 |
WED, 10 OCT 2001 08:33:34 GMT
PREGLED ŠTAMPE (7.09. - 14.09.2001)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U SARAJEVU ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SOFIJI
ŠTAMPA U BEOGRADU
BLIC, 9.9.2001.
Antisemitizam u Srbiji - izmedju sporadičnih slučajeva i oštrog reagovanja
Saveza jevrejskih opština Jugoslavije
DJAVOLJA ZLOUPOTREBA BELOG ANDJELA
Ni najpozvaniji predstavnici jevrejske zajednice u
Beogradu nemaju odgovor na pitanje šta je uslovilo sve
veću pojavu antisemitizma u Srbiji, posebno u periodu
posle oktobarskih dogadjaja 2000, koji slove kao početak
procesa demokratizacije. Odgovorni iz Saveza jevrejskih
opština Jugoslavije, koji okuplja tek oko 3.000 članova, ni
za vreme prethodnog režima nisu reagovali na sporadične
negativne pojave I antisemitske izgrede. Nedavno su, kako
izjavljuju, morali da upozore javnost da je antisemitizma
sve više u Srbiji, zato što su se napadi na ovu zajednicu
intenzivirali, i to u vreme, kako kaže Aca Singer, predsednik Saveza
jevrejskih opština, kad smo "očekivali
da će nestati"...
Ipak, najpozvaniji predstavnici jevrejske zajednice odlučno
pobijaju nedavno izrečenu tezu predstavnika Helsinškog
odbora za ljudska prava u Beogradu da je antisemitizam u
Srbiji postao agresivan i da ga generišu predstavnici
zvanične vlasti.
"Daleko od toga da je to tačno. Premijer Zoran Djindjić I
predsednik Vojislav Koštunica ne samo da nemaju
antisemitskih sklonosti, već su javno pokazali naklonost
našoj zajednici...", navodi Singer.
Ali, ono što se radi u vrhu vlasti nije pravilo za visoke
predstavnike državne administracije, a isto se može tvrditi I
za predstavnike Srpske pravoslavne crkve. Ne tako davno
mnogo problema, ne samo jevrejskoj zajednici, već I
samom patrijarhu Pavlu, napravila su dva studenta Bogoslovskog fakulteta
objavljujući jedan antisemitski
pamflet na stranicama časopisa "Logos". Ova dva studenta
su optužila Jevreje kao "glavne satanizatore Srba" upravo
pošto se patrijarh srpski vratio iz posete Savezu jevrejskih
opština. Predstavnici jevrejske zajednice ovaj slučaj
uporedjuju i sa nedavnim dogadjajem vezanim za njihov
zvanični zahtev da se privremeno obustavi širenje i prodaja
antisemitskog pamfleta "Protokoli skupova sionskih
mudraca"... Svi do jednog u zajednici bili su šokirani posle
odluke zamenika okružnog tužioca Milije Milovanovića da
se ovaj pamflet... ne osudi i ne zabrani. (...). Po rečima
Singera jevrejska zajednica je tek tada povezala vlasti I
antisemitizam, jer zamenik javnog tužioca nije ništa drugo
nego predstavnik vlasti.(...)
Dragiša Drašković
--- up ---
BLIC NEWS, 12.9.2001.
EU i Jugoslavija
EVROPA SIROTINJI NE VERUJE
(...) Dr Dejan Jović, docent na uglednom Univerzitetu
Stirling u Škotskoj i odličan poznavalac dogadjaja na
Balkanu i u Evropi, kaže da ne bi trebalo gajiti prevelike
nade da bi nova demokratska Jugoslavija mogla u dogledno
vreme da postane članica Evropske unije.
"Ne treba zaboraviti da do sada, bez obzira na sve velike
promene u političkom i ekonomskom smislu, nijedna
bivša istočnoevropska zemlja nije postala članica EU. Sve
su se nadale da će se to desiti brzo, i sve su sledile
kriterijume koji su postajali sve zahtevniji, ali bio u njima
rat ili mir, bile one ekonomski uspešne ili manje uspešne,
na geografski važnijem ili manje važnom mestu, više ili
manje kooperativne sa zapadnim zemljama, nijedna jedina
od njih nije postala članica EU ni dvanaest godina nakon
rušenja Berlinskog zida", kaže Jović. (...)
--- up ---
NIN, 13.9.2001.
Amerika
RAT KOD KUĆE
Ako vam se novi svetski poredak, sa Amerikom kao
jedinom preostalom svetskom silom, nije svidjao ni pre 11.
septembra, onda ćete mrzeti promene do kojih će doći posle
paljevine Pentagona i rušenja Svetskog trgovinskog
centra...
