 |
TUE, 09 OCT 2001 21:34:39 GMT
PREGLED ŠTAMPE (28.9. do 5.10.2001.)ŠTAMPA U BEOGRADU ŠTAMPA U TIRANI ŠTAMPA U ZAGREBU ŠTAMPA U PRIŠTINI ŠTAMPA U LJUBLJANI ŠTAMPA U SARAJEVU ŠTAMPA U BANJOJ LUCI ŠTAMPA U SKOPLJU ŠTAMPA U SOFIJI
ŠTAMPA U BEOGRADU
GLAS, 30.9.2001.
KRIMINAL U UNIFORMI CARINIKA
Carinska služba loše plaćena, neopremljena i podložna
mitu, teško izlazi na kraj s kriminalcima
Stručna istaživanja pokazuju da su carinici u našoj zemlji I
dalje u samom vrhu korumpiranosti i da se u proteklih
godinu dana ništa suštinski nije promenilo. U carinama i u
Srbiji i Crnoj Gori ima organizovane korupcije, institucije
su pune ljudi koji su se u prethodnom režimu bavili tim
"patriotskim" poslovima, pri čemu je proganjan svako ko
švercuje robu u cegeru, ali ne i avionima I kamionima.(...)
Analitičar iz Crne Gore, Nebojša Medojević kaže da su
sankcije 92. otvorile put korupciji i kriminalu, da je tada
bio suspendovan pravni sistem, u kojem nije bio kriminalac
svako ko krši zakon. Danas carinske službe nisu
opremljene da se bore s dobro organizovanim krijumčarima.
(.)Proteklih godina u Carinu je primljeno oko 1.600 ljudi
bez ikakve kontrole, a samo iz Kertesove Bačke Palanke,
350 ljudi. Medju njima ima i kuvara i limara i ko zna kojih
zanimanja, čak i narkomana, ali im ne mogu dati otkaz jer
ih zakon štiti, kaže direktor Carine, Vladan Begović, žaleći
se da je nedavno morao da vrati na posao njih 150.(...)
M. Dapčević
--- up ---
POLITIKA, 1.10.2001.
Branislav Krstić, član Koordinacionog centra za Kosovo I
Metohiju
PRUŽENA RUKA
(...) "Izlazak na izbore ne bih tumačio kao izbor manjeg
izmedju dva zla. Posle sednice Saveta bezbednosti, na kojoj
je gospodin Čović izneo poznate stavove i na kojoj je, prvi
put, istupanje Srbije i SRJ bilo pozdravljeno, ne kao
formalan čin, već kao uvažavanje delotvornijeg pristupa,
treba proceniti - ne šta je manje zlo, nego šta je vrednije za
buduće odnose sa Unmikom i Kforom na Kosmetu. Stoga
podržavam okosnicu izlaganja Čovića, a to je da Srbija, to
jest SRJ mora da sačini sporazum sa Misijom UN na
Kosmetu, kojim bi se institucionalizovala saradnja Unmika
i Srbije.(...) Mislim da bi pružena ruka - kaže prof. Krstić -
na jednoj strani morala da nadje pruženu ruku na drugoj.
Poverenje moraju da grade obe strane. Dva mosta su
nadohvat ruke. Prvi, EU i SAD treba da obezbede da Srbija
i Unmik sačine sporazum o institucionalizaciji saradnje
svojih organa u svim relevantnim oblastima... Drugi,
Unmik treba da, sa Koordinacionim centrom, izradi
nediskriminativni plan povratka Srba na Kosovo koji, u
toku ove i iduće godine, ne sme da obuhvati manji broj
povratnika od onog koji izrazi spremnost da se vrati,
dabome, ne rasut u geta za Srbe. Time bi stav o
multietničkom Kosovu počeo, konačno, da se pretvara u
stvarnost. Verujem da su ovo dve brzo ostvarive
pretpostavke za učešće srpske zajednice na izborima.(...)
Stana Ristić
--- up ---
NIN, 4.10.2001.
Marek Antoni Novicki, ombudsman na Kosmetu
VELIKI EKSPERIMENT
Kosovo je teritorija sa najvećim brojem problema po
kvadratnom metru na svetu
(...)Pre mesec dana Novicki je saopštio da ne postoje uslovi
da predstojeći izbori na Kosovu budu demokratski. "Ne
mogu da zamislim o kakvoj bi se demokratiji radilo ako
birači treba da izadju na biračko mesto i da se vrate u
pratnji Kfora". Ako on ne može, mnogi mogu. U svetu se
izbori ne dovode u pitanje, a i u Srbiji se o izlasku sve
češće naglas razmišlja.
