Koliko god da se ti argumenti I ta opcija odnose na Kosovo
I njegovu podelu, državno svesni političari treba da imaju u
vidu moguće refleksije I u okolnim zemljama koje veoma
lako mogu postati moneta za trgovinu prostorima I
političkim ustupcima. Posebno zbog toga što ovoj garnituri
vlasti nije daleka ideja o "mirnoj" razmeni teritorija I
stanovništva. Projekat koji nije uspeo mirnodopski, ali
sadašnja situacija na terenu (raseljena lica, gradovi I sela
koja nisu pod kontrolom, medjunarodne snage koje kod
Neproštena deluju I kao razgraničavajuće) implicira da je
to u naprednoj fazi preko vojnih operacija I mehanizama.
Jednostavno, neznamo šta će se desiti na terenu do
održavanja takve jedne konferencije čiji tajming ceka na
malo jasnije razrešenje u Makedoniji. Kao termini se
spominju mart ili period do kraja 2002. godine.
Šta će se desiti na jednoj takvoj konferenciji? U vizuri
Moskve I optimističkog rakursa nekih članova
makedonskog vrha, na njoj bi se samo potvrdila
nepovredivost granica nasilnim putem, zato što je element
Helsinške deklaracije, održali bi se dobri govori o
balkanskoj stabilnosti I saradnji I sve bi se završilo na
nivou protokola. Ovakva slika je bila predstavljena
Trajkovskom u Moskvi. Medjutim, više je nego jasno da sa
ovakvom agendom Konferencija nije ni potrebna. Sergej
Ivanov - ruski ministar odbrane, makedonskom vrhu je još
rekao: "Mi znamo ko je za, ali nas interesuje da li ste vi
protiv balkanske konferencije". Izvesno je da na jednoj
takvoj konferenciji inicijalna kapisla "podela Kosova" -
oko čega Beograd ima svoje interese, otvorila bi I sledeća
pitanja: status Crne Gore I SRJ, integralno rešenje
albanskog pitanja, (ne)implementacija Ohridskog
dogovora, grčko - makedonski spor oko imena, bugarski
stavovi oko Makedonije, problem raseljenih lica sa Kosova
I Hrvatske. Okvir ovakve konferencije obezbedjuje supstrat
za ovakve rasprave. Indikativno je što će konferenciju
organizovati SAD I EU, pri čemu se odlučuje o Balkanu,
ali se pozivaju zemlje iz jugoistočne Evrope, kao što je
Grčka, Bugarska I Rumunija. Značajnije od svega je što
ovakve teme sigurno neće proći sa koncenzusom, tačnije -
polovina zemalja će pobeći sa pregovaračkog stola, a to će
biti dovoljno dobar argument za moćne da zacrtaju temelje
zapadnog Balkana kao mesto sa rogovima u vreći koje će
biti ostavljeno (po svom izboru) u agoniji u narednim
decenijama.
Valentin NESOVSKI
Kraj
--- up ---
|
|
