 |
FRI, 30 NOV 2001 18:41:18 GMT
PREGLED ŠTAMPE (9.11. do 16.11.2001.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SOFIJI
ŠTAMPA U BEOGRADU
BLIC, 12.11.2001.
Izmedju redova
SVI "NAŠI USPESI"
Sudeć po domaćim medijima, količina "naših uspeha",
naročito u belome svetu, u stalnom je porastu: naša je vlast
je postala omiljena u Evropi i Americi, naši gradjani su
svuda dobrodošli, a naročito u Hagu, a koliko je tačna ona
fraza da "ništa ne uspeva kao uspeh", svedoči, valjda, I
naslov iz "naših novina" u kojem se objavljuje kako su
"naša nedonoščad" bila zvezde (!) nekakvog lekarskog
kongresa u Barseloni.
Neumereno prizivanje uspeha moglo bi se, možda,
razumeti kao spontana potreba za psihološkom
nadoknadom svih onih oskudica i odricanja prethodnih
godina, da nije postalo, maltene, "ideološko" pitanje:
verovanje u uspeh, čak i bez opipljivih rezultata i dokaza,
postalo je obavezna figura svakog reformskog, liberalnog I
demokratskog opredeljenja i javnog nastupa. I obratno: ko
ne veruje u uspeh, kao u prvi aksiom reformističke
veroispovesti, ili neprestano zakera, tražeći neke
pouzdanije znake uspeha od izjava službenih telala sreće na
uranku, mora biti deo "bivših", ali još uvek ne i poraženih
snaga...
Nije aktuelna vlast u Srbiji prva, niti je jedina, koja
preteruje u isticanju sopstvenih nastojanja da prevazidje
katastrofično nasledje s kojim je suočena. Ono što ovu
vlast čini, možda, jedinstvenom u odnosu na težinu
zadatka... jeste gotovo organizovan napor da se javno
mnjenje obezliči i pretvori u odjek sopstvenih stavova, a da se kritičko
promišljanje stvarnosti trivijalizuje i banalizuje
pretresanjem tekućih intriga i naklapanja o životu I
priključenjima predstavnika političke elite.(...)
Branislav Milošević (SENSE)
--- up ---
DANAS, 13.11.2001.
Aron Rouds, izvršni direktor Medjunarodne helsinške
Federacije
I DALJE SE MANIPULIŠE NACIONALNIM
MANJINAMA
(...)* Koliko su ljudi iz vladinih i nevladinih organizacija iz
SRJ zainteresovani za problem nacionalnih manjina?
-Za ovaj problem postoji velika zainteresovanost u SRJ.
Medjutim, postoji ozbiljan problem tenzija izmedju
vladinih i nevladinih organizacija. Te napetosti izmedju
njih mi nisu jasne, jer pripadnici Vlade koriste nevladine
organizacije za političke kampanje. S druge strane, neke
nevladine organizacije toliko blisko saradjuju s Vladom,
da se onda postavlja pitanje da li su one zaista nezavisne.
U tom slučaju gubi se odnos razlika izmedju vladinih I
nevladinih organizacija. Taj problem postoji u čitavom
regionu, vlastodržci se prave kao da su oni članovi
nevladinih organizacija, to je neka vrsta nove
postkomunističke priče. To nije ništa novo, to je bilo
uočljivo u zemljama istočne Evrope nakon pada
komunizma.
* Kako Vi vidite rešenje ovog problema u SRJ?
-Teško je reći zato što različiti subjekti imaju različita
gledanja na probleme. Čini se da su jake tendencije
ksenofobije u Srbiji, a postoje i odredjene tenzije medju
manjinama u Srbiji, što je vrlo ozbiljan problem jer se ne
može očekivati da se on sam od sebe reši. Taj problem
postoji jako dugo, jer on potiče iz prethodnog režima.
Ekonomska situacija je vrlo loša, tako da bi ti problemi
mogli da budu još veći. Uočio sam da je ministar Ljajić
veoma posvećen svom poslu, ali ni on nije u stanju da to
reši sam. Stav nekih nevladinih organizacija je da se
nacionalnim manjinama još uvek manipuliše radi postizanja
političkih ciljeva.(...)