Amerikance zaslužno bije glas da ne razumeju mnogo
ostatak sveta i da se za taj ostatak previše i ne interesuju.
To nije ni iz gluposti, ni iz neznanja: razlog je taj što je moć
njihove države da utiče na ostatak sveta daleko veća od
sposobnosti drugih zemalja da ma u čemu promene način
života prosečnog Amerikanca. Do 11. septembra u Americi
se lepo moglo živeti kao da ostatak sveta i ne postoji.(...)
Amerika je tako dobila poruku da ne samo što joj ne vredi
što je toliko bogata i moćna da si priušti najskuplji raketni
kišobran na svetu, već nema zaštite pred sopstvenim
civilnim avionima koji "u pravim rukama" mogu postati
ubistveniji od najskupljeg i najs ofisticiranijeg oružja.
Bin Laden kao da je u boj protiv Amerikanaca poslao I
stilske figure. Ne samo što u ovom času imaju pred sobom
neprijatelja bez lica i bez države, već je i država u kojoj se
Bin Laden krije po sebi neka vrsta ironičnog komentara.
Amerikanci su indirektno stvorili talibanski režim u
Avganistanu.(...)
Amerikanci su inače poput svih drugih naroda sveta: kada
ih posečete, krvare, kada ih napadnete, zbiju se oko svog
vodje, svoje zastave I svoje nacionalne istorije. I pozivaju
na osvetu.(...)
Greše oni medju nama koji možda ne vole Ameriku i misle
da je ovo dobar čas za likovanje nad njenom mukom.(...)
No, u svetu u kom živimo Amerika, koja nije tvrdjava, kao
što je do sada za sebe mislila, ipak predstavlja bastion
kulturnih, moralnih i civilizacijskih vrednosti koje
su i naše. Ni nama ne odgovara Amerika dovedena u
panično stanje opsade. Realno je očekivati da je Amerika
ogorčena što joj 30 milijardi dolara koje troši na
obaveštajne i kontraobaveštajne poslove nije donelo veću
bezbednost i bolju zaštitu. No, uza sve kritike koje
opravdano katkad upućujemo SAD, nemamo se zašta
radovati što će američki budžet za odbranu sada ići nebu
pod oblake, što će nagon za samoodržanjem naterati
Ameriku da još bezobzirnije brine samo o svojim
interesima. Nema razloga radovanju što će u veoma
teškom trenutku za nas, kada ovisimo o dobroj volji
poverilaca, možda zavladati privredna recesija u svetu; što
će zavladati nepoverenje u medjudržavnim odnosima, što
će Amerikanci, u želji da se infiltriraju u terorističke grupe
izvoditi "tajne operacije" sumnjivog legaliteta... Opasno je
za ostatak sveta čak i ako u Americi iznutra opadne stepen
poštovanja i zaštite gradjanskih sloboda. Da ne govorimo o
pozivima američkih političara da se izvrši odmazda nad
zemljama koje možda i nisu direktno umešane u
terorističke akcije, nego samo nisu dovoljno energične u
progonu terorista... Drugi traže donošenje drakonskih
zakona koji će ugroziti gradjanske slobode.
Uvek postoji opasnost da ugrožena zemlja sama obavi
posao nepriajtelja I pojede vlastitu slobodarsku supstancu.
U Milvokiju se čuju zahtevi - ne od vlasti, nego medju
gradjanima - da se otvore logori za interniranje gradjana
arapskog porekla... Svet je posle 11. septembra postao
opasnije mesto. Ne samo za Amerikance.
Ljiljana Smajlović
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
ALBANIA, 12.09.2001.
DRUGI RAT, KOJI TREBA DOBITI
Katastrofa koja se juče desila u SAD nije realizovana od strane
vanzemaljaca, niti od prirodnih fenomena. Sistem međunarodne bezbednosti
nije bio celovit da bi se sprečila katastrofa koju proizvode ljudska bića,
zasigurno luda. Nakon okončanja hladnog rata, trijumfovale su vrednosti
slobode I civilizacije. Čovečanstvo je tako dobilo još jedan rat koji su
vodile SAD. Sistem bezbednosti je izgledao celovitiji nego ikada. Ipak,
najavljena je suštinski nova priroda konflikata: ne rat među državama I
između drugih pretećih aktera: međunarodni terorizam koji mogu upotrebiti
države koje se još uvek rukovode opskurantističkim ideologijama, ali I
organizacije okupljene na deformisanim religioznim, kulturnim principima,
nacionalne mržnje ili jednostavno zbog finasijskih motiva. Za suočavanje sa
ovom novom opasnošću, međunarodna zajednica je investirala, ali kako izgleda
nedovoljno. Ali, šta treba uraditi da bi se dobio rat protiv međunarodnog
terorizma koji se pojavio u najoštrijem obliku, napadajući domovinu koja je
simbol slobode I civilizacije? Pre više od pola veka SAD I zemlje zapadne
Evrope su osnovale Severnoatlansku alijansu da bi se suočile sa pretnjama I
opasnostima tog vremena koje su mogle uvesti svet u nove katastrofe nakon
užasa koje su donela dva svetska rata.
