 |
FRI, 30 NOV 2001 18:42:29 GMT
PREGLED ŠTAMPE (16.11. do 23.11.2001.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U LJUBLJANI ŠTAMPA U SARAJEVU ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SKOPLJU ŠTAMPA U SOFIJI
ŠTAMPA U BEOGRADU
DANAS, 17-18.11.2001.
ČIJI ĆE OBRAZ POCRVENETI?
Na još neugašenoj pobuni "crvenih beretki" može se,
možda bolje nego prošlog avgusta, uočiti da afera oko
uloge i (kasnije) pogibije službenika DB Momira
Gavrilovića nije bila slučajna, niti usamljeni primer. Oba
slučaja spaja jedna nit, odnosno pokušaj suprotstavljenih
političkih blokova da eventualnim preuzimanjem kontrole
nad policijom, tačnije Resorom državne bezbednosti,
dodatno ojačaju svoje već prilično stabilno konstituisane
centre moći.
(...)Time što su "crvene beretke" ostale gotovo netaknute sa
osećanjem da su i dalje sila iznad države, kao i time što je I
nova vlast smatrala da ne treba dirati u njihov komoditet
tajne policije, privilegije I elitnu ekskluzivnost, DOS je
učinio medvedju uslugu samom sebi, jer se pokazalo da su
naslage tragične prošlosti najdeblje upravo u sferama do
kojih javnost nije mogla, niti smela da dopre. Sada se to
Vladi Srbije vraća kao bumerang, novo žarište koje treba
hitno gasiti. Veliko je pitanje, medjutim, hoće li se, zasad
verbalni konflikt, završiti samo prebacivanjem JSO u
nadležnost Javne bezbednosti Sretena Lukića ili eventualno
njenim rasformiranjem. Onaj koji je desetak godina osećao
ukus vlasti, moći, bez kontrole i ikakve odgovornosti,
teško da će se toga tek tako odreći. (...)
Ivan Torov
--- up ---
NEDELJNI TELEGRAF, 21.11.2001.
Svedočenje Srbina koji se obogatio švercujući ljude kroz
Jugoslaviju
AVGANISTANCI - NOV POSAO SRPSKE MAFIJE
Srbija je idealna za šverc ljudi - nema reka i, kažu upućeni
u taj posao, neprelaznih planina, putevi su zakrčeni, policija
ranije nije bila "zainteresovana", a danas ima "preča posla"
od jurnjave za "živim tovarima"
Tako ljudi koji švercuju Kineze i Avganistance nazivaju
one na kojima zgrću velike pare. Kinezi ili Avganistanci su,
bar u Srbiji, ravnopravni - da bi preko naše zemlje prešli u
Madjarsku ili Hrvatsku plaćaju istu cenu: 450 američkih
dolara po glavi.(...)
Avganistanci su relativno nov "posao". U Srbiju najčešće
ulaze iz pravca Bugarske, a primopredaja se obavlja negde
"u okolini Negotina". Od papira poseduju tek neku
legitimaciju izdatu u tamošnjem sabirnom centru, a nemaju
ni puno prtljaga sa sobom. Prva primopredaja obavlja se
"u njivi", noću, uz učešće pet-šest ljudi, dva putnička vozila
i jednog ili dva kombija i, redje, ponekog kamiona. Ture
obično obuhvataju oko 30 do 50 ljudi, što onima koji
"rade" donosi profit veći od 30.000 DM.(...)
Sa Avganistancima je problem daleko veći, kao i rizik koji
na sebe preuzimaju ove specifične zanatlije. Jer, pored toga
što je za šverc Kineza postojala, u najmanju ruku prećutna
saglasnost države, s Avganistancima je situacija daleko
teža - niko u svetu danas na to ne gleda blagonaklono, a
posledice za one koji rade "crne tovare" bile bi daleko
teže. Zbog toga se iskusniji i upućeniji ne upuštaju u taj
posao, ali na njihovo mesto, po već utabanim stazama,
uskaču "mladi lavovi" željni brze i lake zarade.
Krajnja destinacija Kineza i Avganistanaca na putu kroz
Srbiju jeste tromedja SRJ, Hrvatske i Madjarske. Mesto
druge primopredaje su plodne oranice severozapdno od
Subotice. Kada smo jednog od sagovornika upitali kome I
kako predaje "tovar", kratko je odgovorio: "Ne znam i ne
zanima me. Moj posao je da ih ostavim po dogovoru, u
njivi, a veruj da ne želim da znam ko ih dalje radi".
Kako saznajemo od drugih sagovornika, tako "sprovedeni"
Kinezi I Avganistanci provedu "u šteku" dva-tri dana u
nekoj kući ili na salašu u okolini Subotice, a posle toga ih
vodiči prevode preko hrvatske ili madjarske granice, u
zavisnosti od toga koliko su platili i kuda žele I "bolju
budućnost".
Dragan Novaković
--- up ---
NIN, 22.11.2001.
Jugoslavija i kreditori
NADA, ZNOJ I SUZE
Ako u potpunosti uspe da otpiše pet milijardi dolara duga,
Jugoslavija će otpisati amanet Slobodana Miloševića I
vratiće se na nekih sedam milijardi duga napravljenih u
vreme Tita
(...)Pregovori sa Pariskim klubom koji predvidja
jednokratni otpis 51 odsto duga u martu iduće godine I
dodatni otpis od 15 procenata, ako se u tri godine ispoštuju
svi uslovi stend baj aranžmana sa MMF-om, i način na koji
je u prve tri godine dužnički teret olakšan, predstavljaju
apotekarski odmeren račun kreditora koji treba da obezbedi
da Jugoslavija diše, ali da svi političari i ekonomisti, I
konačno svi gradjani zemlje, budu svesni da im je
okovratnik tesno skrojen.
"Tri godine nade", kako su ishod pregovora sa kreditorima
nazvali članovi jugoslovenske delegacije, mogu da se
tumače i kao "vaspitna omčica" i kao "vešala" iz one dečije
igre u kojoj, ako ne pogodiš sva slova iz veoma odredjenog
broja pokušaja - visiš.(...)
Tanja Jakobi
--- up ---
DANAS, 23.11.2001.
Intervju: Nenad Čanak, predsednik pokrajinske Skupštine I
LSV
MOJ RADIKALIZAM SE SVODI NA TO DA
STVARI NAZOVEM PRAVIM IMENOM
(...)* Da li vaš radikalizam u političkom ponašanju, zbog
čega vas mnogi nazivaju separatistom, šteti ostvarivanju
autonomije Vojvodine?
