 |
THU, 27 DEC 2001 00:23:32 GMT
PREGLED ŠTAMPE (7.12. do 14.12.2001.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIšTINI ŠTAMPA U SARAJEVU ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SKOPLJU
ŠTAMPA U BEOGRADU
DANAS, 8-9.12.2001.
Ko sačinjava misteriozni anithački lobi
PRIKRIVANJE ZLOČINA U IME NACIJE
(...)Aktuelni načelnik Generalštaba naglašava da je u VJ
pokrenuto više od 200 krivičnih prijava protiv njenih
pripadnika, od čega 26 "za dela počinjena protiv
čovečnosti, odnosno suprotno Ženevskoj konvenciji I
propisima medjunarodnog ratnog prava". Niko ne zna
dokle su došli ti postupci, gde su i da li su optuženi
dostupni, zbog čega procesi toliko dugo traju i kada ćemo
saznati prve presude. Niko ne zna ko je ubio više
od deset hiljada Albanaca na Kosovu, ko je više stotina
hiljada proterao, ko je napravio nemerljivu materijalnu. Da
se podsetimo, NATO intervencija u SRJ završena je 10.
juna 1999. godine.(...)
U Srbiji, dakle, pred vojnim sudovima niko nije kažnjen za
ratne zločine, a civilni sudovi vode samo jedan postupak.
Nijedan zbog, recimo, krivičnog dela širenja verske I
nacionalne netrpeljivosti. Utoliko je bilo kakvo osporavanje
Haškog tribunala neutemeljeno, izuzev ako su svi
Miloševićevi poduhvati izmišljotina.
Ako je nekada i postojalo nešto što bi moglo da se nazove
"antihački lobi", ovog momenta to je sintagma koja u
potpunosti pokriva celu Demokratsku opoziciju Srbije:
laži, falsifikati, poluistine, demagoško, nacionalističko šovinističko
šepurenje, fingirani, kilavi procesi, povladjivanje ljudima koji imaju ruke
krvave do ramena -
sve su to pojavne manifestacije bolesti koja bi mogla da se
nazove antihaška histerija. Dijagnoza je kod jedne grupe
pacijenata posledica dnevnopolitičkih interesa i različitih
pred i postpetoktobarskih nagodbi sa odmetnicima u
vojnim i policijskim uniformama. Druga je, pak, skupina
obolelih odvajkada nosila u sebi opasnu klicu koja ima
različite mutante - "patriotu", šovinistu", ili "demokratski
nacionalistu". Zajednički imenitelj im je činjenje ili
prikrivanje zločina u ime svoje nacije, odnosno mogućnost
da, pre ili kasnije, dodje do katastrofalnog ishoda - po
obolelog, ali nažalost i po njegovu okolinu.(...)
Bojan Tončić
--- up ---
BLIC NEWS, 12.12.2001.
U HAG PRVI PUTUJU BOSANCI SA
DRŽAVLJANSTVOM SRJ
(...)Ishod pregovora izmedju Beograda i Haga u dobroj
meri zavisiće od razvoja krize unutar DOS, a s druge
strane, jedan od segmenata razgovora u DOS biće upravo
saradnja s Tribunalom. Ko će iz cele priče izaći jači,
Djindjić ili Koštunica, pre svih osetiće najverovatnije prvi
sledeći putnici u Hag. Izručenje široj javnosti nepoznatih
ljudi, pod firmom prekodrinskih Srba koji su utočište našli
u SRJ ili nekog od bivših pripadnika Vojske, nesumnjivo će
ukazati na trijumf srpskog premijera. Ukoliko put glavnog
grada Holandije ode neki policajac, najpre će se fotelja
izmaći ispod Dušana Mihajlovića, ministra policije, a
Djindjića će dobro uzdrmati. Ako u Hag ne ode niko,
Srbija I Jugoslavija suočiće se sa pretnjom u vidu
američkog zakona koji će 31. marta stopirati svaku
finansijsku pomoć SAD, što će izazvati lančane
reakcije i u evropskim finasijskim krugovima.
Marko R. Petrović
--- up ---
VREME, 13.12.2001.
Stanje stvari
DIM I MAGLA
U ovom slučaju agonije DOS-a ponovo se iskazuje ona
čudna karakteristika društvenog života u Srbiji, gde se
prosto spontano teži nejasnosti, gde se neguju zbunjujuće
dvosmislice i gde svi najviše vole da se snalaze pipanjem u
mraku
Na žalost njegovih pristalica, još ne može da se kaže da
DOS više ne postoji. Stanje tog pacijenta je, naime, takvo
da bi svaki milostiv lekar pribegao eutanaziji, a čak i ako ne
bi, ne vidi se kako se može spasiti težak bolesnik koji
odbija svaki lek. Izmedju DDS-a i ostatka DOS-a već neko
vreme traju odnosi gori od neprijateljskih, što zbunjuje
njihove nekad zajedničke neprijatelje koji sad valjda
priželjkuju da ovakav DOS što duže poživi.
Poslednji potezi obe strane već zbilja liče na gluposti I
pakosti koje je bivši režim umeo da pravi u svojim
najboljim danima. DSS glasa protiv zakona koje predlaže
Vlada Srbije i to više iz inata nego iz ubedjenja, iz razloga
više demagoških nego ideoloških.(...)