Na temelju Sporazuma u Vašingtonu kojim je osnovan NATO, postavljen je
princip: Svaki oružani napad protiv jednog ili više saveznika treba smatrati
kao napad protiv svih zemalja članica. Napad međunarodnog terorizma na SAD
je napad na svaku zemlju u svetu koja se pridružuje vrednostima civlizacije
I slobode.
Albert RAKIPI
--- up ---
KOHA JONE, 12.09.2001.
CRNI UTORAK NE SAMO ZA AMERIKU
Nakon Drugog svetskog rata ovaj crni utorak je najteži ne samo za američki
narod, već I čitavo čovečanstvo.
U ovih 50 godina izvršen je veliki broj terorističkih akata, vođeni su
lokalni I regionalni ratovi takođe, na hiljade ljudi je ubijeno I
masakrirano po svetu, sigurno mnogo više od nedužnih žrtava koje je juče
ubio terorizam u SAD. Ali, ono što se desilo juče, - taj crni utorak, -
predstavlja jedan neproglašeni rat, zastrašujući terorizam I pretnju za
svetsku sigurnost I sigurnost čovečanstva, besprimerna, neviđena I
nezamisliva. Pogođeno je čovečanstvo, humanizam, civlizacija, vrednosti
demokratije, suživot među narodima. SAD će nakon ovoga biti primoran da
preduzme radikalne mere za borbu protiv terorizma ne samo na svojoj
teritoriji, već u celom svetu, pošto je njihov istorijski zadatak I obaveza
da stane u odbranu ljudskih vrednosti na celom Globusu, proglašavajući
totalni rat terorizmu I pojavama netolerancije svih boja. Nije pogođen mit
američke snage, pogođena je evroamerička civlizacija. U tom smislu
evroamerička civilizacija nakon ovog varvarskog napada neće se izolovati,
neće se zatvoriti I neće širiti mržnju I osvetu prema drugim civilizacijama,
koje se smatraju kao kolevke verskog fundamentalizma I netolerancije.
Ipak, SAD ne mogu a da ne daju primer uspostavljanja pravde zarad žrtava I
posebno zbog obaveza koje ima šampion demokratije pred istorijom, pred
čovečanstvom I vrednostima hrišćanske civilizacije. To nije proglašenje
svetskog verskog rata; SAD I Evropa neće ući u taj isprovocirani rat, iako
odgovor prema terorizmu ovoga puta neće biti "delikatan". Talibani I Bin
Laden koji se koriste kao kamikaze protiv hrišćanske civilizacije, zasigurno
imaju za cilj proglašenje jednog svetskog verskog rata, ali oni neće
"uživati" u toj privilegiji, ne samo zbog toga što su pobeđeni I doživeli
neuspeh već u početku u svojim stremljenjima, pošto je snaga njihovog
terorizma snaga bednog plašljivca, već zato što oni nemaju I ne mogu uživati
podršku arapskih I muslimanskih naroda koji su jednako kao hrišćani skloni
suživotu, humanizmu I toleranciji.
Nijedna vera I nijedan pravi vernik ne podržava terorizam I ubistvo nedužnih
ljudi. To su političari obučeni u verske odore koji koriste versku dogmu kao
sredstvo rata. Takvi se političari, nažalost, mogu naći I na Balkanu. Došlo
je vreme da narodi, vlade I sve potrebne strukture pomognu u uništenju kuge:
terorizma, dajući konkretne primere, jer
netolerancija ne nestaje samo propagandističkim sredstvima I pacifističkim
metodama.
Jučerašnje žrtve zahtevaju tu osvetu ili tačnije zahtevaju da se da kaznena
lekcija međunarodnim zločincima.
Kico BLUSHI
--- up ---
SHEKULLI, 13.09.2001.