-A, hoćete li mi vi reći čije ponašanj je koristilo
ostvarivanju autonomije Vojvodine? Dok nije bilo mojih
ekstremnih i radikalnih nastupa, dotle od Vojvodine nije
bilo ničega ni u medijima ni bilo gde, nego se Vojvodina
zvala severna srpska pokrajina. Sada to postaje pitanje, a to
je već nešto... Moj radikalizam se svodi na to da nazivam
stvari pravim imenom, njihovo umerenjaštvo se svodi na to
da se nastavlja politika režima Slobodana Miloševića...
Interesuje me da li je ekstremizam kada se po nečijem
nalogu izgubi svaka priča o masovnim grobnicama, a
znamo da ih je bilo dvadesetak. Da li je to zaustavljeno
da bi se pravili novi truli kompromisi, ili šta. Zašto je Vlada
Srbije donela odluku da Jedinice za specijalne operacije
MUP Srbije, predju u javnu bezbednost, a onda negde
izmedju. Da li to znači da Vlada ne zna šta hoće ili ne
može da sprovede ono što hoće. Da li smo imali pokušaj
inicijacije državnog udara.(...)
Marija Maleš
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
KOHA JONE, 20.11.2001.
KOSOVO, SVI POBEDNICI, NIKO PORAŽEN
Bez ikakve sumnje, najveći pad na ovim izborima u poređenju sa onim
lokalnim, doživela je Rugovina partija. Ona je izgubila oko 10 odsto
glasova. S druge strane, dve ostale velike partije na Kosovu, Thacijeva i
Haradinajeva ili su imale blagi porast ili su sačuvali biračko telo koje su
imali. Nakon brzog osvrta, pad Rugove se može okarakterisati i kao normalno
'' osipanje'' nakon što je na lokalnim izborima dobio većinu glasova, ali i
kao reorijentaciju birača prema drugim partijama, mlađim, dakle i kao
posledica toga i sa manje ''poroka''. Ipak je to polagano osipanje da se čak
i stvara utisak da se radi o već konzerviranom i tradicionalnom biračkom
telu. I ne samo zahvaljujući unapred datoj formuli konstituisanja
parlamenta, već i zbog nepostizanja 50 odsto ni od jedne partrije, stvara se
potreba stvaranja vladinih kolicija i neophodnost političkog kompromisa za
izbor budućeg predsednika. Taj način, iako mnogo kasnije nego ovde u
Albaniji, na Kosovu će biti ''primorani'' da okuse jedno od pravila
demokratskog suživota: kompromis. To znači nepostojanje prostora za
političku prepotenciju, toliko mnogo prisutne i štetne kod nas u Albaniji.
Bez ikakve sumnje, najznačajniji novi elemenat na ovim izborima je učešće
srpske partije Povratak koja je dobila oko 8 odsto glasova, uglavnom u
četiri enklave koje nastanjuju Srbi. Ali, i kod raseljenih srba u drugim
krajevima bivše Jugoslavije. Od interesa je ovde istaći da je polazeći od
prvih postizbornih izjava sam Thaci izjavio da je jedan od zadataka novog
demokratskog društva da integriše Srbe i tako više enklave ne postoje.
Razrađena demokratska svest koja je povezana sa otvorenim i jednakim
društvima za sve građane izgleda da je tamo napredovala. Te izjave postaju
još uverljivije kada ih izgovaraju bivši komandanti i borci kakav je Thaci.
Ipak, sama zakonodavna struktura postizbornog Kosova, pažljivo kontorolisana
od strane ''međunarodnjaka'' usa glasnosti sa Rezolucijom 12 44 OUN biće
nekako složenija i sa manje prostora od željenog, kako bi se obezbedilo
nezavisno i unutrašnje organsko funkcionisanje institucija. To će se
odraziti, nadam se, u dva pravca, s jedne strane na sporost zrenja ovih
institucija, a s druge na njihovu ravnotežu i pravo upravljanja. Samo uz
razumevanje ove specifične situacije, dakle uz samo obostrano razumevanje,
stvari će teći u pravom i željenom smeru. Drugačije rečeno: što se brže i
bolje bude išlo putem konsolidacije demokratskog društva, utoliko će se brže
odrediti i budući status Kosova.
Agim ISAKU
--- up ---
GAZETA SHQIPTARE, 18.11.2001.
POSTIZBORNA GEOPOLITIKA
Jučerašnji parlamentarni izbori na Kosovu, prvi u istoriji Kosova sa
međunarodnim priznanjem, predstavljaju istorijski razvoj ne zbog kurioziteta
rezultata jedne političke utrke gde se znalo da će Albanci biti pobednici,
niti predizbornih programa političkih partija, već jednostavno i posebno
zbog samog akta održavanja ovih izbora. Nakon juna 1999. godine, i
oslobađanja Kosova od strane NATO kao i održavanja lokalnih izbora 2000-te
godine, parlamentarni izbori od 17. novembra predstavljaju treću značajnu
etapu kako bi se shvatilo ono što je bivši vrhovni komandant NATO Vesli
Klark izjavio odmah nakon oslobađanja Kosova, tj., da će nakon ovog rata
Kosovo i region imati novu geopolitiku. Čitava dilema nakon parlamentarnih
izbora, ali i čitavog političkog života i međuetničkih odnosa na Kosovu
reducira se ne više u razmatranju nedostaka Hakerupovog Ustavnog okvira ili
pak posledica dokumenta Hakerup - Čović, već u sposobnosti shvaćanja i
pružanja pomoći prirodnom toku ove nove geopolitike. U prvom redu, od
značaja je da to shvate oni koji su pobedili na ovim izborima i koji će
snositi glavni teret u formiranju institucija predsednika, vlade i
parlamenta. Jednostavnije rečeno, važno je da sve albasnke političke partije
Kosova i albanski narod shvate da su realni pobednici ovih izbora. Suština
ove geopolitike je ta da će dezintegracija bivše SFRJ ići do kraja, bez
obzira na vreme ili procedure. Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti OUN koja
se citira kao kosovska Biblija nema samo tačku 8. aneksa 2. koja govori o
suverenitetu SRJ, već ima i član 11. koji sadrži uslov političkog procesa
koji će odrediti status Kosova prema sporazumu u Rambujeu i koji zahteva
referendum na Kosovu. Ponovo pominjemo ovde, jer izgleda da su kosovski
političari zaboravili da je Rambuje bila jedna međunarodna konferencija
vođena od strane EU koja je sankcionisala Kosovo kao nezavisni međunarodni
subjekat za međunarodnim stolom, što zajedno sa zahtevom za referendumom
predstavlja zakonsku osnovu bilo kakvih budućih pregovora oko statusa
Kosova. Vlada u Beogradu je svesna ovog istorijskog toka i nije slučajno što
je ministar inostranioh poslova g. Svilanović u svom govoru u OUN stavio kao
glavni zahtev Beograda upućen međunarodnoj zajednici ''da se smatra
okončanim proces dezintegracije SFRJ''.