DSS je dopustila da bude odgurnuta u stranu i našla se u
situaciji da se reformskim potezima protivi verovatno više
nego što bi želela, prosto zato što je ostala bez politike, bez
strategije i bez ideja. Velika I istovremeno kadrovski slaba
stranka dugo je umela jedino da sprečava, usporava,
zateže, odlaže i tek sad je počela da i sama nešto radi I
pravi zakonske predloge. A što se tiče opšteg reformskog
kursa, u DOS-u svakako ima dosta novih članova koji ne bi
voleli da se kreće u tom pravcu, ali Koštunica nipošto ne bi
smeo da Djindjiću potpuno prepusti taj teren. Može čovek
da misli šta hoće o globalizaciji i o "sumraku Zapada", ali
sigurno je mnogo udobnije kad se tom kritikom bavite
sedeći unutra, nego spolja. Dakle, najpre udjimo u Evropu
što brže možemo, pa ćemo joj onda skresati u lice šta
stvarno o njoj mislimo. Obrnutim redom ne ide, kao što
znamo.
Stojan Cerović
--- up ---
BLIC, 14.12.2001.
Džefri Baret, šef delegacije Evropske komisije u SR
Jugosalaviji, najavio
SRJ OD SLEDEĆE GODINE U PARTNERSTVU ZA
MIR
(...)- EU veruje da je budućnost ove zemlje u očuvanju
federacije Srbije i Crne Gore. Mi to pokazujemo na mnogo
načina. Tu je, najpre, proces stabilizacije i asocijacije, koji
predstavljaju ključni politički instrument evropske uloge u
Jugoslaviji. To je proces koji sprovodimo u federalnoj
državi. Program pomoći Jugoslaviji je najveći na Balkanu.
Pretpostavka za njegovo sprovodjenje je zajedništvo delova
ove zemlje...
Ne samo da javno govorimo da verujemo u kontinuitet
federacije, već mislimo da ono što radimo sa SRJ
demonstrira politiku koju sprovodimo u praksi, naglasio je
Baret i istakao da EU normalizaciju odnosa u federaciji vidi
kao jedan od najvažnijih političkih ciljeva..(...)
-Predstavnici Evropske investicione banke doći će, na
primer, ovih dana u Beograd da bi potpisali prvi zajam, koji
je takodje značajan signal da EU ponovo ulazi u
Jugoslaviju. Savezna vlada napravila je i korake prema
NATO, a prvi vidljiv rezultat biće ulazak Jugoslavije u
Partnerstvo za mir sledeće godine - najavio je Baret.(...)
(FoNet)
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
GAZETA SHQIPTARE, 9.12 2001.
INDIVIDUALNA ILI KOLEKTIVNA ULOGA ZA
RUSIJU
Rusija ima zaslugu što je process dezintegracije bivše
velike federacije Sovjetskog Saveza okončan bez ratova.
Ali je nerazumljivo to što Putin traži bezuslovno da sačuva
veštačku jugoslovensku federaciju I što je u Atini negirao
narodima Balkana da imaju ta prava kojima se Rusija
pohvalila da je priznala narodnima bivše sovjetske
federacije. Jasno je I realistički je da Rusija ima I treba da
ima ulogu u procesu stabilizacije u regionu Balkana. Ona je
imala izvesnu ulogu u procesu mirovnih projekata u Bosni I
na Kosovu.
Medjutim, Rusija nije tu ulogu imala kao posebna država
koja bi bila sposobna da sama izgradi jednu samodovoljnu
diplomatsku strukturu za vodjenje dijaloga, posredovanje,
uticaj I pružanje pomoći u žaristima regionalnih konflikata.
Ona je imala I ima tu ulogu kao članica Kontakt grupe, kao
pridruženi član G - 7, I kao stalna članica Saveta
bezbednosti OUN. Dakle, ona je imala, ima I imaće ulogu
na Balkanu u uslovima članice medjunarodne ekipe. Ova
diplomatija "timskog duha" je ono što je potrebno Rusiji I
što bi uistinu pomoglo ovdašnjem miru I stabilnosti.
Medjutim, da li to ruska vlada shvata I da li je ona spremna
na to?
U vreme kada je Putin posećivao Grčku, u Briselu je Savet
ministara NATO doneo odluku za stvaranje jednog novog
saveta NATO - Rusija, sa prerogativom da informiše o
donošenju odluka I koji će na neki način skicirati ono što se
naziva dvadesetorka, dakle 19 država NATO plus Rusija.
NATO je obznanio da će ovaj organizam biti efektivan
počev od maja naredne godine. To znači da se Rusija mora
pripremati I prilagoditi kriterijima I parametrima kako bi
postala član tima. Ona ne može preuzeti svoj udeo u
kolektivni tim država bez modernizacije I prilagodjavanja
njene diplomatiije I filozofije vladanja I odnosa sa drugim
državama u skladu sa modernim I demokratskim
parametrima.
Kretanje u suprotnom pravcu bi izazvalo reakcije, koje su
se stalno javljale I koje su bile uzrok što je ruska
diplomatija u regionu bila toliko izdvojena I što nije mnogo
uvažavana. U Kremlju treba da shvate da uloga Rusije u
individualnoj dimenziji neće biti efikasna a da bi njena
uloga u kolektivnoj dimenziji zajedno I kao deo tima sa
SAD, NATO I EU bila dobra I za samu modernizaciju
države I ruske diplomatije. U toj dimenziji ona bi naišla na
dobar prijem kod svih država u regionu što predstavlja I
uslov za realizam.