CIVILIZACIJA NASUPROT VARVARSTVU
Teško je predvideti kako će se ponašati Zapad u narednim danima, nedeljama I
mesecima, a nije čudo ako se budu obratile državama I svetskim državnicima
ovim rečima: "Da li ste sa nama? Ne! Onda ste protiv nas. Naši ste
neprijatelji, neprijatelji čovečanstva". To je binarna logika na kojoj je
funkcionisao svet tokom hladnog rata više od 40 godina. Bilo kako bilo, to
je najočajničkija alternativa ili napokon, varijanta ponašanja sa onima koji
se nazivaju "državama odmetnicama" kakve su Afganistan, Sudan itd. Zapad ne
može da prigrli ovaj vid reakcije prema čitavom jugu planete koju
predstavlja značajan deo čovečanstva I koji ne rađa samo kamikaze. Zapad
neće da vrši represalije, što ne znači da ipak neće delovati snažno I
odlučno. Kako će to uraditi, nezna se. U ovim prvim trenucima postoji velika
nejasnoća. Zapad je zatečen. Predsednik Bush, američki kongresmeni,
predsednici država I vlada, bivši vrhovni diplomati kao što su Kisindžer I
Oven, eksperti međunarodne politike kao Edvard Lutvak itd., kada bivaju
upitani šta podrazumevaju pod kažnjavanjem odgovornih za atentat, odgovaraju
dvosmislenim frazama. Kako izgleda, nije to situacija u kojoj se mogu doneti
velike odluke. Ali, jedno kažu svi. Tj., ono što smo malopre rekli: Ova
tragedija će označiti novu epohu u odnosima između država I naroda. U
odbrani svojih dostignuća, u odbrani vrednosti koju održavaju na nogama,
zapadni svet može da odbaci neku od tih vrednosti, može iznova da razmotri
svoj odnos sa ostalim delom Globusa I strategiju budućnosti. I razumljivo je
da će ta revizija, što dublja - toliko će više penalizirati (između ostalog)
male narode kakva je Albanija. Treba poželeti I to ne samo iz tog razloga,
da Zapad izneđe mogućnosti da se samoodbrani od terorizma ne odvajajući se
od vrednosti koje su nas nadahnjivale I nadahnjuju, nas građane nevoljnike
Evrope koji nismo na Zapadu, ali želimo Zapad. Želimo ga onakvog kakav je
bio, blizu nas I bez opasnosti od terorizma. Nemilosrdnog prema terorizmu,
takođe.
Mustafa NANO
--- up ---
SHEKULLI, 14.09.2001.
AMERIČKA POLITIKA PROTIV MASAKRA
Ovaj kriminalni akt, između ostalog, želeo je da stvori unutar same američke
javnosti jednu snažnu liniju protivljenja prema liderskoj ulozi te zemlje u
odbrani vrednosti u svetu. Pokušao je dakle da tim zadatim udarcem okrene
javnost te zemlje ka zatvaranju, upravo da bi im ostavila dovoljno prostora,
jer žele ponovo da vrate ili da očuvaju na ovoj našoj zemaljskoj kugli
srednjovekovne reminiscencije.
Politički, ovo je kako izgleda I glavni cilj ove terorističke grupacije. I
nešto u tom pravcu je postignuto. Činjenica što neki analitičari govore o
mogućnosti promene američke politike u pravcu zatvaranja, činjenica
pojavljivanja ovih dana u samoj SAD nekih znakova, iako izolovanih, sa
nasilnim reakcijama prema osobama ili objektima povezanih sa Srednjim
Istokom, pokazuje da se pokušalo da se uzdrma novi proces svesvetskog
demokratskog suživota. Upravo je taj sveobuhvatni koncept osnova koja drži
okupljene sve one koji sebe nazivaju Amerikancima, bez obzira na nacionalno,
versko ili rasno poreklo, glavni element snage te zemlje, temeljni element
koji tu zemlju drži u veoma uskim vezama sa celom zemaljskom kuglom I koji
je primorava da igra tu glavnu ulogu koju već ona I igra. Upravo je to
koncept koji drži na okupu I otvoren demokratski svet. Upravo se taj princip
više od bilo čega pokušao uništiti, tim apokaliptičkim aktom koji se s
pravom smatra proglašenjem rata. Sve nas to vodi do pitanja: Da li će se
prekinuti novozapočeti proces na svim poljima, da li će se SAD zatvoriti u
sebe? Za mene je odgovor jasan, bez obzira na sumnje koje su izrečene ovih
dana. Američka politika u njenim strateškim linijama involviranja u globalne
procese, neće se povlačiti. Ona tako nešto I ne može da uradi.
Tritan SHEHU
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
ZERI, 11.09.2001.
MIR ILI PRIMIRJE
Da li ima političkog rešenja pre rata, ili ono (političko rešenje) dolazi
kao neophodni deo postraovnog mirovnog paketa, koji podrazumeva međunarodne
vojne (NATO), političke (EU I SAD) I ekonomske (EU) garancije.