DIPLOMATICUS
--- up ---
TEMA, 20.11.2001.
DEMOKRATSKA GIMNASTIKA NA KOSOVU
Svi učenici su dobili po desetku zbog mira i po jednu nagradu zbog pažnje
kojom su saslušali rezultate od strane OEBS-a. Prvi rezultati izbora na
Kosovu jasno govore da će zemlji biti potrebna Vlada koja je donositi odluke
oslanjajući se na što širi koncenzus, jednog predsednika koji neće izazvati
strah za vraćanje unazad i parlament koji će uveriti međunarodne institucije
da nakon tri godine mogu da odu bez straha sa Kosova. Demokratski savez
Ibrahima Rugove je dobio koliko i sve ostale partije zajedno, dok srpska,
bošnjačka, turska i romska manjina imaju zakonsku privilegiju da dele osim
dobijenih procenata na izbora i 20 mesta u parlamentu. U takvim uslovima,
jasno je da je DSK lako da postigne formalnu koaliciju za vladanje, ali
njemu nije lako da preuzme sve odgovornosti vladanja na Kosovu u naredne tri
godine njegovog demokratskog iskušenja. U ovakvim uslovima, nakon ovih
proglašenih rezultata, Albanci treba da se usaglase i to više nego što je
Vlada koncenzusa, tj., oko jednog programa koncenzusa kako bi prevazišli
probleme koji će nastupiti u ove tri godine.
Prva tačka koncenzusa sada bi trebala da bude albanska odlučnost oko
nezavisnosti Kosova. Bez obzira na negativne reakcije koje je iznova juče
izazvala na Zapadu Rugovina odlučnost da tretira glas Albanaca kao glas za
nezavisnost, Albanci treba da pretvore pitanje nezavisnosti i u formalno
političko jedinstvo.
Druga tačka jedinstva oko koje Albanci treba da se usaglase jeste
demokratski imidž Kosova. Vlada koja će proizaći iz ovih izbora biće
prinuđena da često donosi nimalo popularne odluke za građane Kosova u ime
ubedljivih koraka koje treba da napravi prema nezavisnosti. Tako, ona će iz
svog programa morati da izbaci nacionalističku retoriku i da je zameni sa
praktičnim administriranjem problema, treba da ubedi Srbe i ostale manjine
da su slobodni da žive bez problema u društvu gde ih niko neće koristiti kao
''meso za topove'' niti od strane Beograda, niti od strane Gračanice.
Treće, političke snage treba da se usaglase o stvaranju zajedničke Vlade
koja će se suočavati sa problemima koji, kako smo sitakli neće biti laki kao
što se misli. Vlada koja preuzima vlast na Kosovu nema samo problem
restruktuisanja ekonomskog tržišta Kosova, prostora za biznis i
infrastrukturu, već u prvom redu da dokaže da Kosovo može samo sobom da
upravlja i da može stvarati susedske odnose u prvom redu sa Srbijom i Crnom
Gorom. U ove tri godine Zapad ali i Albanci će jednostavno nadgledati
menadžere vlasti na Kosovu kako bi im dali definitivnu ocenu. I zato, ako
ima iole smisla reč patriotizam, ona se u ovom slučaju treba prevesti kao
''ostajte zajedno'' u ovoj demokratskoj gimnastici, jer inače umesto
nezavisnosti Kosovo će se naći pred izolacijom.
Mero BAZE
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
NACIONAL, 20. 11. 2001.
ČOVJEK KOJI JE PRISLUŠKIVAO HRVATSKU
DANAS TRGUJE CIGARETAMA I PREZERVATIVIMA
Ivan Brzović-Brzi, čovjek koji je četiri godine terorizirao I
prisluškivao Hrvatsku, danas radi u tvrtki Minik d.o.o. koja
se bavi prodajom prezervativa, žvakaćih guma, jeftinih
košulja, higijenskih uložaka i dječjih igračaka. Bivši šef
Službe za zaštitu ustavnog poretka Republike Hrvatske
(SZUP), pomoćnik ministra Ivana Penića, nakon promjene
vlasti 3. siječnja 2000. sretan je da je dobio i taj posao, jer
su mu svi njegovi drugovi iz HDZ-a okrenuli leđa. To su
osnovni podaci u dosjeu Ivana Brzovića, koji je sastavio
Nacional, nakon praćenja, prisluškivanja, tajnog snimanja,
otvaranja pošte I skidanja telefax poruka tog bivšeg agenta,
koji je obavljao sve prljave poslove za svoga suseljana
Ivića Pašalića. U Brzovićevu dosjeu koji je sastavio
Nacional, nalazi se još niz izuzetno sigurnosno zanimljivih
informacija: (...)Svira gitaru, voli dalmatinske pjesme, a
izbjegava gangu i reru, tradicionalnu glazbu iz rodnoga
kraja.
(...)Ujutro oko 9 sati odvodi dijete u vrtić, nakon čega
kupuje kruh u obližnjoj pekarnici i vraća se kući. (...)
Milivoj Đilas
--- up ---
GLOBUS, 23. 11. 2001.
HRVATI ĆE U OPĆINAMA SA SRPSKOM
VEĆINOM IMATI STATUS NACIONALNE
MANJINE
Ako Srba u Hrvatskoj ima više od šest posto, u Saboru bi
mogli imati devet zastupnika. Sve ostale nacionalne
manjine zajedno trebale bi imati najmanje šest zastupnika.
To je jedna od novina novog Ustavnog zakona o pravima
nacionalnih manjina koji je napisan, a Vlada bi ga do
početka iduće godine trebala poslati Saboru na raspravu.