Filip Radojčić
--- up ---
NIN, 15.11.2001.
Pobuna u JSO
CRVENKAPE I VUKOVI
Pouka bajke glasi: ne može se Miloševiaeva institucija
preneti u demokratski poredak
(...)Kao dobitinici u ovoj političko-policijsko-vojnoj
utakmici izlaze "crvene beretke" i premijer Djindjić.
"Vukovi su sačuvali samopoštovanje, verovatno se lišili
poslova za koje su, po njihovoj terminologiji, nadležni
"policajci kokošari" i ostali su na okupu i u krugu svojih
prijatelja sa kojima su ratovali po Slavnoniji, Bosni, krajini
i Kosmetu. Djindjić je otišavši na noge "beretkama" po
povratku iz Amerike (pošto dva dana iz DB-a, Ministarstva
unutrašnjih poslova I vlade to niko nije učinio), pokazao da
ima dovoljno hrabrosti da rešava probleme. Nepristajanjem
na ucenu sa ozbiljnom pretnjom da smeni ministra,
pokazao je pristojnu dozu samopoštovanja. Ali, ako JSO
ode po njegovoj odluci u Resor javne bezbednosti Djindjić
će pokazati da zarad ljubavi (petooktobarska saradnja sa
"beretkama") neće žrtvovati pravo vlade da vodi politiku. I
dokazaće još jedno: da ume da uči na grešakama - ne može
se od Miloševića stvorena institucija premestiti u poredak
koji hoće da bude sve, samo ne Miloševićev poredak.
Dragan Bujošević
--- up ---
VREME, 15.11.2001.
Patriotske igre Crvenih beretki
ORUŽANA POBUNA
Ništa tu nije slueajno: ni paravojna formacija iznenada zahvaćena
"legalizmom"; ni nagla bolećivost ministra I
načelnika; ni neskrivene simpatije nekih stranaka za
oružanu pobunu; ni podudarnost političkih zahteva
pobunjenika i tih istih stranaka; ni nervoza Zorana
Djindjića koji je sa djavolom tikve sadio. Jedva je godinu
dana prošlo od 5. oktobra, a smisao prevrata uveliko je
revidiran: politička avet Slobodana Miloševića ukazuje se
na horizontu, a DOS je paralisan od straha i nije u stanju da
kontroliše Državnu bezbednost; Državna bezbednost ne
samo što i dalje ima svoju oružanu ruku nego nije u
stanju ni da je kontroliše. Došlo je dotle da ministar
unutrašnjih poslova nudi ostavku pod pritiskom svojih
potčinjenih. Postavlja se osnovano ustavnopravno pitanje -
ko ima monopol na primenu sile u Srbiji: država ili privatna
lica?
(...)Da li malu, ali organizovanu, ekipu JSO-a kontroliše
država Srbija preko MUP-a i Državne bezbednosti - kako
to formacijski ide? Ako je kontroliše, odakle oni na ulici
pod oružjem? Je li JSO birao ministra I načelnika Službe,
pa da jednoga smenjuje, a drugoga ignoriše? Ima JSO
monopol na patriotizam pod izgovorom: "Gde ste vi bili
kada sam ja poginuo pod Bihaćem?" Ima li nekoga da ih
upita: a da šta su oni to uopšte radili pod Bihaćem i zašto?
Odgovori na ta pitanja ključ su ove krize.
Miloš Vasić
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
GAZETA SHQIPTARE, 11.11. 2001.
SLOVENI I SUDAR NOGU
Koji su faktori uspeha srpske I slaveno- makedonske diplomatije "sudra nogu"
: Kako EU, tako su I SAD umorne I žedne da okončaju konflikte u regionu što
je pre moguće, bilo to I za sada pokrivanjem prašinom seme ponavljanja kriza
nakon nekoliko godina.
Između EU I SAD postoji jedna loinije razlike koju svi vide u njihovoj
politici u regionu. To se tiče rukovodeće uloge koja će se vršiti u regionu.