Odgovor na to pitanje koje je povezano sa iskustvom bivše SFRJ I svih
federalnih jedinica, poznato je: ne. Slučaj Makedonije, koji se smatrao
izuzetkom, ispao je kao iluzija I samozavaravanje vlade Makedonije.
Da li je ovo iskustvo veliko iznenađenje? I ovoga puta odgovor treba da bude
nagativan. Bez ijednog dana iskustva demokratskog režima, u nastojanju
stvaranja države nacije, nakon rasturanja jedne nedemokratske multietničke
federacije, rat je bio neizbeživ posebno ako se zna priroda srpskog režima.
Ali, postoji jedan I treći negativan odgovor koji osporava dugoročnost
političkog rešenja u Bosni, na Kosovu, Makedoniji u dolini Preševa proizašli
kao rezultat međunarodnog posredovanja. Postignuti mir na osnovu ne tako
stabilnog političkog modela ispada kao primirje koje se održava zahvaljujući
velikom prisustvu NATO pakta, a ne stvorenom demokratskom sistemu u zemljama
gde je vođen krvavi rat.
Ovde nije potrebno navoditi mnogo primera: recimo, šta reći o dolini
Preševa? Novi srpski režim je profitirao od ove krize koju je stvorio
prethodni režim, kako bi dokazao da želi problem da reši politički. Sada
tamošnja realnost govori o velikom zaostajanju političkog procesa koji se
može uporediti sa buretom baruta.
Blerim SHALA
--- up ---
KOHA DITORE, 12.09.2001.
VREME GODZILE
1.Velika tragedija koja se odvija u Americi dok pišem ove redove, biće jedan
od onih trenutaka koji će definisati vreme. Za nekoliko generacija kada budu
govorile o nasilju, stvari će se definisati kao "pre I posle" napada na
blizanace u Njujorku I Pentagon u Vašingtonu. Zapamtićemo dugi niz godina
kako se jedan od aviona probio u telo jedne od zgrada blizanaca, zatim
njenog rušenja. U kolektivnoj memoriji urezaće nam se prizor crnog dima nad
Njujorkom, kao što je za mnoge generacije dece širom sveta bio urezan lik
Godzile - nemani 20-tog veka, proizvedenog u crno belim studijima u Japanu,
jedina I supstancijalna razlika je u tome što mi ne govorimo kartonskim
zgradama niti o ljudima od plastelina: U ovom slučaju govorimo o realnosti.
2.Godzila ovog veka - terorizam, juče je u Americi najavio svoju
zastrašujuću dimenziju.
Struktura napada je pogodila invencijom filmova naučne fantastike koristeći
civilne avione I pretvarajući mete u neodbranjive. Ovim su teroristi
pokazali da su prešli u jednu mnogo napredniku fazu: Nisu dovoljne više
podmetnute bombe za privlačenje pažnje, od sada će se koristiti sve moguće.
I ako se civilni avioni koriste danas za napade u stilu kamikaza, sutra će
se koristiti otrovano mleko ili eksplodirajući parfemi proizvedeni, ne
namerno, serijski. Poruka je jasna: koristiće se sve I svi treba da se
plaše.
Sinhronizacija napada držala je kao taoce milione Amerikanaca u očekivanju
novog napada, kao I u stvari ceo svet koji je sa nepoverenjem pratio
američku dramu. Time je upućena I druga poruka: teror će biti globalan sa
svim lokalnim metama.
A biranjem ciljeva se nastojalo poslati jedna ideologizovana poruka. Napadom
na blizance, amblemom globalne trgovine I na Pentagon, sedište najveće vojne
sile u svetu, napadnuti su simboli američke globalne sile. Ipak, u
terorističkom napadu svaka bi meta bila ista: I jedna privatna kuća I
obdanište, svi imaju istu težinu žrtve kada se koristi nasilje ovakvog
karaktera. Štaviše, oni danas nisu samo američki simboli: trgovina je danas
dobila globalni karakter, a koncept američke vojske se više vezuje sa
serijom saveza na svetskom nivou nego sa tipičnim konceptom vojske koja
brani teritorijalnu celokupnost svoje države.
3.Terorizam, to su dokazali prizori u Njujorku I Vašingtonu, je više nego
išta drugo jedan globalni faktor. I ništa više ne može biti lokalno u borbi
protiv njega.
Iza ovog terorizma danas stoji I fundamentalizam, politički ili religiozni,
I to bilo koje religije. To su globalni fenomeni koji zahtevaju globalan
odgovor. Deo tog odgovora, nakon jučerašnjeg dana, biće svakako koncept
antiterorističke bezbednosti na svetskom nivou. Jedan drugi deo odgovora
isto tako će biti adresiranje na problem fundamentalizma u političkim
procesima, što na nivou međupovezanosti koja postoji danas u svetu, pretvara
se u globalni fenomen.