DIPLOMATICUS
--- up ---
SHEKULLI, 13.12.2001.
KOSOVO, NEOČEKIVANA KRIZA
Kosovo je ušlo "levom nogom" kroz vrata njegove nove
postizborne istorije. Skupština Kosova se suočila već na
prvoj inauguracionoj seansi I sa prvim aktom javnog
bojkota njenih izabranika. Sve se odvijalo brzo I spontano,
kako se I očekivalo u jednoj nevinoj sredini pravila I
procedura. Ali, istovremeno štošta izgleda već teškim u
političkom horizontu Kosova, gde podele izmedju
albanskih faktora pretvaranju prelude stvaranja
institucionalne gradjevine u prelud političke krize. Rezultat
opštih izbora od 17. novembra je stvorio političku
konfiguraciju koja se može smatrati pozitivnom za zemlju
koja stremi političkoj stabilnosti posredstvom kompromisa
cifara. Takvom se smatrala okolnost u kojoj će Rugovi I
DSK biti potrebna još jedna komponenta u stvaranju
buduće Vlade. Što nije slučaj za Albaniju gde nije postojala
blokirajuća politička snaga I gde su veliki dinosauri igrali
naizmenično gvozdenom rukom jedni protiv drugih.
Izgleda da ova obevezujuća igra nije sprečila Rugovu I
Thacija da iskažu razlike I sudare već u prvom aktu
institucionalnog života Kosova.
Thaci je otvoreno napao u uvodnoj seansi parlamenta
medjunarodni faktor koji predstavlja administrator
Haekkerup. Za mnoge analitičare taj udarac se nije toliko
ticao poruka govora koje je predstavnik OUN održao u
skupštini, koliko već odavno zategnutim fonom u odnosima
izmedju Demokratske partije Kosova I medjunarodnog
prisustva u zemlji. Već pre izbora OUN, OEBS I drugi
organizmi prisutni na Kosovu su optuživani od strane
Demokratske partije Kosova za jednostranost u njihovim
stavovima prema albanskim političkim snagama tokom
predizborne utrke. Mnogi se sećaju koliko je reakcija
izazvao šal sa Rugovinim imenom kojeg je šef OEBS-a na
Kosovu Everts stavio oko vrata na jednom mitingu
Demokratskog saveza Kosova. U fazi postizbornih razvoja
ovaj konflikt, do juče spontan I emocionalan, može doneti
osetne probleme u uslovima kada institucionalni zakonski
okvir koji treba da se realizuje od nule, krije u sebi više od
jednog čvora za razrešenje. S druge strane, posebno
poglavlje predstavlja problem zatvaranja jaza koji deli
albanske političke snage. Problemi koji stoje pred
kosovarima izgleda da se odnose na razne okolnosti, uslove
I dimenzije, ali svi oni imaju isti imenitelj sa kojima se
suočavaju I političke partije u matičnoj državi. Pre izbora,
albanske partije na Kosovu su vodile jednu utrku koja je sa
mnogih aspekata smatrana civilizovanijom od one koje su
vodile političke partije u Albaniji. Ipak, površinska etika
krila je u sebi opasan potencijal prećutnih trenja I sudara,
koje sada nakon izbora mogu izbiti u krizu koja bi mogla
kompromitovati dobar imidž koji je stvorila kosovska
politička klasa tokom poslednjih meseci. Pitanje koje se
postavlja na širem planu je da li će ova politička klasa koja
ima različito poreklo, iskustvo I orijentaciju u uzburkanoj
istoriji Kosova biti u stanju da svojim unutrašnjim
potencijalima izgradi stabilnu I pouzdanu instituucionalnu
praksu. Prostije rečeno, da li će Rugova, Thaci I Haradinaj
biti u stanju da se usaglase oko podele vlasti dobijene
slobodnim glasom birača? Na ovo pitanje očekuje se
odgovor u narednim satima I ostaje da se vidi da li će
institucionalni process na Kosovu I dalje imati sladak ukus
dosadašnje etike I kompromisa ili namrgodjeno lice lidera
Demokratske partije Kosova na prvoj senasi skupštine
Kosova.
Ilir KAMENICA
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
JUTARNJI LIST, 11. 12. 2001.
PREDSJEDNIK MESIĆ HAAGU JAMČI ZA
RAHIMA ADEMIJA
Predsjednik Stjepan Mesić jedan je od, uvjetno rečeno,
karakternih svjedoka koji svojom izjavom o generalu Ademiju kao časnom
čovjeku pokušava pomoći
Ademijevoj obrani u nastojanju da od Haaškog suda
ishodi privremeno puštanje na slobodu. Zahtjev za
privremenim puštanjem na slobodu branitelji generala
Rahima Ademija, optuženog za ratne zločine počinjene pri
izvođenju akcije Medački džep u rujnu 1993. podnijet će u
četvrtak, a danas podnose prigovor na izmijenjenu optužnicu glavne
tužiteljice. Razlozi zbog kojih obrana
osporava izmijenjenu optužnicu odnose se na činjenične
nepreciznosti u opisu događaja radi kojih je Ademi
optužen. (...)Razlozi za Ademijevo puštanje na slobodu
koje će istaknuti obrana leže u činjenici da se dobrovoljno
predao, za njega je jamčila Vlada RH, a i sam je predao
oko 200 dokumenata. Predaja tih dokumenata znači da I
tužiteljstvo upoznaje sa svojom obranom i sudjeluje u
izmjeni dokumenata koji će biti korišteni kao dokazna
sredstva što je obveza stranaka u postupku, ali neki
optuženici odbijaju predati dokumente koji im idu u prilog
prije početka suđenja i glavne rasprave.