Evropsski stav je ovih dana u italijanskom parlamentu formulisao ovih dana
minister inostranih poslova Ruđero koji je izjavio da Evropa ima rukovodeću
poziciju na Balkanu, značajniju od SAD. Međutim, u SAD su mišljenja da
iskustvo Bosne I Kosova pokazuje da se još uvek nije stiglo do te tačke. I
dok su SAD više sklone da konflikte rešavaju gledajući ih više parametrima
budućnosti, EU je sklonija da ih gleda parametrima prošlosti. Čak bivši
francuski izaslanik EU u Skoplju, Fransoa Leotar je 7. novembra kritikovao
SAD što ne mare za istoriju na Balkanu ili bitku na Kosovu Polju iz 1389
godine. Čak, među samim zemljama EU ima razlike u stavovima I interesima u
pogledu našeg regiona, ali je činjenica da u formulisanju evropske politike
u regionu u poslednje vreme utiču više one države koje su odlučile da u
rešavanju kriza u regionu neopozivo klade na Srbiju.
Albanski politički faktori na Kosovu I FYROM-u I dalje slede liniju
diplomatske bese koja se pokazala neefikasnom u odnosu na slovensku
diplomatiju "udaranje nogu".Ono što pada u oči I privlači pažnju je
činjenica da temelj slovenske diplomatije "udaranja nogu" ima jasan
antialbanski fundament. Nije slučajno što je u ovoj situaciji u petak otišao
u Skoplje predsednik SRJ Koštunice I zajedno sa predsednikom FYROM-a
Trajkovskim izjavili da obe države imaju zajedničkog neprijatelja: Albanski
terorizam, I da će u tom cilju potpisati I traktat o prijateljstvu I
saradnji. Nadamo se da su ovu zvaničnu srpsko - makedonsku deklaraciju, čije
će posledice snažno osećati kasnije svealbanski factor, dobro čuli I u
Skopplju I u Prištini, ali I u Tirani.
DIPLOMATICUS
--- up ---
GAZETA 55, 9.11.2001.
KOSOVO: JOŠ JEDAN KORAK PREMA NEZAVISNOSTI?
Nakon uništavajućih zverstava do oblika genocida, koje su dostigle
kulminaciju u proleće 1999. godine, provocirajući spasilačku intervenciju
NATO, jaz koji deli Kosovo I Srbiju je dublji nego ikada. Lideri Kosova svih
boja su jedinstveni oko jedne temeljne tačke: Šta god da se desi, Kosovo se
više ne može vratiti pod tutorstvom Beograda.
Ova ideja je bila na temelju predizborne kampanje svih političkih snaga. One
se pridržavaju stava da I kada bi se Srbija demookratizovala, nezavisnost
Kosova ne može ostati taocem demokratizacije Srbije. Prema Ibrahimu Rugovi,
poznat kao moderirani lider, negiranje nezavisnosti Kosova znači novi rat na
Balkanu.
Politički lideri Kosova su oštro reagovali na sporazum postignut poslednjih
dana između Haekerupa I Čovića, gledajući ga kao popuštanje Srbiji I ostatku
Jugoslavije na štetu političke budućnnosti Kosova. Oni su bojkotovali
sastanak Prelaznog veća, ostavivši gospodina Haekerupa samog. NA istim
talasima bilo je reagovanje I štampe I javnosti na Kosovu. Nisam video puni
tekst sporazuma, ali on je okarakterisan kao najveći izazov u posleratnom
Kosovu. Po njima, sporaazum ostavlja prostora za intervenciju Beograda u
probleme Kosova, u institucije koje će proizaći iz izbora 17. novembra, dok
za njih trea da budu I jesu odgovorni samo građani Kosova svih etničkih I
verskih pripadnosti, kao I UNMIK. I dok je pozdravljeno učešće kosovskih
Srba na izborima, čini se nerazumljivim što je I najviši predstavnik UN, kao
što je g. Haekerup, potpisao sporazum sa starom šovinističkom terminologijom
Srbije kao "Metohija" itd.
Sve ankete pružaju jedan isti, nepromenljivi podatak: Albanci u bloku su
takoreći 100 odsto za nezavisnost.
Izgleda da se I međunarodna javnost koja ima uticaja na donošenje odluka
kreće prema ideji o nezavisnosti. Polako I sa teškoćama, ali svakako
napreduje.