"Još mislim da je situacija u vezi sa uslovima za slobodne I
demokratske izbore prilično daleko od zadovoljavajuće,
ako je uporedite sa drugim zemljama. Srbi nemaju slobodu
kretanja, žive izolovani u enklavama...
Teško je ovde odraditi izbornu kampanju, recimo. Sa te
tačke gledišta situacija je daleko od onoga što je potrebno
za izbore. U isto vreme, pitanje izbora je političko pitanje I
Srbi treba da odluče šta im valja činiti. Učešće na izborima
njima se predstavlja kao važan korak ka poboljšanju uslova
u kojima žive. Postavlja se sada pitanje: šta dolazi prvo?
Poboljšanje uslova života pa izbori ili se izborima
poboljšavaju uslovi života? To je ogromna dilema i mogu
vam reći da sam veoma srećan što u ovom trenutku nisam u
koži srpskih političara".(...)
Slobodan Reljić
--- up ---
VREME, 4.10.2001.
Donacije i domaće specifičnosti
POLITIKANSTVO ILI NOVAC
Kada se ravničarski blag čovek kao potpredsednik savezne
vlade Miroljub Labus iznervira i potraži olakšanje u
razgovoru sa novinarima, svako objektivan bi se ozbiljno
uplašio, a pogotovo kada se zna da je iznervirani Labus
govorio o stranoj pomoći Jugoslaviji.
I nije toliki problem što pomoć ne stiže u obećanim I
željenim količinama, već je problem što, kako
potpredsednik jugoslovenske vlade kaže, "izgleda da posle
ubedjivanja stranaca da nam daju pomoć treba da ubedjujem
ljude u zemlji da taj novac prime, a pri tom sa strancima
imam, izgleda, mnogo više uspeha".
(...)Velikih problema s tim u vezi nije bilo do proleća 2001,
jer je bilo potpuno jasno da bez inostranih donacija nema
struje i grejanja. Medjutim, čim je lišće počelo da zeleni,
domaći političari su počeli da dopunjavaju istoriju ljudske
gluposti proizvodima "Made in Serbia". Odmah u aprilu
naljutili smo pravoslavnu braću Grke, jer se ugovor o
donaciji 80 miliona dolara, sa potpisima svih nadležnih sa
njihove strane, nedeljama kiselio u nekoj fioci republičke
vlade. Ljudi su na kraju pitali: da li vama uopšte treba
pomoć?(...)
Drugim rečima, zemlje donatori ne žele više da gube vreme
sa našim lokalnim političkim cirkusom. A da je cirkus -
jeste. Saveznoj skupštini je trebalo mesec dana da ratifikuje
već odobrenu pomoć Svetske banke od 30 miliona dolara...
Sednica Veća gradjana prekinuta je i zakazana za
petnaestak dana, da bi se DOS i SNP dogovorili o glasanju
za skidanje imuniteta nekim poslanicima. Kap koja je
očigledno prelila Labusovu čašu bio je nastup Vojislava
Šešelja, koji je kritikovao saveznu vladu da zlouportevljava
mogućnost za donošenje zakona po hitnom postupku.(...)
N. Petrović
--- up ---
ŠTAMPA U TIRANI
ALBANIA, 30.09.2001.
ANTITERORISTIČKA KOALICIJA AMERIKE
I dok Moskva pretenduje da je muslimanski terorizam pretnja i za Rusiju, ona
će istovremeno ovu pretenziju iskoristiti kao kamuflažu za kampanju protiv
nezavisnosti Centralne Azije, Kavkaza, predstavljajući je kao borbu protiv
fundamentalizma i terorizma. Na primer, pokret čečenskog otpora se stalno
upoređuje sa Talibanima, dok se istovremeno tvrdi da Osama Bin Laden ima
kampove za obuku na čečenskoj teritoriji. Ove pretenzije se mogu proširiti i
obuhvatiti Gruziju, Azerbejdžan i druge države koje se protive ruskoj
dominaciji.