4.Jučerašnji dan će zaslužiti još mnogo analiza, ali će zaslužiti I potrebu
da se svaki od nas suoči sa onim što je osetio gledajući užasavajuće
prizore, potrebu izražavanja solidarnosti. U trenucima velike američke
tragedije potrebno nam je na svim trgovima Kosova danas u 15. sati vijorimo
američku zastavu, napadnutu od strane terorizma I da držimo po jedan cvet,
kao znak našeg saosećanja prema žrtvama američkog naroda.
Veton SURROI
--- up ---
ŠTAMPA U SARAJEVU
OSLOBOĐENJE, 13. 09 2001.
NAKON POSJETE GORANA FIŽULIĆA, MINISTRA GOSPODARSTVA R HRVATSKE
BIH u deficitu 167 miliona dolara
Na poziv Azre Hadžiahmetović, ministrice vanjske
trgovine i ekonomskih odnosa Vijeća ministara BiH, u
Sarajevu je boravila privredna delegacija R Hrvatske koju
je predvodio ministar gospodarstva Goranko Fižulić.
Visoki zvaničnik hrvatske vlade razgovarao je sa predstavnicima hrvatskih
firmi u BiH, te s članom
Predsjedništva BiH Berizom Belkićem o daljem
unapređenju privrednih odnosa i ugovoru o slobodnoj
trgovini dvije države. (.)Ministar Fižulić je istakao da je
ovo prva posjeta Sarajevu i BiH i da je naša država šesti I
najvažniji trgovinski partner Hrvatske, a treći najveći kupac
hrvatske robe(.) U prošloj godini BiH je u Hrvatsku izvezla
robe u vrijednosti 81,8 miliona dolara, a uvezli smo 449,8
miliona dolara. Za šest mjeseci ove godine izvezli smo u
Hrvatsku robe 52,3 miliona a uvezli 219,4 miliona dolara.
Hrvatska je, po tvrdnji Fižulića, od nas najviše uvozila aluminij,
električnu energiju, drvo, obuću, željezo.
Rešad DAUTEFENDIĆ
--- up ---
OSLOBOĐENJE, 12.09. 2001.
SLOVENAČKE FIRME SPOTIČU SE O BH.
ADMINISTRACIJU
Slovenija u BiH investirala 300-400 miliona maraka
Slovenački investitori uložili su u poratnu Bosnu I
Hercegovinu 300-400 miliona maraka, procjena je Aladara
Bjeleca, savjetnika Ambasade Slovenije. Slovenci su
spremni otvarati i graditi fabrike, zapošljavati bosanske
radnike, no, kako su zaključili direktori dvadesetak
većinski slovenačkih kompanija u BiH, administrativne
prepreke godinama onemogućavaju dolazaka stranog
kapitala.
"Najveći problem je crno tržište, nelojalna konkurencija,
nejednaki zakoni na cijelom prostoru BiH, te porezi i takse.
Problem su I različite dozvole, primjerice, za gradnju, na
koje su neke slovenačke firme morale čekati i po dvije - tri
godine", rekao je za Oslobođenje Gojko Kuzma, otpravnik
poslova u slovenačkoj ambasadi. Direktori Gorenja, Droge,
Leka, Mercatora, Iskre, Comercbank, te drugih većinski
slovenačkih kompanija o ovim problemima razgovarali su
u utorak u sarajevskom Gorenju. Oni su od predstavnika
svoje ambasade u BiH zatražili da o nesređenom bh. tržištu
razgovaraju sa ovdašnjim dužnosnicima.(.)
Aldijana OMERAGIĆ
--- up ---
OSLOBOĐENJE, 8. 09. 2001.
U ŽIŽI
Historijska Biljana
Dolazak Biljane Plavšić u Beograd i njeno uvjetno puštanje
na slobodu aktualni je član Predsjedništva Bosne I
Hercegovine Živko Radišić nazvao "snažnom, moralnom,
ljudskom i političkom porukom".
Snažno će, vjerujemo, odjeknuti ovaj događaj među onima
kojima Plavšićkin dolazak na mjesto zločina, odakle je
krenula sva krvava politka prema Bosni, predstavlja
pobjedu "pravde", a snažno će dojmiti i one koji nisu ovako
zamišljali suđenje Plavšićevoj. Baš kao što je snažan bio I
"bratski" zagrljaj nekadašnjeg premijera RS Milorada
Dodika, čiji me je osmijeh podsjetio na najšaramantniju
pozu Blejka Karingtona kad se dvoumi između plačljive
Kristl i goropadne Aleksis.