Ovo kretanje se dalo podrazumevati I u deklaraciji američkog ureda u
Prištini Majkl Meklelena prvih dana novembra. Upitan od strane novinara u
Bondstillu o budućem statusu Kosova, američki diplomata je odgovorio: "Mi
nemamo neku poziciju o tome koji će biti finalni status Kosova. 1996. godine
bili smo protiv nezavisnosti. Sada nismo ni za, ni protiv nezavisnosti".
Glas Amerike (6. novembar) je obavestio da je poznati sudija Ričard Goldston
koji je na čelu Međunarodne krizne grupe izneo da je u prilog ideje iznete
od strane ove institucije za "uslovnu nezavisnost Kosova". Glavni uslov se
vezuje za nepromenljivost graanica, izbegavajući tako mogue ujedinjenje sa
Albanijom u budućnosti, kao I sa dobrim tretmanom manjina, gde se u prvom
redu podrazumevaju Srbi. Za Albance I njihovu civlizaciju koji istorijski se
nikada nisu drugima peli za vrat zbog nacije, vere, rase itd., stvaranje
jedne demokratske sredine za manjine predstavlja veoma laku probu.
Ostale poznate figure među Kojima je I Tim Džuda poznat po njegovim
analizama o Kosovu I bivšoj Jugoslaviji, posebno po njegovoj knjizi "Rat I
osveta" objavljene od strane Yale University Press predviđa da Kosovo
postane nneka vrsta Tajvana na Balkanu. Dakle, zemlja sa svim mogućim
razvojima, ai bez međunarodnog priznavanja nezavisnosti. Svakako, I ova
ideja je bliža nezavisnosti I vodi ka njoj.
Koštunica se nalazi pred istorijskom šansom za sebe kao llidera I za Srbiju.
On ima mogućnosti da ostvari rešenje koje je ostvario svojevremeno
predsednik De Gol za Alžir. Organizujući referendum koji je omogućio
nezavisnost Alžira, predsednik De Gol je izvršio jedan veliki I emancipovani
istorijski akt. Oslobodio je svoju domovinu od tereta koji je postao težak I
nepotreban.
Mehmet ELEZI
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
JUTARNJI LIST, 10. 11. 2001.
BOZANIĆ PUKU: BORITE SE PROTIV KORUPCIJE
Zagrebački nadbiskup i predsjednik hrvatske biskupske
konferencije msgr. Josip Bozanić objavio je jučer na
konferenciji za novinare "Poruku hrvatskih biskupa o
aktualnoj socijalnoj situaciji u Hrvatskoj". Biskupi su
poruku vjernicima i svi ljudima dobre volje uputili
"potaknuti teškom socijalnom situacijom te 11. obljetnicom
prve socijalne enciklike Rerum novarum". (...)Biskupi su u
svojoj poruci upozorili da oni koji donose odluke ne bi
smjeli prečuti druga mišljenja i "ponašati se kao da ih nisu
čuli". Stoga ovom porukom pozivaju sve vjernike u našem
društvu da se, zajedno sa svim ljudima dobre volje,
odlučnije i hrabrije zauzmu u traženju pravičnih rješenja, a
odgovorne da ne odustanu od osnovnih načela društvene
pravednosti i solidarnosti. (...)10 grieha demokracije u
Hrvatskoj: 1. korupcija, 2. radnici ne primaju plaću, 3.
visoka stopa nezaposlenosti, 4. katastrofični demografski
problemi, 5. niske mirovine, 6. prava branitelja, 7. odlazak
mladih iz Hrvatske, 8. smanjenje pomoći rodiljama I
obiteljima s djecom, 9. zdravstvena zaštita - privilegij
bogatih, 10. izostanak javne rasprave o reformama. (...)
Darko Pavičić
--- up ---
NOVI LIST, 11. 11. 2001.