Vašington treba da bude jasan da borba protiv međunarodnog terorizma nije i
kampanja protiv pokreta za nacionalno oslobođenje i ne može se iskoristiti
kao pokriće za brutalne napade protiv civila, kao one koje vrši Moskva u
Čečeniji. Bela kuća treba da dobije tačne informacije od strane ruskih
službi oko prirode terorističke pretnje, posebno zbog činjenice što je
Moskva sama pomagala obuku mnogih terorističkih grupa Srednjeg Istoka, nakon
raspada Sovjetskog Saveza.
Janusz Bugajski
--- up ---
SHEKULLI, 5.10.2001.
MAKEDONSKI DONKIHOTIZAM
Igra u Skoplju oko političkog procesa rešavanja krize liči na svojevrstan
teatar apsurda čija je glavna ličnost jedna odrođena grupa zvaničnika
makedonskih Slovena, koji sada već neznaju šta da urade sa potpisom na
mirovni sporazum. Preuzete obaveze pred Solanom i Robertsonom izgleda da se
i dalje ''sagorevaju'' u svesti političke klase koja još uvek gaji iluziju
da krizu sa albanskom stranom može rešiti sama, tvrdim sredstvima.
Ova još živa nada izgleda da još dubljom čini grižu savesti kod
Georgijevskog, Trajkovskog i drugih zvaničnika u Skoplju. Tako, umesto da
daju jednostavan odgovor, dali su ili ne za usvajanje ustavnih amandmana u
Skupštini, za amnestiju boraca NOV i ostale tačke mirovnog plana, zvaničnici
Bivše jugoslovenske Republike Makedonije nastoje da igraju na kartu sile. To
je u ovom trenutku veoma tragikomično, kada se zna da je vojna mašinerija
susedne zemlje doživela neuspeh u brdima oko Skoplja i Tetova u sukobu sa
nekoliko hiljada lako naoružanih ljudi. Makedonija ne može sama da reši
krizu u svojoj kući. Utoliko manje nasilnim sredstvima, kao što je
policijsko i vojno prisustvo u zonama konflikta.
Izgleda da takvi potezi imaju više za cilj da otežavaju nego da definitivno
sabotiraju proces koji je snažno sponzorisan od strane SAD i Evrope.
Georijevski i ljudi koji stoje iza njega znaju veoma dobro da su sada samo
posmatrači a ne više akteri u krizi koju monitorišu, kojom administriraju i
garantuje međunarodno diplomatsko i vojno prisustvo. Svaki pokušaj da se
načini otpor od ove jednostavne logike u kojoj je ušao mirovni proces, više
zvuči kao neki balkanski donkihotizam, nego kao slovenskomakedonski
heroizam.
Ilir Kamenica
--- up ---
SHEKULLI, 2.10.2001.
O ČEMU JE GOVORIO GOSPODIN BUČKOVSKI?
Nakon ishitrene posete Bučkovskog Tirani, kao jedno njeno delikatno i tamno
poglavlje ostaje pitanje monitorisanja prisustva na našoj teritoriji
''terorističkih'' kampova i obuke. Iz izjava nakon susreta sa Majkom nije
bilo sasvim jasno da li to Makedonci imaju pretenzije da učestvuju u misiji
monitorisanja ili, pak, jednostavno podržavaju inicijative međunarodnih
institucija u tom pravcu. Albanija je uvek izjavljivala da prihvata
međunarodni monitoring u vezi sa samim pretenzijama gospodina Bučkovskog o
navodnim kampovima boraca NOV na severu Albanije. Ali, taj monitoring mogu
da vrše samo specijalizovani međunarodni organizmi koji već odavno deluju u
navedenim zonama. Uključivanje predstavnika Skoplja u moguću misiju takve
prirode otvorilo bi opasan presedan u bilateralnim i regionalnim odnosima.
Jer bi u skladu sa tim i mi mogli da imamo pravo da u određenom trenutku
zahtevamo, na primer, monitorisanje primene međunarodnih standarda ljudskih
prava na teritoriji FYROM. A teško da bi se gospodin Bučkovski i makedonska
vlada usaglasili sa takvim zahtevom. Prekjuče u Tirani bili smo svedoci
pokušaja jednog ministra susedne zemlje da napravi šou. Trebalo bi da budemo
spremni da na druge takve pokušaje znamo odgovoriti na vreme i potrebnim
jezikom. Možda, vračajući ih nazad već na početku, izbegavajući tako i
moguće reakcije albanske zajednice koja živi u Makedoniji i koja je patila
ne tako malo usled kaznenih operacija gospodina Bučkovskog.