(...)U novomUstavnom zakonu ključan je princip pozitivne
diskriminacije prema manjinama, koji je na snazi u većini
europskih demokracija, a on znači osiguravanje specijalnih
i dodatnih prava manjinama, kako bi se onoga koji je manji
i slabiji zaštitilo od diktata većine. (...)Predsjednik saborskog Odbora za
Ustav, Poslovnik i politički sustav, I
potpredsjednik Sabora Mato Arlović ovako je za Globus
komentirao predloženi Ustavni zakon o pravima manjina:
"(...)Ono što je u njemu najspornije jest odredba da će u
onim općinama ili gradovima gdje su u većini pripadnici
manjina - recimo Talijani, Mađari, Srbi, ili netko drugi -
Hrvati imati status manjine. (...)Oni koji guraju takva
rješenja nisu svjesni da će zbog njih naići na odbijanje I
rješenja iz tog zakona koja su dobra. (...)
Slavica Lukić
--- up ---
NOVI LIST, 23. 11. 2001.
MESIĆ POKUŠAO POMIRITI RAČANA I
BOZANIĆA
Gotovo cijeli dan trajao je sastanak Stalnog vijeća Hrvatske
biskupske konferencije, nakon kojeg je članove Stalnog
vijeća primio predsjednik Republike Stjepan Mesić.
(...)Biskupi su, među ostalim, razgovarali I o oštrom
odgovoru Vlade na njihovo pismo u kojem su vlast prozvali
za odbijanje dijaloga i prijevaru birača zbog neispunjenih
obećanja.
(...)U tako uzavreloj situaciji ipak se prihvatila posrednička
inicijativa predsjednika Mesića, no nakon strahovitog
pogoršanja odnosa Vlade i Crkve, u kojoj se čak zahtijevaju
i ostavke nekih ministara, teško se može procijeniti koliko
tog požara predsjednik može ugasiti.
S. Vejnović
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
KOHA DITORE, 20.11.2001.
SPECIJALNA ŠKOLA ZA IZGRADNJU DRŽAVE
.Ovde rečju koncenzus u stvari počinje spektar
rasprostiranja teškoća budućeg vladanja unutar Ustavnog
okvira.
Prvi nivo koncenzusa izmedju Albanaca: Želeli ili ne
efikasnu Vladu I za šta žele tu Vladu. Vlada koja bi
ponavljala da želi "formalno priznavanje nezavisnosti
Kosova" neće vredeti ni pet para. Ona će u stvari kriti da
nezna da se bavi obezbedjivanjem penzija, KEK-om,
stvaranjem uslova za investicije, makroekonomskom
politikom, razvojem stočarstva. I biće u situaciji stalne
konfrontacije na konferencijama za štampu sa
medjunardnim faktorom.
Drugi nivo koncenzusa je izmedju Albanaca I Srba. Akt
ulaska Srba u parlament znači mogućnost rešavanja
otvorenih srpskih problema, u prvom redu njihovog
uspostavljanja kao punopravnih kosovskih gradjana. Ali, to
istovremeno znači I priznavanje teritorijalne celokupnosti
Kosova I kosovskih institucija od strane kosovskih Srba.
Ako kosovski Srbi u paralmentu Kosova budu pretendovali
figurativno rečeno, da postave "čuvare mosta" tokom
parlamentarne procedure, onda ni paralment ni vlada neće
moći da im pomognu u resavanju njihovih problema.
Treći nivo koncenzusa je izmedju kosovara I UNMIK/a.
Ustavni okvir je otvorio situaciju vladanja bez presedana
gde se donošenje odluka od strane kosovara mogu anulirati
u svakoj situaciji od strane apsolutnog mandata UNMIK/a.
Nova kosovska Vlada će morati da sedne I u stvaranju, da
usaglasi sa UNMIK/om osnovne prioritete Kosova u
naredne tri godine.
Može se nastaviti I dalje sa nabrajanjem liste problema s
kojima će se Kosovo suočavati u svom parlamentarnom
životu. I zasigurno, oni će se pojaviti I kao posledica
vremena. Ali, značajno je što će po prvi put u našoj istoriji
ovi problemi moći da se reše u parlamentu koji smo sami
izabrali. Činjenica što ovaj parlament neće moći da donosi
mnogo odluka samo kazuje o istorijskom stepenu na kojem
se nalazi I o čemu treba da budemo svesni, jer se nalazimo
u fazi učenja demokratske državnosti. I kao svi učenici koji
imaju dodatne potrebe, paralament I institucije proizašle iz
njega biće specijalna škola.
Veton SURROI
--- up ---
ZERI, 21.11.2001.
POLITIČKA NEODMERENOST
Jedna neodmerenost se ne može prevazići drugom
neodmerenošću.
To je zaključak javnih adresiranja pitanja finalnog statusa
Kosova koja su se desila dva dana nakon uspešnog
organizaovanja parlamentarnih izbora na Kosovu.
Lider najveće kosovske partije dr. Ibrahim Rugova u svom
prvom postizbornom nastupu pred novinarima, sada kao
lider partije koja je dobila najviše glasova, a ne više kao
pretendent u predizbornoj kampanji, javno je pozvao
medjunarodnu zajednicu da prizna nezavisnost Kosova. Bio
je to problematičan poziv za Zapad, kada se zna da proces
rešavanja pitanja Kosova ima svoj itinerar koji finalni
status Kosova vidi kao epilog procesa demokratizacije
Kosova. Ovaj proces sa izborima od 17. novembra I
stvaranjem centralne vlasti na Kosovu će dobiti novu
dinamiku. Iz Brisela, od strane predsedavajućeg EU, javni
poziv dr. Rugove propraćen je komentarima I isto toliko
problematičnim pozivima kosovarima I Crnogorcima.
Preuranjenost postavljanja pitanja finalnog statusa I
ponovno isticanje itinerara koji proizilazi iz Rezolucije 12
44 Saveta bezbednosti OUN, bio bi odmeren I pravi
odgovor Briselu. Odsečno odbijanje nezavisnosti Kosova
ili I pozivi Podgorici da sačuva državu koja više ne postoji
teško da se mogu okarakterisati kao diplomatska
reagovanja.
Blerim SHALA
--- up ---
ŠTAMPA U LJUBLJANI
MLADINA, 19.11.2001.
TURSKA IDE DALJE
Rat je uvek tragedija. Osim, naravno, za generale i ambiciozne političare.
Za njih je rat zlatna jama i prilika za promociju, za ponovni izbor. U Prvom
svetskom ratom je među umrlim i ubijenim bio zanemarljivo mali broj civila.
U ratovima koji poslednjih godina pustoše po svetu medju
poginulima je 90 % civilnog stanovništva. Ali - nema veze.