PREDSJEDNIK BUSH PODRŽAO ULAZAK
HRVATSKE U NATO I EU
Hrvatska se nedvosmisleno svrstala na stranu globalne
protuterorističke koalicije i spremna je pomoći u borbi
protiv terorizma ako se od nje to bude tražilo, a predsjednik
Mesić smatra da bi hrvatska vojna medicina, svojim
znanjem i iskustvima stečenim u Domovinskom ratu mogla
pomoći u međunarodnoj akciji zbrinjavanja civila i vojnika
žrtava borbe protiv terorizma. Nakon što se u subotu
u sjedištu UN-a sastao s američkim predsjednikom
Georgeom W. Bushom, Mesić je kazao da je razgovor
većinom bio posvećen sada aktualnim pitanjima borbe
protiv terorizma, ali je bilo riječi i o bilateralnim, osobito
gospodarskim odnosima i inozemnim investicijama I
pristupu Hrvatske euroatlantskim savezima. (...)Prema
riječima hrvatskog predsjednika, američka strana pruža
svesrdnu potporu hrvatskim nastojanjima ulaska u NATO I
EU, u čemu valja nadoknaditi propuštene godine. (...)
Fjodor Polojac
--- up ---
NACIONAL, 13. 11. 2001.
OTVORENI RAT BOZANIĆA I RAČANA
Nacional je iz dobro informiranih izvora bliskih Kaptolu
doznao da je dr. Stjepan Baloban, pročelnik Centra za
promicanja socijalnog nauka Crkve, glavni autor
kontroverzne Poruke hrvatskih biskupa o aktualnoj
socijalnoj situaciji u Hvatskoj. Njegov prijedlog teksta,
kažu, pretrpio je tek manje izmjene: svi katolički biskupi
bili su potpuno suglasni s njegovim formuliranjem deset
grijehova vladajuće koalicije. (...)Tako nesmiljena kritika
politike Račanove vlade rezultat je, kako tvrdi više
crkvenih velikodostojnika, uvjerenja vrha Katoličke crkve
da sadašnja vladajuća koalicija ne voli Hrvatsku te da radi
protivnjenih interesa.
(...)Pritom vrh Katoličke crkve uopće ne uznemiruje
to što sadašnju vlast istodobno optužuje da ostvaruje dva
potpuno suprostavljena modela koji se međusobno
isključuju: da obnavlja socijalizam te da restrikcijama
socijalnih prava promovira sirovi I primitivni kapitalizam.
(...)
Mladen Pleše
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
ZERI, 12.11.2001.
NAJZNAČAJNIJA SKUPŠTINA U ISTORIJI KOSOVA
Za nedelju dana u ovo vreme, znaće se sadržina prve demokratske skupštine
Kosova. Nema skupštine Kosova od 1945. godine naovamo koja se nije bavila
statusom Kosova. Od one iz '45, koja je bila primorana da glasa za
"dobrovoljno ujedinjenje Kosova sa Srbijom I Jugoslavijom", do one iz 1990.
godine koja je uspela da se
prilagodi okolnostima vremena I da sankcioniše volju
naroda Kosova za nezavisnost. Nijedna od ovih skupština
nije imala legitimitet glasa. '90-tih godina u dva navrata,
parlamentarnim I predsedničkim izborima je plebiscitarno
izonova potvrđena volja protiv Srbije I za državu Kosovo.
Ali ovim izborima, iz poznatih razlloga, nije stvorena
demokratska vlast na Kosovu.
Prva demokratska skupština Kosova koja će proizaći iz izbora 17. novembra
neće moći da direktno adresira finalni
status Kosova. To se zna I tu činjenicu političari I građani
Kosova naučili su odavno. Oni takođe znaju da nezavisnost
Kosova treba stvarati svakoga dana, rešavanjem glavnih
političkih I ekonomskih problema I pronalaženjem
mogućnosti za njihovo rešavanje. Tu će se zasigurno
stvarati novi odnosi s UNMIK-om: Ne može više biti
potčinjavanja Kosovara prema UNMIK-u, već saradnja I
zajedničko delovanje.
Bilo kako bilo, skupština I vlada Kosova od 17. novembra
treba da budu jedino mesto na Kosovu gde će se donositi
odluke o njegovoj sudbini.
Blerim SHALA
--- up ---
KOHA DITORE, 13.11.2001.
KAMPANJA PAPAGAJA
.Međutim, odluka Srba da participiraju na kosovskim
izborima može se interpretirati I kao prelaženje Rubikona I
pomirenje sa novom realnošću: učešće Srba na izborima
već je smanjilo pazar Beograda I njegovo uslovljavanja
koja su provizorno naznačena u sporazumu sa Haekerupom
postala su uslovnija, jer izgradnja demokratskih institucija
na Kosovu objektivno diže branu koja će onemogućavati
aspiracije Beograda da povrati kontrolu nad Kosovom.