Boris Vlašić
--- up ---
NACIONAL, 11. 12. 2001.
ZAGREB S WATSONOM PRISLUŠKUJE CIJELI
BALKAN
Najmoderniji sustav za analizu obavještajnih informacija u
svijetu Watson i nova američka oprema za prisluškivanje
digitalnih komunikacija odnedavno se nalazi u Hrvatskoj.
Hrvatska obavještajna zajednica dobila je od SAD-a na
korištenje sustav Watson i opremu za prisluškivanje radi
borbe protiv terorizma i ilegalnih migracija, te je njegovu
opremu i dijelove razmjestila u svim većim hrvatskim gradovima. Premda su
Amerikanci, nezadovoljni
činjenicom što se prislušni uređaj koriste za
unutrašnjopolitičke svrhe, nakon "Oluje" počeli postupno
povlačiti svoju opremu i ljude, tako da je Hrvatska jedno
vrijeme bila u potpunom informativnom mraku, teroristički
napad u New Yorku sve je promijenio. Prislušni sustavi
koje je Hrvatska dobila nakon terorističkih napada na SAD
uspješno pokrivaju I teritorij susjednih država, te prate
telefonske razgovore i druge oblike komunikacije (e-mail,
faks) koji se vode putem svih vrsta digitalnih i analognih
komunikacija, osobito mobitela. (...)
Eduard Šoštarić
--- up ---
NOVI LIST, 12. 12. 2001.
MESIĆ ODBACIO PRIGOVORE VLADE I SABORA
NA SPORAZUM O LUCI PLOČE
Međudržavno vijeće za suradnju Hrvatske i BiH odbacilo je
jučer prigovore Sabora i Vlade na Sporazum o luci Ploče
zaključivši da dokument treba ratificirati u sadašnjem
obliku, a eventualne prilagodbe rješavati aneksima na
temelju primjene sporazuma u praksi. "Nismo zadovoljni
odredbom da hrvatski državljani nisu u većini u povjerenstvu. O tome je
trebalo razmišljati kod potpisivanja
Sporazuma, jer ga je sada teško jednostrano mijenjati.
Pokušavamo nešto promijeniti.Nastojimo dobiti
razumijevanje za promjenu nekih elemenata sporazuma i s
BiH strane", rekao je jučer Račan. Sudeći po jučerašnjoj
Križanovićevoj izjavi, nije ga dobio ni od BiH, ali ni od
hrvatskih članova Međudržavnog vijeća. (...)
Boris Pavelić
--- up ---
ŠTAMPA U PRIšTINI
KOHA DITORE 12.12.2001.
SADA DEMOKRATIJA TREBA DA VLADA NA
KOSOVU
10. decembar 2001. godine bio je istorijski datum na
Kosovu. U ime Vlade SAD pozdravljam sednicu skupštine
I čestitam njenim članovima na prvoj uspešnoj sesiji.
Bio je to prvi put da izabrani članovi na demokratski način
jedne medjunarodno priznate skupštine sednu zajedno na
formalnom sastanku I podrže predsednika I predsedništvo
skupštine. Profesor Daci od sada predsedava radom
skupštine.
Demokratija nije lak proces nigde I Kosovo tu nije
izuzetak. Bilo je zbunjenosti medju nekima u vezi sa nekim
parlamentarnim pravilima procedure, kao I donekle
nepotrebne retorike. To je nova igra, treba učiti nova
pravila koje treba uvažavati. Medjutim, bilo kakvo
razočarenje u vezi s tim, ne baca senku na zadovoljstvo
koje mi osećamo zbog dostignuća toga dana.
Iako je DSK dobio mnogo više glasova nego bilo koja
druga partija na izborima od 17. novembra, mnogi od nas
su smatrali atraktivnim koncept velike koalicije koja bi
uključila čitav politički I etnički spektar. Medjutim,
demokratija ne zahteva takav jedan rezultat. Uprkos veoma
širokogrudoj ponudi DSK ostalim političkim subjektiima,
nije postignut neki sporazum. DSK ima pravo da predlaže
predsednika Kosova I ako nominovani dobije potrebne
glasove skupštine, takodje I da predoži Vladu za usvajanje
u skupštini. Želim da uverim skupštinu, predsednika I
buduću Vladu Kosova I, što je najvažnije, narod Kosova,
da će SAD poštovati I podržati institucije Kosova
konstituisane na pravilan način. Sada demokratija treba da
vlada na Kosovu. Nasilju nema mesta; Ono je neprijatelj
svim demokratskim snagama. Izražavamo saučešće onima
koji su u crnini zbog njihovih bližnjih ubijenih u
incidentimaa političkog nasilja.