Dva su dužnosnika iz RS, jedan bivši, kojega je podržavala
cijela međunarodna zajednica i jedan aktualni, koji nema
podršku ni u vlastitome narodu, pokazali kako je Plavšićkin
privremeni dopust još jedan u nizu argumenata da se do
istine dolazi teško. I to uglavnom zaobilaznim putem.
Plavšićkina dobrovoljna predaja u mnogim je "srpskim"
dušama izazvala strepnju. Njen dobrovoljni čin nije mogao
ni značiti ništa drugo do suštu kooperaciju sa Sudom. Njena
privremena sloboda ne znači također ništa drugo nego da je
surađivala dobro.
Zato i ne čude izjave političara, koji se natječu u "snažnim"
porukama. Poput aktualnog državnog ministra Svetozara
Mihajlovića, koji nam poručuje kako je dolazak Plavšićeve
u Beograd "veliki događaj za srpski narod", pa nas još I
podučava kako je Plavšićeva značajna ličnost u historiji
srpskoga naroda.
No, ne misli valjda Mihajlović ono što govori. Biljana
Plavšić tereti se za genocid i to niti jednom narodu ne može
i ne smije služiti za čast. Optužene za genocid niti jedan
narod ne smije smatrati značajnom ličnosti u svojoj
historiji. Biljana Plavšić takoje, eto, od optužene za ratne
zločine postala historijska ličnost. Koja se, kao priznaje, ne
boji ničega, jer je među Srbima, sa svojim narodom, na
"našem tlu". Odakle su desetljeće prije regrutirane
historijske ličnosti. Koje nije plemenitost preporučila za
ulazak u povijest.
Senka KURTOVIĆ
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
NEZAVISNE NOVINE, 10.9.2001.
USTAVNI BUMERANG
Može li se promijeniti odluka ustavnog suda BiH o
konstitutivnosti naroda na cijeloj njenoj teritoriji
kroz postojeću formu ustavnih komisija i predložene
amandmanske sadržaje? Ko je legitiman da izrazi
nacionalne interese naroda, kakva je njihova sadržajna
struktura i koja je trajna forma državne organizacije
kroz koju će se ovi interesi izražavati? Ako
ustavotvorci u entitetima prihvate ustavne komisije
kao formu izražavanja vitalnih interesa naroda,
postavlja se pitanje daljeg opstanka Doma naroda na
nivou BiH, jer ako se na nivou entiteta izražava
konstitutivnost naroda kroz ustavne komisije, tada se
i na nivou BiH može primijeniti ovakvo rješenje.
Radomir NEŠKOVIĆ
--- up ---
REPORTER, 12.9.2001.
OD NACIONAL TRUIZMA DO GRAĐANIZMA
Nacionalmimikrija je benigno, ali dosadno oboljenje,
koje se, po pravilu, javlja pred bilo koje izbore i za
bilo koju funkciju. Tada crni nacionalisti ili, kako
ih još zovu sile mraka i prošlosti, ustupaju svoje
mjesto predizbornim virtuelnim nacionalistima. Svoju
boljku (nacionalnu pasivnost) prikrivaju višim
ciljevima: nacionalne, svjetske, planetarne i šire
prirode. Narodu se u tim prilikama obraćaju iz
svijetle budućnosti sa puno lijepih obećanja. Čim
izbori prodju, i oni prezdrave, postanu ono što su i
bili: lijevo i lijevocentrirani drugovi. Od njih se ne
može čestito ni nacionalista biti.
dr Predrag Radić
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 14.9.2001.
STRAH OD SVETSKOG RATA
Nema sumnje da je napad na Medjunarodni trgovinski
centar, Pentagon i Pitsburg u krajnjoj liniji prekretnica
u budućnosti svijeta, početak jednog novog
poglavlja u globalnim odnosima u svijetu. Možda zvuči
patetično ali svijet više nikada neće biti isti.
Ramsfeld, Pauel, i drugi, tvrde da su SAD u ratu. Ako
su SAD u ratu, one ce zbog svog uvrijedjenog ponosa
morati odgovoriti surovo, agresivno i neselektivno. Ko
će sve tu biti zahvaćen, niko ne zna, a ako se to
desi, onda to jeste stvarno početak trećeg svjetskog
rata.
dr Zdravko GREBO
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 15-16.9.2001.
SVI SMO GUBITNICI
Pošto su Amerikanci nesporno najveći svjetski
investitori, a pogotovo u zemljama u tranziciji,
gledano iz sadašnje perspektive, mislim da će mnoge
zemlje, a i naše područje, pretrpjeti mnoge štete zbog
umanjenih ili odloženih američkih investicija I
programa potpore, koje smo mi do sada možda I
potcjenjivali.
dr Dusko JAKŠIĆ
--- up ---
ŠTAMPA U SOFIJI
DNEVNIK, 10.09.2001.