--- up ---
ŠTAMPA U ZAGREBU
NACIONAL, 2. 10. 2001.
HRVATSKI ŠPIJUNI POKUŠALI SU SE
INFILTRIRATI U BIN LADENOVE ORGANIZACIJE
Hrvatska obavještajna zajednica se u suradnji s ispostavom
HIS-a u Sarajevu i Mostaru i Službom nacionalne
sigurnosti hrvatskog entiteta u BiH operativnom akcijom
"Munja" nastojala krajem devedesetih infiltrirati u redove
islamskih humanitarnih organizacija AL Muwafaq I Al
Haramain koje su povezane s najtraženijim teroristom
današnjice Osamom bin Ladenom, saznaje Nacional. Prema
zapadnim obavještajnim izvorima spomenute humanitarne
organizacije bile su, među ostalim, uključene u obuku I
logističku potporu mudžahedina u Bosni i na Kosovu, a niz
godina imale su i svoja sjedišta u Hrvatskoj. Operativni
planovi kojima je bilo predviđeno da se za potrebe
infiltriranja u Bin Ladenove organizacije pokušaju vrbovati
zaposlenici spomenutih humanitarnih organizacija
napravljeni su u Zagrebu i Mostaru. (...)
Eduard Šoštarić
--- up ---
NOVI LIST, 4. 10. 2001.
MUP U AKCIJI "ČISTILIŠTE 1" RAZBIO
PEDOFILSKI LANAC S VIŠE OD 50 0S0BA
U akciji "Čistilište 1", prvoj takvoj u Hrvatskoj i jednoj od
najvećih u Europi i svijetu, ministarstvo unutarnjih poslova
obuhvatilo je sveukupno 50 osoba i u pretrazi njihovih
stanova i prostorija oduzelo im 50 osobnih računala, 3374
CD-a, 1331 floppy-diska i 163 videokasete s dječjom
pornografijom. (...) Nitko još nije uhićen, jer se radi tek o
prvoj fazi akcije. U drugoj će fazi policajci pregledati sve
oduzete predmete, uključujući i računala, te obaviti analizu
sadržaja, nakon čega će biti podnesene kaznene prijave.
(...)Prema dostupnim podacima, na zaplijenjenim je
materijalima nekoliko desetaka maloljetnih osoba, ali to I
MUP-ovi službenici uzimaju s rezervom, vjerujući da će se
taj crni broj povećati. (...)U zadnjih pet godina hrvatska
policija zabilježila je 79 djela koja obuhvaćaju dječju
pornografiju.
Sergej Abramov
--- up ---
JUTARNJI LIST, 6. 10. 2001.
DO SPLITA ZA TRI SATA, TRI GODINE I TRI
MILIJARDE MARAKA
U sklopu pripreme iduće sjednice Vlade u Splitu pregledali
smo iz zraka čitavu trasu autoceste koja će spajati
Dalmaciju sa sjevernom Hrvatskom, rekao je jučer ispred
portala velebitskog tunela Sv. Rok premijer Ivica Račan
koji je bio na radnom zadatku s ministrima Božom
Kovačevićem, Radimirom Čačićem te Alojzom Tušekom.
Na sjednici Vlade, prema riječima premijera, trebala bi biti
donesena strateška odluka prema kojoj bi se projekt
autoceste završio u roku tri, umjesto planiranih šest godina,
te bi se tada od Zagreba do Dugopolja pokraj Splita moglo
doći za tri sata, a za dva sata do Zadra. Taj se projekt
ozbiljno planira u Vladi posljednja dva mjeseca i težak je
tri milijarde maraka, najavio je premijer, iako se još ne
može govoriti o izvorima financiranja. (...)Svi pripremni
radovi moraju biti završeni do proljeća iduće godine, dodao
je k tome premijer, a tada će se izvoditi radovi duž cijele
trase autoceste, što je pretpostavka za dovršetak u tako
rekordnom roku. (...)Aktualna Vlada preuzet će
odgovornost za ostvarenje i dinamiku projekta autoceste,
obećao je njezin prvi čovjek. (...)
D. Mijatović
--- up ---
ŠTAMPA U PRIŠTINI
ZERI, 29.09.2001.
ČOVIĆ: 1001 EPIZODA
Sve dok se ne obračuna sa albanskim nasiljom I terorizmom, region
Jugoistočne Evrope neće se smiriti.