To je samo "collateral damage", što bi rekao profesor
Jamie Shea. Medjutim, u svakom ratu su i ratni profiteri.
Poput Turske. U sveti rat protiv terorističke kuge uključile
su se - volens nolencs - mnoge države. Turska je po
definiciji morala da uđe u američki tabor, ako ništa drugo,
onda dokaza radi da i islamske zemlje mogu biti laičke I
naklonjene zapadnom svetu. Rečju, pravi blagoslov za
predsednika Busha i njegove. Tako je 1. novembra - kako
simbolično - Turska obelodanila nameru da u Afganistan
pošalje devedeset crvenih beretki... Sve to bi bilo možda u
redu, da 8. novembra Amnesty International nije objavio
saopštenje pod naslovom: Turska - mučenju i nekažnjavanju mučitelja i dalje
se ne vidi kraj... Imate samo
jednu priliku da pogađate je li se posle znamenitog 11.
septembra život Kurda poboljšao ili pogoršao? Tokom
nekoliko protesta zbog novog kaznenog zakonodavstva -
koje su organizovali Kurdi i levičarske partije - policija je
ubila više od osamdeset ljudi, što u zatvorima, što na ulici.
Gotovo toliko, koliko ih je odmarširalo u Afganistan, u
borbu za slobodni svet!
Jaša L. Zlobec
--- up ---
DELO, SUBOTNJI PRILOG, 17.11.201.
NARODNO POMIRENJE
"Narod se sad više bratimio nego u vreme procesa protiv
četvorici... Ujutro su, posle neprospavane noći, ljubljanski
djubretari iz centra grada odvezli 14 kamiona smeća. Ali
time nije okončana najveća sportska euforija, već je
nastavljena sledećeg dana. Publika je oduševljeno
pozdravljala uspeh fudbalskih idola i pila u tu čast. Kada
im je aplaudirala i hvalila ih, tapšala je pre svega sebi.
Fudbal je posebno zgodan za takve identifikacijske
mehanizme, kao najnarodniji sport. Debeli i mršavi, spretni
i trapavi, ovde rodjeni i doseljenici, uspešni i nesupešni...
Svi se s lakoćom identifikuju s uspehom... I bez obzira
koliko nas uz likove usijanih glava, koje nam prikazuju
mediji, obuzimaju različita osećanja, treba se nadati da će
oni najzagriženiji i najkraće ošišani navijači, koji su
najubedjeniji da ko ne skače, nije Slovenac, shvatiti da su
im skakanje omogućili Amir, Marinko, Muamer, Milenko,
Djoni, Mladen i ostali naši zlatni momci."
Vlado Miheljak
--- up ---
ŠTAMPA U SARAJEVU
DNEVNI AVAZ, 19.11. 2001.
SEMINAR O PSIHOSOCIJALNIM VJEŠTINAMA
Vukovar i Brčko razmijenili iskustva u integraciji školstva
Institut za mirovna istraživanja i obrazovanje iz Vukovara
(VIMIO) I udruženje "Okrugli stol žena Brčko Distrikta
BiH" organizirali su u Brčkom seminar o temi
"Psihosocijalne vještine", javlja Fena.
Dvodnevni seminar okupio je tridesetak nastavnika iz
brčanskih srednjih i osnovnih škola, a u edukativnom
razgovoru prezentirana su iskustva iz Vukovara I
Podunavlja o pitanju integracije školstva. Predsjednica
udruženja VIMIO iz Vukovara, psiholog Biljana Kondić,
kazala je kako institut sa ženama Brčko Distrikta surađuje
već dvije godine. "Okrugli stol žena Brčko Distrikta " bila
je prva organizacija u BiH i uopće izvan Republike
Hrvatske s kojom smo surađivali, jer smo procijenili da su
se u Brčkom dogodile slične stvari kao i u Vukovaru",
kazala je Kondić.
Upravo zato, po njenim riječima, bilo je potrebno
organizirati seminare s ljudima koji žele ostati, ali i onima
koji se žele vratiti u svoje prijeratne domove. Oni su, učeći
razne vještine i tehnike, pomogli da se društvo u Brčko
Distriktu razvije, kazala je Kondić. Nakon Brčko Distrikta
BiH Institut je ostvario dobru suradnju s ljudima iz
Modriče, Odžaka, Sarajeva, Tuzle, Zagreba, Osijeka,
Novog Sada, Sombora i Subotice.
(Agencija Fena)
--- up ---
DNEVNI AVAZ, 17.11. 2001.
MARKO TADIĆ, DIREKTOR UREDA ZA
VETERINARSTVO TVRDI:
Opasna bolest "Plavi jezik" prijeti da se proširi na BiH!
Vijeće ministara BiH prije dva dana usvojilo je odluku o
zabrani uvoza goveda i goveđih proizvoda iz određenog
broja zemalja, među kojima je i Slovenija, zbog
potencijalne opasnosti od kravljeg ludila. Goveđi proizvodi
slovenskog porijekla koji se u BiH već nalaze u prometu
neće se povlačiti.
-Neće se poduzimati nikakve posebne mjere, niti su one
potrebne. S obzirom da se radi o mesu i prerađevinama,
nije moguće dijagnosticirati kravlje ludilo. Meso, odnosno
prerađevine koje su već u BiH prošle kontrolu Veterinarske
inspekcije RS, Državne granične inspekcije, te lokalnu
inspekciju. Zbog proizvoda iz Slovenije, bh. građanima ne
prijeti apsolutno nikakva opasnost, kazao je u izjavi za
"Dnevni avaz" Marko Tadić, direktor Ureda za
veterinarstvo BiH. Osim zabrane uvoza iz Slovenije,
Vijeće ministara donijelo je odluku o zabrani uvoza i iz
drugih zemalja. Naime, zbog pojave veoma opasne zarazne
bolesti "Blue tangue" (Plavi jezik) koja se pojavila u Jugoslaviji,
Makedoniji, Kosovu, Grčkoj, Bugarskoj, ova
bolest ozbiljno prijeti da se proširi i na BiH. Ovu bolest je
prema riječima Tadića vrlo teško kontrolirati s obzirom
da se prenosi preko komaraca.
-Mi se pribojavamo da bi se ona vea poeetkom ljeta mogla
pojaviti i u BiH. U međuvremenu, Ured za veterinarstvo
organizirat će međunarodni seminar kako bi se što bolje
upoznali sa tom bolešću koja je nepoznata za ovo područje.
Također, pozvat ćemo stručnjake iz Međunarodnog ureda
za epizotije i one iz drugih zemalja koji su se već suočili sa tom bolesti.