John K. Menzies, šef američke Misije u Prištini
--- up ---
ZERI, 14. 12.2001.
TAOCI DSK, PDK I AAK
Jedna od brojnih priča koje se nadovezuju na prisustvo
Skenderbega u centru Prištine tiče se pitanja koje je jedan
radoznao gradjanin uputio njemu: "O veliki Skenderbeže,
zašto ne sjašeš ponekada I prošetaš se ulicama Prištine, da
ispuniš čežnju". Sledi njegov odgovor: "Dosadilo mi je
ovde I rado bih malo protegao noge, ali se pribojavam da
ću po povratku zateći nekog od vaših lidera na mom konju.
Ne marim mnogo za to, ali će izbiti belaj jer ovi vaši ne
mogu da se sporazumeju ko treba da sedne na konja.
Krivica će pasti na mene".
U skupštini Kosova izgleda da su još uvek na dnevnom
redu vicevi. Ovoga puta, ovog četvrtka, atmosfera na
zasedanju skupštine bila je bolja nego prethodnog puta, ali
tajno glasanje za izbor predsednika Kosova donelo je još
jednom javne protivurečnosti medju našim glavnim
partijama I odnos koji liči na onu pat u šahu. Naša sreća što
ovoga puta poslanici manjina nisu hteli da se mnogo
mešaju u ovo problematično pitanje.U suprotnom, latentne
političke tenzije bi se pojavile kao otvorena konfrontacija
sa predvidljivim posledicama za Kosovo. Kako sada stvari
stoje, stvaranje centralne vlasti na Kosovu ostaje taoc
nesporazuma izmedju LDK, PDK I AAK. Ne može se reći
ni da je skupština Kosova u potpunosti konstituisana, jer još
uvek nisu izabrani svi članovi predsedništva skupštine. O
izboru predsednika Kosova I imenovanju vlade Kosova u
sadašnjim okolnostima, ne može se ni govoriti.
Na prvi pogled stvari su jasne: dakle, Rugova, Thaci I
Haradinaj bi trebali da se vrate pregovorima I da se
sporazumeju. Ne preostaje nista drugo.
Ali, da li je to moguće?
Blerim SHALA
--- up ---
ŠTAMPA U SARAJEVU
DNEVNI AVAZ, 13.12.2001.
SLOVENSKO LICEMJERJE
Iz preporuke slovenskih parlamentaraca da tamošnji PIF-
ovi ne prodaju dionice strancima BiH ipak može izvući vrlo
korisne pouke
Parlament Republike Slovenije prošle sedmice je
preporučio tamošnjim privatizacijskim fondovima da ne
prodaju strancima svoje dionice u "Pivovarni Union", od
kojih zavisi da li će njen većinski vlasnik postati belgijski
"Interbrau" ili "Pivovarna Laško". Taj apel slovenskih
parlamentaraca, kojim se valjda željela pobuditi patriotska
svijest domaćih privatnih biznismena, čak i prema
balkanskim kriterijima predstavlja ekstreman primjer
političkog uplitanja u aktivnosti isključivo tržišne prirode.
Istovremeno, s obzirom na način na koji su Slovenci, uz
nekoliko časnih izuzetaka, uključeni u privatizacijski
proces u Bosni i Hercegovini, on je i izuzetno licemjeran.
Zabrinuti poslanici nisu iskazali nimalo neslaganja sa
činjenicom da je većina privatizacijskih fondova u BiH pod
kontrolom društava iz Slovenije, koja sredstvima bh.
građana u bescijenje kupuju ovdašnja preduzeća, s
isključivom namjerom da ih dalje preprodaju. Nisu se
zabrinuli ni zbog toga što Slovenci sve agresivnije, pod
samo za njih povoljnim uslovima, pokušavaju priskrbiti I
većinske udjele u strateški važnim bh. preduzećima, poput
osiguravajućih društava. Navedene, ali i brojne druge slične
primjere, slovenski parlamentarci ne smatraju ekonomskom
kolonizacijom, ali su podigli pravu paniku kada se pojavila
mogućnost da se u njihovoj državi desi nešto, barem po formi, slično. Iako
je riječ o neprincipijelnom i čak
ekonomski neopravdanom gestu, on bi za BiH, odnosno
njene čelnike, u konačnici mogao biti i dobar, jer se iz
njega mogu izvući vrlo korisne pouke.
Armin ZEBA
--- up ---
DNEVNI AVAZ, 8.12.2001.
SJEDNICA MEĐUDRŽAVNE DIPLOMATSKE
KOMISIJE U MOSTARU
Utvrđeno 47 posto granice između BiH i Jugoslavije
-Pregovori državnih delegacija idu zamišljenom
dinamikom rada. Sve što je dogovoreno maksimalno je
kvalitetno urađeno i ja vjerujem da ćemo u zamišljenim,
odnosno postavljenim terminima, završiti posao na tri
ugovora: o graničnim prijelazima, o pograničnom prometu I identifikaciji i
opisu granice - kazao je novinarima na
jednoj od pauza susreta Međudržavne diplomatske komisije
za granice između BIH I Jugoslavije amabasador Rajko
Bogojević, vođa jugoslovenskog dijela Komisije. Susret
Komisije održan je jučer u mostarskome hotelu "Ero". Bh.
dio Međudržavne komisije vodio je Željko Obradović, a
susretu su prisustvovali i članovi Predsjedništva Državne
komisije za granice BiH Mugdim Čukle i Anto Valenta, te
članovi stručnih skupina Mustafa Begić, Ilija Lukić, Ismet
Suljendić...