Nakon stvaranja samoupravnih institucija Kosova, ni
Beograd a ni međunarodna zajednica nemaju više
instrumenata za zaobilaženje volje većine građana Kosova.
Ne može biti više parlamenta , vlade I predsednika Kosova
koji bi mogli da se podvrgnu bilo kakvom stranom diktatu
koji je u suprotnosti sa voljom većine. Prošlo je vreme
marionetskih I uslovljenih vlada. Nakon izbora će se
konstituisati suverena volja građana Kosova, čime će I
samo pitanje statusa postati demokratsko pitanje. Koja bi
svetska vlada mogla da zaobiđe volju građana Kosova
izraženu demokratskim sredstvima?
Jedini negativan scenarij koji bi vodio prema vraćanju
kontrole Beograda je povlačenje stranih trupa sa Kosova.
Ali, to bi biio I otvoreni signal za jedan novi rat. U ovom
trenutku to nije zamislivo. NATO nije uzalud intervenisao
ni na Kosovu ni u Bosni. I dok su na Kosovu instalirane
mirovne I bezbedonosne snage, one ne mogu da dozvole
nikakav oblik pretnje miru. Rezolucija 12 44 nije papir u
vazduhu koji se može slobodno interpretirati I prema
prilici. Ona je document koji definiše novu realnost, gde
Kosovo nije više deo Jugoslavije, već je satelit novog
svetskog poretka kao struktura u formiranju.
Tačno je da se status Kosova neće odrediti izborima od 17.
novembra. Ali, takođe je tačno da bez izbora ne može ni
početi process određivanja statusa. U stvari, izbori su prvi
korak u procesu koji će trajati nekoliko goodina, koliko još
uvek se nezna.
Zahtev za nezavisnost je legitiman I ostvariv. Naravno, on
se neće realizovati brzo kako obećavaju neki kratkovidi I
naivni lideri sa nepodnošljivom lakoćom obećanja. Nema
mesta ni za samoobmanu, ali ni za defetizam.
Shkelzen MALIQI
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
REPORTER, 12.11.2001.
NA POTEZU RUKOVODSTVO RS I SDS
Kao i uvijek niko se nije protivio mojim zahtjevima,
ali nisu vane riječi i potpisane deklaracije, nego
djela...Sada očekujem konkretne rezultate razgovora u
Banjoj Luci...Poslovni ljudi me pitaju o situaciji u
RS. Je li to zaista područje gdje vladaju bezakonje,
korupcija i nasilje, da li se optuženi za ratne
zločine slobodno kreću, gdje je Karažić. Obavezan sam
naglasavati napretke...,ali situacija nije dobra i svi
koji to prate su svjesni toga.RS iSDS kao najjaca
stranka, ako žele da poboljšaju život svojih gradjana,
moraju da razviju kooperativan stav na državnom nivou
i raditi na usvajanju zakona koji spadaju u nadležnost
države i koji su potrebni za uspostavljanje funkcionalne
demokratije i tržišne ekonomije.
Volfgang Petrič, autorski komentar
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 15.11.2001.
DEJTON PLUS ZA BH.MINUS
Bosni ne treba Dejton plus, već novi ustav koji će
konačno ujediniti državu u kojoj ce birokratija biti
na čekanju. Izetbegović je svojevremeno spasio
Karadžica i SDS, hoće li ovoga puta Kalinića spasiti
Silajdžić.
Kruno Malenica
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 16.11.2001.
MINISTARSTVO ZA REVANŠIZAM
Sve ono što se vezuje za raniju vlast sadašnje vlasti
(SDS) obuhvaćeno je policijskom amnestijom. Policijski
dosjei Kličkovića, Mandića, Ostojića, Kozića, Ninkovića i kompanije, sve su
prilike, zatvoreni su po nalogu njihovih
nasljednika. Afere golfovi, aluminijum, nafta, krediti, ubistva i
likvidacije, takodje.
Branko Perić
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 17-18.11.2001.