Naravno, napravit ćemo plan aktivnosti za
slučaj da se bolest pojavi prije, zaključio je Tadić.
M. SULJOVIĆ
--- up ---
DNEVNI AVAZ, 17.11.2001.
ADVOKATSKA KUĆA "DORDA BRUGER JORDIS"
Narednog mjeseca tužbe protiv "Ljubljanske banke"
Advokatska kancelarija "Dorda Bruger Jordis" ae sredinom
decembra pred evropskim sudovima pokrenuti prve
parnične postupke za naplatu potraživanja prijeratnih
deviznih štediša iz BiH od "Ljubljanske banke".
-Inicijalna sredstva za pokretanje tužbi, u iznosu od 30. 000
DM su već obezbjeđena, a ugovore o zastupanju je
potpisalo nekoliko stotina štediša, čiji depoziti u
"Ljubljanskoj banci" iznose oko milion DM. Očekujemo da
će se spomenute cifre u narednom periodu višestruko
uvećati, jer ugovori sa velikim štedišama, koji uglavnom žive uinozemstvu,
tek treba da budu sklopljeni - rekao je
"Dnevni avaz" Florijan Kremslener, jedan od partnera u toj
advokatskoj kući. On je ponovio raniji stav da bi prve
presude u korist 1tedi1a mogle uslijediti početkom proljeća,
posebno pod uslovom da nadležne bh. institucije, u okviru
razgovora o sukcesiji,dobro odigraju svoju posredničku
ulogu.
-Iako je riječ o privatnim potraživanjima koja nisu predmet
sukcesije, očito je da politička i diplomatska podrška može
biti korisna za rješenje problema. Ja sam u četvrtak o tome
razgovarao sa Nikolom Kraguljem, zamjenikom ministra
vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BIH, koji se složio
da je neophodna međusobna saradnja radi lakšeg i bržeg
ostvarenja obostranog cilja - naglasio je Kremslener.
Osim parničenja i posredovanja, dio strategije "Dorda
Bruger Jordisa" je i pregovaranje. No, dosad iskazani
stavovi Slovenaca o ovom problemu ne pokazuju nimalo
njihovog interesa za postizanje bilo kakvog kompromisa.
-Mi smo od "Nove ljubljanske banke" dobili samo jedno
pismo u kojem njeni čelnici tvrde da, prema slovenskim
zakonima, nisu pravni nasljednici " Ljubljanske banke", niti
odgovorni za depozite prijeratnih štediša.
-Nikakvih dodatnih objašnjenja, niti kontakata, nije bilo -
kazao je Kremslener.
A.ZEBA
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
NEZAVISNE NOVINE, 20.11.2001.
NOVI TALAS MRŽNJE
Zašto novinari i novine brane Izetbegovića od optužbi
za ratne zlocine koji su poznati, dokazani, masovni,
vremenski kontinuirani, izvršeni od organizovanih vojnih
struktura, i što je najvažnije, ostali nekažnjeni?
Zašto novinarska pamet zaboravlja činjenicu da su
vlasti BiH, na svim stranama, amnestirale zločince?
I ne samo da su ih amnestirali, nego su ih unapredjivali
i odlikovali, proizvodeći ih u heroje I zaslužne gradjane.
Branko Perić
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE,22.11.2001.
HRVATSKI BLOK OVJERAVA INICIJATIVU
Ako Hrvatski demokratski blok ne okupi sve, apsolutno
sve, hrvatske političke snage u BiH, bez obzira na
povjerenje glasaća pojedinoj stranci i njihovom
programu, te pripadnost odredjenom političkom
usmjerenju, onda inicijativa o udruživanju u Hrvatski
demokratski blok nema nikakvog smisla, niti snage da
se s njome postigne nesto konstruktivno.
Josip Blažević
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 23.11.2001.
BUMERANG IZLETA U RUSIJU
Izlet predsjedničkog četverca u Rusiju trebao je biti
novo izdanje stare priče o velikom bratstvu nas I
Rusa. Od velikog političkog marketinga ostala je
epizoda o probudjenom sindromu Žirinovskog. Za one
koji budu slušali priču o ruskoj spoljnoj politici I
interesovanju za Republiku Srpsku i Balkan, neka
prethodno pročitaju knjigu "Od Kremlja do Pala"
nekadašnjeg Jeljcinovog savjetnika Konstatina
Nikiforova. Tamo su dobro objašnjeni naši snovi i naše
zablude.
Branko Perić
--- up ---
ŠTAMPA U SKOPLJU
LOBI, 17.11.2001.
Iz intervjua sa dr.Sabrinom Petra Ramet
Lobi: Gospodjo profesorko, kako ocenjujete poslednje
stavove političkog i vojnog faktora Albanaca u
Makedoniji? Drugim rečima, koji je vaš komentar oko
poslednjih tamošnjih dogadjaja?
Ramet: Izmenjeni tekst amandmana 4. i izmene koje su
izršene u predlogu amandmana od strane Trajkovskog, kao
i zauzimanje zajedničkog stava oko ovog pitanja, ali i
rešavanje pitanje amnestije za koje neki ovdašnji izvori
kažu da će biti predloženi od makedonske strane da se to
uradi jednom listom, kao i izlazak na narednim izborima
albanskog političkog subjekta u Makedoniji, bile su
osnovne teme susreta ili konsultacija održanih u Šipkovici
sa g. Ali Ahmetijem, politckim predstavnikom bivše NOV,
a ocenjuje se da rezultat tog susreta i te konsultacije ostaje
otvoren. U medjuvremenu se u Skoplju najavljuje novi
susret u Šipkovici izmedju Ali Ahmetija i političkih lidera
Albanaca - gospodina Xhaferija, gospodina Imerija i g.
Haxhirexhe. Takodje, nastavlja se redovna seansa
parlamenta gde se raspravlja o predlogu amandmana 4. na
Ustav Makedonije, čiji je tekst glavna prepreka za
usvajanje paketa od 15 amandmana koji se tiču izmene
Ustava ove zemlje. I dalje se očekuje posredovanje
medjunarodnog faktora, a pitanje preambule i izmene
njenog teksta, već jednom izmenjene od strane predlagača,
i dalje ostaje otvoreno i čeka na ponovni dolazak Havijera
Solane i Lorda Robertsona koji bi prema nekim
nepotvrdjenim izvorima mogli ponovo da dodju tokom ove
nedelje, u sredu ili četvrtak.