-Već možemo konstatirati da je 47 posto granice između
BiH I Jugoslavije riješeno, što će reći da je taj dio granice
identificiran i opisan. Nastavljamo raditi posao i nadam se
da ćemo ispoštovati postavljene rokove - ustvrdio je Željko
Obradović.
On je otkrio da većih razilaženja o određenim pitanjima
među članovima Komisije nema, što umnogome olakšava
posao na postizanju ugovora o granici. Na naše pitanje,
kada bi se bilaterarni ugovor o granici mogao naći na vladama dvije države,
ambasador Bogojević je kazao da je
teško precizno reći kada će Komisija završiti svoj dio posla.
-U svakom slučaju, uvjeren sam da sav posao na ugovoru o
granici između naše dvije države Komisija može završiti u
prvoj polovini iduće godine - kazao je ambasador
Bogojević.
H. ORAHOVAC
--- up ---
OSLOBOĐENJE, 12.12.2001.
MEĐUDRŽAVNO VIJEĆE HRVATSKE I BIH
Sporazumi o povratku, tranzitu kroz Neum i graničnim
Prelazima
Međudržavno vijeće za suradnju između Bosne I
Hercegovine i republike Hrvatske zaključilo je na 5.
sjednici u Zagrebu sporazume kojima se ima regulirati
povratak izbjeglica u oba smjera, slobodan tranzit kroz koridor Neum, te
granični prijelazi između dvije zemlje.
"U ovom trenu pregovara se o desetak međudržavnih
sporazuma, a uspješnost koju smo danas zabilježili govori o
istinskom poboljšanju suradnje između naših država",
rekao je novinarima nakon potpisivanja četiriju ugovora,
protokola i aneksa predsjednik RH Stjepan Mesić, inače
voditelj hrvatskog izaslanstva te inicijator sastanka u
Zagrebu. "Raspravljali smo o više područja suradnje, a
naročito o pitanjima koja se tiču antiterostičke koalicije.
Mislim da nakon ovoga velike susrete konačno možemo
početi mijenjati češćim kontaktima na nižim I usmjerenim
razinama", dodao je Mesić. Na novinarsko pitanje je li
Bosna i Hercegovina spremna mijenjati uvjete Sporazuma
o luci Ploče, o čemu je u ponedjeljak govorio hrvatski
premijer Ivica Račan, Križanović je odgovorio da je Međudržavno vijeće za
suradnju BiH i RH kontatiralo kako
je taj sporazum već ratificiran od BIH, te da se isto očekuje
i od Hrvatskog sabora. Eventualne dopune unosile bi se
naknadno, prema riječima Joze Križanovića, usuglašenom
nadogradnjom sporazuma krozu anekse i sl.
Agencija Fena
--- up ---
WALTER, BROJ 40, 12.12.2001.
KO UKIDA TUŽBU PROTIV SRJ
USTAJTE, VI BOSANSKO ROBLJE!
Intervju: Francis A. Boyle, profesor međunarodnog prava:
Suđenje se mora održati uprkos Srbiji, Evropi, Americi I
Izraelu
(.)Zbir informacija koje meni stižu iz Bosne, mogu se sažeti
u zaključak: Alijansa želi da se riješi tužbe protiv SRJ, koja
je zadnja čvrsta prepreka otcjepljenju Republike Srpske,
odnosno podjeli Bosne. Oni formalno tvrde da ne odustaju
od tužbe kako bi zamazali oči I smirili javnost. U biti, ništa
ne čine kako bi pružili stvarnu potporu onima koji
zastupaju tužbu. Oni (zbog javnosti) ne smiju demonstrativno uništiti tužbu,
ali je ostavljaju na dnu
ladice, čekajući vremena kada će to moći uraditi. (.)
Dopustite mi da prezentiram još dva primjera koji će to
potvrditi. Prvo, Alijansa za promjene podržava nedavno
postignuti Sporazum o vojnoj saradnji između RS i SRJ, o
čemu sam ja u Walteru već pisao. Argumentirano sam
dokazao da će podržavanje tog sporazuma voditi ubrzanom
uvlačenju RS u SRJ. I pored toga, niko u BiH nije se
usprotivio Sporazumu. Drugi primjer uvlačenja RS u SRJ
je davanje dvojnog državljanstva ljudima iz RS. Uporedite
to sa stavom Hrvatske, koja više ne dozvoljava Hrvatima u
BiH da glasaju na izborima u R Hrvatskoj, uvjeravajući ih
na sve načine da im je bolje da se okrenu svojoj sudbini
unutar granica BiH.
Razgovarala: Alisa Lekić-Mehičević
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
NEZAVISNE NOVINE, 10.12.2001.
BOSANSKE REFORME
Bosna i Hercegovina mora da se okrene ubrzanom
provodjenju reformi. Ukoliko se to ne desi, ona će
izgubiti trku sa svojim susjedima, u okruženju u kome
strana ulaganja i ekonomska konkurentnost odlučuju o
blagostanju gradjana jedne zemlje. Medjunarodna
zajednica je opredijeljena da ostane ovdje sve dok se
posao ne završi, i upravo zato radi na reorganizaciji
sopstvenog angažmana da bi to opredjeljenje pretvorila
u praktičnu korist za gradjane BiH.