HOĆE LI BiH i HRVATSKA DOBITI SPORTSKI RAT
(Ne)moguća misija BiH i Hrvatska organizovat će
Evropsko nogometno prvenstvo 2008.g. Zvući lijepo, ali
do ostvarenja ovoga cilja put je trnovit. Vrijedi
pokušati podžati ideju koja bi, smiluje li se Evropa
na našu blisku prošlost, mogla bar malo oprati obraz.
Ako ništa, pokušajmo zbog mladih, za koje bi se, kao
što predhodno spomenusmo, otvorila radna mjesta koja
bi barem neke odgovorila od nauma o odlasku iz
zemalja.
Bakir Tiro
--- up ---
ŠTAMPA U SOFIJI
DNEVNIK, 11.11.2001.
POLITIČKI ZATVORENICI U SRBIJI I NA KOSOVU ČEKAJU KRAJ CENJKANJA
Godinu dana nakon obaranja Miloševića i više od dve
godine posle kraja kosovskog konflikta preko 100
albanskih političkih zatvorenika još uvek se nalazi pod
jurisdikcijom srpskih vlasti. Ovo se tvrdi u analizi
Međunarodnog instituta za ispitivanje vojnodopske I
mirnodopske situacije. Prema podacima instituta
zatvorenici - poslednji od ukupno 2000 Albanaca
uhapšenih za vreme konflikta, biće korišćeni kao moneta za
potkusurivanje prilikom pregovora sa UNMIKOM. Cilj je
da 40 Srba optuženih za ratne zločine u provinciji budu
predati srpskoj strani. Praktično, dodaje Radio Dojče vele,
nema zakonskih prepreka za sličnu razmenu. I
jugoslovenski, i srpski parlament usvojili su zakone o
amnestiji još prošlog februara. I pored toga Beograd nije
sklon da objavi potpuno pomilovanje. Tamošnje vlasti
insistiraju na "adekvatnoj razmeni zatvorenika".
Najverovatnije će princip zamene biti zavisno od "zasluga"
zatvorenika. Analitičari instituta su izračunali da je prema
toj šemi 100 Albanaca jednako 40 Srba. Prisutan je I
unutrašnji pritisak protiv amnestije. Taj pritisak vrše
porodice preko 2000 Srba koji su proglašeni nestalim na
Kosovu. U isto vreme albanski politički zatvorenici priznati
su krivima za razvijanje terorističke delatnosti. Oni su
uhapšeni zajedno sa drugih 100 Albanaca koji su osuđeni
za kriminalna dela. Prema podacima beogradskog Centra za
humanitarno pravo suđenje prvih bilo je nelegitimno.
Stručnjaci centra tvrde da tužilaštvo nije pružilo dovoljan
broj verodostojnih indicija. S druge strane, odbrana je u
toku suđenja bila ometana u svom radu.
--- up ---
DNEVNIK, 16.11.2001.
NEŠTO POPUT IZBORA U NEŠTO POPUT DRŽAVE
.Dovde su bile svečane trube. Osnovni igrači na političkoj
sceni na Kosovu - i Albanci, i Srbi, nezadovoljni su
sporazumom. Albanski politički lideri u provinciji optužili
su Hekerupa za "drastično kršenje" Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti. Bivši lideri OVK, danas lideri partija - Hašim
Tači i njegov saradnik Ramuš Haradinaj izjavili su da će se
boriti protiv sporazuma pošto legalizuje pravo glasa
Jugoslavije i Srbije o budućnosti Kosova i pošto stvara
paralelne strukture. Umereni albanski političar Ibrahim
Rugova je sa svoje strane direktno odredio sporazum kao
"neprihvatljiv". Prvi put istog su mišljenja i kosovski srpski
lideri. Predsednik Srpskog nacionalnog veća za severno
Kosovo Milan Ivanović nazvao je dokument
"kapitulacijom" pred zahtevima misije OUN UNMIK.
.U stvari niko ne očekuje ozbiljno da će izbori u pokrajini
rešiti njene probleme i naročito osnovni - nejasni politički
status. Drugi problem - krajnje siromaštvo stanovništva
takođe je prepreka za smirivanje situacije. Ovako se stvara
jedan začarani krug - pokrajina se neće smiriti sve dok ne
zavladaju politička stabilnost i prosperitet. Oni su međutim
nemogući sve dok ne dođu strane investicije. A one neće
doći jer je rejon nestabilan. I tako dalje. Žitelji bivše
jugoslovenske pokrajine svesni su i šta će se dogoditi
nakon izbora. Oni će sami izabrati svoje reprezentativne
organe i lica. Postojaće parlament, predsednik parlamenta,
predsednik koga će izabrati parlament i premijer Kosova.