BALKANSKA SARADNJA - EVROINTEGRACIJU
.Za poznavaoce nemačke spoljne politike je jasno da Hombah jednostavno
oglašava očekivanja EU. Poruka se može svesti na jednu rečenicu: članstvo u
EU (a u velikoj meri i u NATO) zavisi od spremnosti za regionalnu saradnju.
Bodo Hombah koji je poznat svojom sklonošću da govori u pravom tekstu, po ko
zna koji put je kritikovao jedan stav koji je prema njemu rasprostranjen čak
i u najvišim vladinim spratovima u nekim balkanskim zemljama. Reč je o
strahovanjima tih zemalja (najverovatnije viziraju se Sofija i Bukurešt) da
preko Pakta o stabilnosti EU faktički pokušava da odloži prijem jednog ili
drugog kandidata. Sasvim je sveža uspomena na neke ne baš uspešne
diplomatske poteze Sofije, diktirane upravo zbog dotične političke
podozrivosti. Pretnje da će Bugarska napustiti Pakt ukoliko ne bude ukinut
vizni režim, demonstrativna neželja zemlje da aktivno učestvuje u jednom od
radnih stolova, više puta ponavljane kritike na adresu Brisela zbog
usporavanja projekata i sl. izazvale su sumnje o nekom bugarskom "egoizmu".
Verovatno se te sumnje produbljuju i posle nedavnih, pretežno medijskih
potresa oko tako zvanog tandema Bugarska-Rumunija. Istina je da politika EU
takođe izgleda nedoslednom, kada pojedini njeni predstavnici govore o
formuli "10+2" kod prijema novih članova, mada je u svim zvaničnim
dokumentima zabeleženo da se pregovori vode sa svakom pojedinom zemljom.
Drugim rečima, stavljati Bugarsku i Rumuniju zajedno u tako zvanu drugu
grupu za prijem u EU je nekorektno. I pored toga međutim u suštini opravdane
primedbe Sofije zvuče ne baš kao principijelna kritika formule "10+2",
koliko kao želja da se istakne vlastita prednost u odnosu na Rumuniju.
Naročito na pozadini krize u Makedoniji koja je dramatična provera i za
zajedničku politiku EU koja se tek formira, postepeno se izbistruje
koncepcija Evropljana o kojoj se radi u citiranoj publikaciji. EU će primiti
Bugarsku i Rumuniju, a u daljoj perspektivi i Makedoniju, Hrvatsku i druge
zemlje. U tu svrhu međutim u Briselu očekuju prethodnu "pripremu terena",
tj. postepeno ukidanje granica putem sve intenzivnije međubalkanske saradnje
u oblasti trgovine, infrastukture, suzbijanja kriminala. Što sa svoje strane
znači da ukoliko bugarska spoljna politika još uvek smatra članstvo u EU
glavnim prioritetom, Sofija bi imala mnogo bolje karte ako se profilira kao
lider balkanske saradnje. I radi ne na jačanju granica, već na ubrzanoj
integraciji, i ujdeno pomaže susednim zemljama kao što su Rumunija i
Makedonija u njihovim evropskim naporima.
Aleksandar Andrejev
--- up ---
MONITOR, 13.09.2001.
SA MAKEDONIJOM ŽELIMO FINANSIRANJE PROJEKATA U SKLOPU PAKTA STABILNOSTI
Projekat povezivanja železnica Bugarske i Makedonije biće predstavljen za
eventualno finansiranje na donatorskoj konferenciji Pakta o stabilnosti u
Bukureštu oktobra meseca. O tome su se juče dogovorili ministar transporta i
veza Plamen Petrov i njegov makedonski kolega Ljupčo Balkovski. Realizacija
projekta biće čvrsta osnova za realizaciju trgovinsko-ekonomskih odnosa
između dve zemlje, izjavio je ministar Petrov. Prema njemu investicije u
infrastrukturne projekte predstavljaju garantiju kontinuiranog interesa i
saradnje između dve zemlje. Njihova izgrdanja pružiće priliku da se Balkan
pretvori u region koji pogoduje razvoju privatnog biznisa, dodao je on.
Ministar očekuje da bude sazvan drugi sastanak i da se formira radna grupa u
sklopu projekta da bi se precizirali rokovi njegovog izvođenja. Dvojica
ministara razmotrili su mogućnosti za otvaranje tri nova granična prelaza
između Bugarske i Makedonije, kao i za njihovo finansiranje iz
pretpristupnih fondova EU.
KRAJ
--- up ---
|
|