Kevin Sullivan
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 13.12.2001.
POSLJEDNJA OPOMENA
Energični stavovi Visokog predstavnika za BiH
Volfganga Petriča u pogledu reformi u Republici
Srpskoj su razumljivi kao njegovo iskreno nastojanje
da se u BiH mora učiniti više na planu ljudskih prava
i zaživljavanju multietničkih institucija vlasti.
Republici Srpskoj treba i nova politika, ali i novi
ljudi na vlasti, jer sa ovakvom politikom RS može u
skoroj budućnosti lako postati predmet dodatne
medjunarodne arbitraže.
Radomir Nešković
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 14.12.2001.
LOV NA UNUTRAŠNJE NEPRIJATELJE
Afera prisluškivanja, sistemom spojenih posuda,
prebacila se iz susjedne Hrvatske u BiH. Prije
nekoliko dana mnogi su političari, novinari i osobe iz
javnog života ustvrdile kako ih se prisluškuje. Cijela
javnost digla se i zahtijeva rješavanje tog problema.
Neki članovi obavještajnih službi, odgovorni obično
prvacima nacionalnih oligarhija, sigurno su dio opreme
prebacili na neka druga mjesta i po nečijem nalogu
ustrojili paralelne, nelegalne špijunske mreze. E, tu
je pravi problem kojim se treba pozabaviti državna
vlast ali i SFOR.
Josip Blažević
--- up ---
ŠTAMPA U SKOPLJU
UTRINSKI VESNIK, 10.12 2001.
Iz intervjua sa Ali Ahmetijem bivšim političkim
predstavnikom već rasformirane NOV
-Sada su se okolnosti promenile. Kao prvo, mi smo
ispoštovali Ženevsku konvenciju I Haški tribunal, imali
smo uniforme I amblem i nismo bili misteriozni ni za
unutrašnju ni za medjunarodnu javnost. Angažovali smo se
za poboljšanje statusa Albanaca u Republici Makedoniji I
opredelili smo se da se u Makedoniji uspostave evropski
standardi I da funkcioniše jedna realna demokratija, a vlast
da bude ravnopravna za sve gradjane bez obzira kojoj rasi,
veri ili naciji pripadaju. Zato, nema razloga da Vlada ili
državnici pokreću takve optužbe, jer time ne pomažu
izlasku iz ovog stanja, naprotiv, to ga čini još složenijim.
Ja ovom prilikom ne želim da udjem I elaboriram sve
nepravde koje su do sada činjene prema Albancima I bio
bih presrećan da u tom cilju radimo za dobrobit svih I da u
jednoj bliskoj budućnosti prava svih gradjana I Albanaca I
Makedonaca budu ista. Bilo bi dobro I korisno da se za
prava Makedonaca zalažu Albanci I obrnuto, za prava
Albanaca da se zalažu Makedonci. Tada ćemo oceniti da
smo kulturna I civlizovana zajednica. Nema razloga da me
država goni kao što je to do sada radila. Makedonija je
mogla I pre deset godina da me amnestira kada sam bio
disident u bivšoj Jugoslaviji, kada su bili preduzeti pogrešni
koraci. Ne samo prema meni već I prema svim progonjenima, nisu preduzete
neophodne mere za njihovu
rehabilitaciju I integraciju u društvo.
*Postoji mnogo informacija oko masakra u Vejce,
Ljubotenu ili Brionima I drugde. NOV je preuzela
odgovornost za neke od njih. Čija je odgovornost za ova
zlodela?
-Ovde se radi o dvema stvarima. Tu imate period rata I
drugi period nakon 27. septembra. Kada je reč o vremenu
rata, tu normalno da je reč o borbi vojske protiv vojske,
odnosno jedne uniforme protiv druge I mislim da tu ne
postoji neka odgovornost. Svi vojnici NOV su imali
naredbu da reaguju samo u samoodbrani I samo kada budu
napadnuti. A što se tiče drugih slučajeva, koje smo I mi
osudili, kao što je slučaj "Briona", zatim Lešačkog
manastira, ja sam se o tome izjasnio I ranije, posebno oko
Lešačkog manastira zato što je tim aktom povredjena I
albanska kultura. I manastir u Lešaku I "Brioni" su
teroristička dela I ponovo ih javno osudjujem. Mislim da
ste se malo zbunili kada sam rekao da je u Lešaku
povredjena I albanska kultura, ali vi sigurno znate da mi
Albanci pripadamo trima veroispovestima - katoličkoj,
muslimanskoj I pravoslavnoj.
*Kako će se poboljšati trenutno stanje kada je veliki broj
Makedonaca napustio Tetovo?
-Ja mislim da ove stvari ne treba politizovati. Gradjani
mogu da se kreću slobodno. Kupoprodaje je bilo uvek.
Treba da budemo realni I realno da prosudjujemo o tome da
li ti ljudi odlaze zbog straha ili odlaze zbog ekonomskih
razloga. Odlaze zbog boljeg života I to je sigurno
jedinstveni cilj I nema ničeg drugog u tome. Odlaze sa svih
strana.