Poslednju reč međutim imaće civilni administrator oblasti,
a UNMIK će i dalje kontrolisati unutrašnju i spoljnu
politiku, odbranu, pravosuđe. U takvoj situaciji teško da će
biti zadovoljnih. Kosovo će imati dve vlade - jednu
demokratsku i legitimni ali sa ogranićenim punomoćjima, i
drugu - neizabranu i nametnutu ali sa skoro neograničenom
vlašću.
Albanske partije koje će dobiti izbore oseća će se poput
marioneta čije konce vuku iz inostranstva i nastaviće da se
razdiru između snova o nezavisnom Kosovu i o Velikoj
Albaniji. Srbi će se osećati kao da ih je Beograd izdao i
napustio jer je dao saglasnost da se uključe u igru za koju
se unapred znalo da im je dodeljena uloga gubitnika. A obe
strane će jednoglasno optuživati međunarodnu zajednicu.
Zbog dokazanog balkanskog refleksa prema kome je vladar
uvek loš.
Maja Vasileva, Svetoslav Stefanov
--- up ---
MEDIJAPUL BG, 16.11.2001.
IZBORI NA KOSOVU - KAMPANJA BEOGRADA I ANTIKAMPANJA KOSOVSKIH SRBA
Za koga da glasamo? Da li za koaliciju "Povratak"? Ko su
zapravo oni? To su bila najčešće postavljana pitanja od
strane kosovskih Srba za vreme sedmodnevne predizborne
kampanje vlasti u Beogradu koja je imala za cilj da
podstakne njihove sunarodnike da masovno učestvuju u
izborima 17. novembra za parlament Kosova.
.Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo
jugoslovenske i srpske vlade, Nebojša Čović i predstavnici
koalicije "Povratak" obilazili su skoro danonoćno i čitavu
nedelju dana gradove i sela sa preovlađujućim nealbanskim
stanovništvom kako bi ubedili ljude da je njihovo učešće na
izborima izuzetno važno, da je to put kojim bi uspešno
branili svoja prava i svoju budućnost na Kosovu. Ljudi su
zbunjeno pitali Čovića i njegovu pratnju: "Šta ćemo dobiti
ako glasamo?", "Zašto niste došli ranije nego sada, par
dana pre izbora?", "Mi ovde gledamo samo albansku
televiziju, kako ćemo znati ko će nas i kako predstavljati u
pralamentu?", "Kako ćete naterati Albance da priznaju
ugovor o saradnji koji je potpisan između OUN i vlasti u
Beogradu?"
Politikolozi i analizatori podrobno su objasnili da će ovi
izbori biti svojevrsni test za uspostavljanje parlamentarne
demokratije i građanskih pravila na Kosovu i za rastanak sa
arhaičnim modelima života u jednom društvu. Činjenica je
da vlasti u Beogradu računaju na izbornu aktivnost pre
svega kosovskih izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori. Oni čine
većinu registovanih glasača Srba - od 178 hiljada njih 105
hiljada trenutno živi u dve jugoslovenske republike. Među
njima je takođe vođena aktivna predizborna kampanja, a za
razliku od svojih sunarodnika na Kosovu oni su mnogo
bolje informisani jer su u "dometu" srpskih medija čija su
centralna tema ovog meseca kosovski izbori.
Koliko je kampanja "Povratka" uspela, saznaće se posle 17.
novembra. Jedno je međutim sigurno: priprema ove
kampanje i njen tok pokazali su da je politika Beograda
prema Kosovu već promenjena. Vlasti imaju mnogo jasniju
viziju kada je reč o toj pokrajini i ubeđene su da put
"srpskog povratka" prolazi jedino kroz saradnju sa
međunarodnom zajednicom. A ona je sa svoje strane
pozdravila tu poziciju.
Dijana Vančeva, BTA
kraj
--- up ---
|
|