Lobi: Kako vi gledate na dalje rešenje problema Kosova i
koje su po vašem misljenju njegove šanse za nezavisnost?
Ramet: Evropske političare uznemirava više puta
ponavljani zahtev za podelama na male države na Balkanu.
Dok su u Evropi ujedinjuju velike države, na Balkanu se
ide prema podelama tako da su oni protiv ovih podela i
izmena granica. To važi i za Kosovo. I sada, kao republika
nema smisla, kao nezavisnu drzavu Evropa je ne
dozvoljava, a šta se sada može uraditi sa Kosovom? Da se
pripoji Albaniji takodje ne dozvoljavaju, jer bi to značilo
promenu granica. Analizirajući ovu situaciju g. Qani
Nuhiu smatra kao jedino rešenje stvaranje jedne balkanske
unije, alternativu koju podržava grupa političara na
Balkanu, uključujuci i one hrvatske. Ova alternativa
pretpostavlja da se države Balkana pridruže Evropi ne
jedna po jedna već u bloku, nakon što one budu nekako
izravnale ekonomske i političke razlike. To bi prema g.
Qani Nuhiu eliminisalo gubljenje vremena, energije itd,
država na Balkanu koje se ne bi bavile granicama i
istorijskim neprijateljstvima. Tim povodom on uzima kao
model Evropu, posebno uvažavanje malih država u njoj.
Lobi: Zar nije to nekakva treća Jugoslavija?
Ramet: Ne. To je balkanska unija, gde bi učestvovale sve
zemlje Balkana kao što su Albanija, Makedonija, Bugarska,
Rumunija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina,
Hrvatska, Slovenija i Turska, sa nekakvim posebnim
statusom! Grčka ne, jer je ona članica EU, ali ja mislim da
bi uključivanje Grčke bilo mnogo povoljnije po samu
Grčku nego po zemlje balkanske unije.
Lobi: Pre nekoliko meseci održan je Samit u Zagrebu.
Kakav je vaš komentar?
Ramet: To je veoma nejasna situacija za nas, jer EU i
države zapada guraju države Balkana u jedan novi poredak
koji sam predložila pre devet godina. Ovoj ideji se najviše
protivi politička klasa u Hrvatskoj, ali i u Sloveniji i drugim
državama Balkana koje zahtevaju individualan ulazak u
EU. Balkanske države treba da se slože sa ovim stavovima
evropljana, tražeći od njih pomoć da se što brže i sa što
manje trenja uključe u evropske procese koji su danas
neminovni.
Lobi: Kako je moguće da zemlje koje bi formirale tu
balkansku uniju mogu dostići takav nivo razvoja i da se
izjednače sa zapadnim zemljama? Na primer, Kosovo je još
uvek razrušeno usled rata, u sličnoj se situaciji nalaze i
Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija, posebno
delovi nastanjeni Albancima. Ali i ostale balkanse države
nemaju visok nivo razvoja i po njima prihodi su po glavi
stanovnika nekoliko puta niži od evropskog nivoa?
Ramet: Vidite, u EU ima velikih razlika, na primer Grčka
koja ima dohodak per capita oko 10 hiljada dolara i razvijenih
zemalja Belgije, Holandije, Francuske, Švedske itd., medju
njima je razlika više od 10 hiljada dolara po glavi
stanovnika; s druge strane, na Balkanu, ako ostavimo
po strani Sloveniju koja je nekako u povoljnijem položaju,
razlike su manje. Na primer uzmimo razliku izmedju
Albanije i Hrvatske koja nije veća od 2 000 dolara per
capita, dakle, mnogo manje nego u državama EU.
--- up ---
DNEVNIK, 20.11.2001.
KOSOVARI SU GLASALI SADA ĆE UČITI
DEMOKRATIJU
Za evrodiplomate u Briselu (iako otvoreno niko to ne
priznaje) postoje dva osnovna pravila kada se radi o
budućem statusu Kosova, da li će ono biti nezavisna
republika ili srpska provincija.
Pravilo br. Jedan - niko da ne govori o budućnosti Kosova.
Pravilo br. Dva - niko da i ne pomišlja o budućnosti
Kosova.
Ova ''strategija'', koja je u suštini način na koji EU zabija
glavu u pesak, treba da prevari kosovske Albance da će
dobiti nezavisnost, a vlasti u Beogradu da će zadržati
Kosovo. U medjuvremenu Unija čeka da se problem reši
sam od sebe - Albanci i Srbi da se zavole ili barem da se
sporazumeju oko svojih velikodržavih strategija.
Kosovari su u subotu neočekivano mirno i demokratski
izabrali provincijske lidere i sada će moći da otkriju sve
zgode i nezgode parlamentarne demokratije. U skupštini u
Prištini će ući mnoge interesne grupe, od kojih se može
svašta očekivati. Biće tu žučnih debata začinjenih
uvredama, može biti i sa pesnicama, srpski poslanici će na
posao dolaziti sa pancirima i šlemovima... Albanski
poslanici će sa govornice pričati bajke o nezavisnom
Kosovu na šta će srpki poslanici demonstrativno napuštati
sednice, pa će se vraćati nakon intervencije iz Beograda i
od strane medjunarodnih administratora...
S druge strane, nijednoj od njih ne odgovara nezavisno
Kosovo, budući da nezavisnost nosi odgovornost pred
narodom, nosi mučne glavobolje oko suštinskih pitanja
koja izgledaju ''mizerno'' u poredjenju sa separatističkim
ciljevima - kako da se obezbedi mir na ulicama, kako da se
isplaćuju penzije ili kako da se obezbedi struja za zimu.
Činjenica je da kada Kosovo postane nezavisno, svi ovi
šarlantaani, borci za ljudska prava i balkanski gandijevci će
izgubiti svoj razlog za postojanje. Oni koji su do sada lepo
živeli sisajući medjunarodne doinatore i albansku dijasporu
moraće da objasne ljudima zašto restrikcije struje na
Kosovu što liči na Enver Hoxhinu Albaniju. Moraće da
objasne kako se može budžet ispuniti samo od šverca. Ovi
političari su predugo živeli u haosu i od njega da bi mogli
da grade demokratiju i društvo koje će moći funkcionisati a
da ne mudruju da li će ono biti nezavisno ili u Srbiji.
Ponadajmo se da će ova vlast uistinu biti privremena i da
neće napraviti velike gluposti. Za istinsku demokratiju i
normalan život na Kosovu (što znači i oko njega)
neophodne su nove vodje, nezagadjene od čadji baruta i od
prljavog novca.