*Ali, tetovčani tvrde da mogu slobodno da se kreću samo
do 16 sati I da se zatim zatvaraju po kućama?
-Treba priznati da odredjena doza straha postoji kod svih
gradjana. To je realnost. No, ne treba vršiti prihološki teror
nad stanovništvom. Mislim da tome doprinose I mediji koji
uistinu vrše nevidjeni teror prema stanovništvu. Oni ne
nude rešenja, već nude psihološki teror. Sigurno znate da
još uvek ima Albanaca koji se nisu vratili svojim
domovima. Ovu situaciju ne treba gledati samo
jednostrano. Treba da se brinemo I za makedonske
gradjane, ali I za Albance.
*Da li su bezbedonosne snage Makedonije dobrodošle u
Šipkovici?
-Ovoj temi treba da pristupimo veoma ozbiljno. Kako sam
ja primetio, u medijima se uvek kaže "makedonske
bezbedonosne snage". Mislim da se to ne treba shvatiti da
one treba da budu jednonacionalne. Oko toga je potpisan
Sporazum iza kojeg stoji medjunarodna zajednica I prema
kojem u bezbedonosne snage treba da se uključe I Albanci I
druge nacionalnosti. Tada one mogu da se vrate na svim
teritorijama I da izvrše svoje službene zadatke. Ali ne sa
tenkovima I blindiranim vozilima. To treba da se realizuje
u skladu sa dogovorom, kako smo se dogovorili. Sada kao
što znate u funkciji je pilot plan. U prvom redu, treba da se
vrate u sredinama gde je stanovništvo mešovitog sastava I
nakon funkcionisanja amnestije one će se vratiti I u drugim
regionima. Ali, mi se uvek zalažemo da se ispoštuje
Sporazum I sa mešovitim sastavom policije. Smatram da je
neogovorno kada se kaže da u Makedoniji ima okupiranih
teritorija. To je banalno.
*Kako komentarišete Svealbanski Kongres koji je nedavno
održan u Prizrenu gde je proklamovano ujedinjenje
albanskih teritorija?
-Reći ću vam da mi još uvek nismo dobili taj program, ali
smatram da taj program obuhvata više kulturna, a ne
politička pitanja. To je u suštini bilo objavljeno I u
medijima. Taj Kongres nema ničeg zajedničkog sa tim što
mu se pripisuje u nekim medijima, da se on navodno
angažuje za Veliku Albaniju ili Veliko Kosovo.
*Za Utrinski Vesnik ste izjavili da Makedoniju smatrate
kao Švajcarsku na Balkanu, dokle je Makedonija sada na
putu do te vaše ideje?
-Ako se ispoštuju dogovori koje smo potpisali, ako
medjusobno saradjujemo, ako budemo dobro saradjivali sa
medjunarodnom zajednicom, u veoma bliskoj budućnosti
će biti značajnih promena u Makedoniji. Ne treba uzeti kao
primer samo dva, tri sela oko Tetova I to što se tamo
dešava, već treba da razmišljamo o celoj Makedoniji. Evo
na primer, u regionu Kičeva se ništa ne dešava. Ja mislim
da se u toj sredini niko nikoga ne plaši. Ni Makedonci od
Albanaca niti pak Albanci od Makedonaca. No, na žalost, u
svakoj sredini može postojati nekoliko destruktivaca I
ekstremnih elemenata, kako kod Makedonaca tako I kod
Albanaca. Ali, to se ne treba generalizovati za ceo narod.
Krajnje je vreme da se Albanci I Makedonci pomire I da
zakopaju ratne sekire. Ponovo su reći da mediji vrše
nevidjeni teror nad stanovništvom. To ne služi zemlji.
Svakoga dana se još uvek govori: teroristi, teroristi, a to ne
doprinosi dobrobiti niti budućnosti zemlje. Svi treba da se
ujedinimo oko jedne ideje, a to je da funkcioniše
demokratija.
*Koliko smatrate da su realne šanse da Makedonci uče
albanski?
-Vi znate da Albanci znaju i uče makedonski, a sada je
pitanje vremena kada će Makedonci početi da uče albanski.
Ja sam se prijatno iznenadio kada sam nekada pročitao da
je 74 intelektualaca Makedonaca pohadjalo kurs albanskog
jezika. Ali u budućnosti to će se nametnuti I kao realna
potreba gradjana I zato mislim da će biti pozitivnih koraka
u ovom pravcu. Na žalost, ja neznam dobro makedonski
jezik budući da duže vreme nisam bio u Makedoniji, ali ću
ga naučiti.
*Ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškovski je izjavio
da ste vi ratni zločinac I da vam trebaju suditi ne samo
Makedonci već I Albanci?
-Ne bih dao nekakav poseban komentar oko toga, no ako
govorimo već o tim kriminalnim dejstvima, tada bi trebalo
da povučemo paralelu izmedju mene I Boškovskog.
Ubijeni su gradjani - Albanci, ubijena su deca. Onda hajde
da uporedimo ove dve stvari: koliko dece, koliko kuća I
koliko od svih ovih stvari je uradio on.
Mi se ne angažujemo ni za Veliku Albaniju ni za Veliko
Kosovo, ni za neke nove karte, već smo svesni da smo u
21. veku I trebalo bi da se zalažemo za integraciju u EU.
Kraj
--- up ---
|
|