Cvetin CILIMANOV
--- up ---
ŠTAMPA U SOFIJI
PARI, 17.10.2001.
EVRO ĆE POMAGATI STABILNOSTI NA BALKANU
Trenutno uticaj evra u Jugoistočnoj Evropi nije velik ali naredne godine
evro će imati veliki psiholoski efekat u podršku mira i stabilnosti u
regionu. Oko tog mišljenja su se okupili učesnici diskusije "Uticaj evra na
privrede u regionu". Prema Nikolaju Nenovskom, ekonomisti iz Bugarske
narodne banke, sa ulaskom zajedničke monetarne jedinice u zemlje balkanskog
regiona smanjiće se opšti nivo valutnog rizika. Eventualna denominacija
uticala bi veoma povoljno na trgovinu. Jedan od načina uvođenja evra na
Balkanu je da to bude spontano, tako što bi se dopustilo da evro postane
realni konkurent prilikom svih transakcija.
Petja Stojanova
--- up ---
DNEVNIK, 18.10.2001.
ZAŠTO BAŠ MAKEDONIJA?
Savet Nemačke da razmislimo o eventualnom slanju bugarskih snaga u
Makedoniju, ukoliko to NATO zatraži, očigledno je test koliko smo spremni da
ispunimo preuzete obaveze prema članu 5. Ugovora pakta. Ma kako se vlada
nadala da niko joj neće zatražiti pomoć "u živoj snazi" za operaciju protiv
terorizma, zemlja će morati da se ponaša
kao faktička zemlja članica alijanse. A što se ovog saveta tiče, teško da je
to bilo slučajno. SAD odavno nameravaju
da se povuku sa Balkana, a započeta operacuja protiv
Avganistana samo ubrzava taj proces. Nemačka sa svoje
strane priznaje da teško prikuplja kandidate za njen
kontingent u Bosni, pa je primorana da plaća 130 maraka
dnevno po vojniku. U isto vreme ona se čak uzdržala da
pruži garantije da ćemo dogodine na samitu u Pragu dobiti
njenu podršku za prijem u NATO.
U tom smislu bugarska vladajuća elita stavljena je u složenu situaciju: da
proceni posledice eventualnog našeg
prisustva upravo u Makedoniji i ujedno da proceni kolike bi
smo kompenzacije dobili za to. Ukoliko do toga dođe,
nema sumnje da će se s obe strane granice pojaviti bezbroj
komentara koji će varirati u dijapazonu od "okupacije" do
"trećeg oslobodjenja". Inače, u komentarima iz poslednjih
dana ostaje u zadnjem planu i činjenica da u Makedoniji
ima manje od 1000 NATO vojnika i nijednog Amerikanca
među njima. Što sa svoje strane znači da nema koga da
zamenjujemo tamo. I da je realno da razmislimo ne o slanju
naših vojnika u Makedoniju, nego o proširivanju našeg
kontingenta u okviru SFOR-a u Bosni, a takođe i o slanju
Bugara u sastav KFOR-a na Kosovu. Uostalom, ako
Nemačka pristane da ih plaća prema njenom standardu,
kandidata neće faliti.
--- up ---
DNEVNIK, 18.10.2001.
EIB ODBIJA DA FINANSIRA AUTOPUT SOFIJA -
NIŠ
Izgradnja magistralnog puta Sofija - Niš nije medju
prioritetnim objektima Evropske investicione banke
(EIB), saopštio je direktor banke za Bugarsku i Rumuniju
Gvido Bruh pred učesnicima četvrte evroatlantske
konferencije o partnerstvu između privatnog i javnog
sektora u centralnoj i istočnoj Evropi. "Očekivani promet
ne opravdava izgradnju magistralnog puta sa četiri trake",
argumentovao se Bruh. On je međutim potvrdio da će u
2002. g. EIB dodeliti 60 mln dolara na ime modernizacije
naših prvoklasnih puteva. Od 1990. g. do sada banka je
investirala 920 mln evra u Bugarsku, podsetio je Bruh.
Tražićemo novac za izgradnju bugarskog dela autoputa od
japanskih investicionih fondova. Već su vođeni
preliminarni pregovori o takvom finansiranju, komentarisao
je ministar regionalnog razvoja Kostadin Paskalev. Za
izgradnju bugarskog dela autoputa neophodno je 330 mln
dolara, izračunao je on.
Todor Varčev
--- up ---
DNEVNIK, 19.10.2001.
MAKEDONCI TRAŽE BUGARSKO DRŽAVLJANSTVO
Preko 8 puta povećan je broj zahteva za bugarsko
državljanstvo od strane makedonskih gradjana, saopštio je
u četvrtak ministar unutrašnjih poslova Georgi Petkanov.
Prema njemu prošle godine je 113 Makedonaca zatražilo
bugarsko državljanstvo, dok je ove godine samo do 15.
oktobra broj zahteva bio 941. Ministri unutrašnjih poslova
Bugarske i Makedonije dogovorili su se da se obnovi
sporazum o saradnji između dve zemlje iz 1992.g.
"Poslednjih 10 godina ima mnogo novih momenata koji
treba da nađu odraza u dokumentu - droga, trgovina belim
robljem, terorizam i organizovani kriminal", objasnio je
ministar Petkanov.
--- up ---
SEGA, 19.10.2001.
Petkanov: Bugarske trupe su bolno pitanje za Makedonce
Mogućnost da bugarske snage zamene američke trupe naročito je bolno pitanje
za Makedonce, objasnio je šef
MUP-a Georgi Petkanov koji je proveo dva dana u Skoplju.
Novinari tamo su me upitali ne vidim li analogiju između
1941. g. kada su naše snage ušle u Makedoniju i sada,
ispričao je ministar. On je objasnio da je razlika ogromna,
pošto da bi došlo do slanja naših snaga treba da postoji
odluka NATO, da Skoplje to želi i da parlament u Sofiji da
saglasnost za to. Petkanov je bio kategoričan da za vreme
njegovih zvaničnih razgovora ovo pitanje nije bilo
razmatrano. Biće stvorena poverljiva telefonska veza
izmedju MUP-ova Bugarske i Makedonije preko koje će se
vršiti razmena informacije u "ekstremnim forsmažornim
situacijama", o švercu ljudi, automobila i droge, dodao je
Petkanov. Bugarska nema nameru da sama sebe poziva u
Makedoniju, naglasio je ministar Petkanov.
Kraj
--- up ---
|
|