Ovako govori, ko drugi nego Nebojša Čović, danas zasigurno glavni prodavac
besmislica srpskog režima I glavni srpski koordinator za Kosovo. Čovič
štaviše najavljuje I terorističke napade oko 100 Albanaca u Beogradu sa
motivom stvaranja Velike Albanije. Prema Čoviću ispada da su Albanci već
krenuli od Beograda pa naniže da stvore "Veliku Albaniju".
Kada bi imali njegovu logiku I mnogih drugih srpskih političara, Albanci bi
mogli da zatraže da se cela Srbija pripoji Kosovu. Poznato je da su srpski
političari u periodu raspada bivše Jugoslavije tvrdili: gde ima srpskih
grobova tamo je Srbija. Kada se zna da se masovne albanske grobnice nalaze
svuda po Srbiji, onda bi albanski političari mogli da govore: gde ima
albanskih grobova tamo je Kosovo.
Ali, ovde, uprkos brojnim problemima kosovari nastoje da budu logični.
Tako, ljudska logika ne može a da ne postavi pitanje: Otkud Čoviću ta
politička hrabrost I otkud mu moralni kredibilitet da na ovaj način govori o
Kosovu I Albancima, glavnim žrtvama zajedno sa Bošnjacima, srpskog režima
poslednjih deset godina? Drugo pitanje bi bilo: Ako Čović koji je navodno
predstavnik jedne umerene srpske linije govori I razmišlja na ovaj način,
šta li kažu I kako razmišljaju ostali predstavnici srpskog režima?
Blerim Shala
--- up ---
KOHA DITORE, 5.10.2001.
ZAŠTO MAKEDONSKI ČELNICI SLEDE PRIMER OTPORA TALIBANA
Mentalitet otpora je zaokupio um nekih makedonskih lidera u trenutku kada
međunarodna zajednica kombinuje pritisak I molbe upućene njima, kako bi
ispunili njihove obaveze za promenama u Makedoniji. Ovaj mentalitet na
Balkanu mislili smo da smo poslednji put videli u slučaju Miloševića, a sada
ga viđamo osim u Makedoniji još samo I kod vlade Talibana, koja sve što
dolazi s polja vidi kao zlo I opasno po njihov narod.
Ljupčo Georgijevski I Stojan Andov deluju slično kao I duhovni lider
Talibana Mula Omar Mohamed, a makedonski parlamentarci raspravljaju kao
islamski klerici u Afganistanu, koji se spuštaju sa brda da bi odbili
zahteve međunarodne zajednice I optuživali Ameriku. Ne može se drugačije
uporediti otpor Makedonaca da ispune njihov deo obaveze koji proizilazi iz
Sporazuma sa kojim su se ranije I sami usaglasili I optužbe koje oni upućuju
prema američkom izaslaniku James Pardew.
Makedonski zvaničnici su bezuspešno nastojali, trošeći veoma mnogo energije
da uvere svet o navodnim vezama Albanaca sa Talibanima, ali neodržavanja
Dana žalosti u Makedoniji zbog američkoh žrtava, kao raniji napadi na
američku ambasadu u Skoplju I protiv NATO trupa I sadašnje odbijanje zahteva
za realizaciju reformi stavlja same makedonske zvaničnike na strani
mentalnih saveznika Talibana.
Augustin Palokaj
--- up ---
ŠTAMPA U LJUBLJANI
DELO, 5.10.2001.
VELIKI IZAZOV ZA MALE
"Ima još oko godinu dana do vrhunskog susreta
predsednika država i vlada Natoa u Pragu, na kome bi
vodje Severno-atlantskog savezništva trebalo da odluče o
nastavku proširenja započetog pre tri godine. Medjutim,
situacija u kojoj se svet našao posle "crnog 11. Septembra"
tako su nesigurne i nepredvidive da je sada nemoguće
tvrditi da će samita u Pragu uopšte biti, a ako i bude - hoće
li uopšte razgovarati o proširenju savezništva. Ovako
nesigurna budućnost, uprkos drugačijim tvrdnjama nekih
visokih zvaničnika Natoa... plaši i deset država kandidata
za članstvo u Natou iz Srednje i Istočne Evrope koje čine
tzv. Vilniušku grupu... Čak i tako šarenolika grupa država
(od baltskih do balkanskih), iako se već duže od godinu
dana sastaje samo zbog jednog zajedničkog cilja - članstva
u Natou, najverovatnije jeste svesna da prioriteti
prekoatlantskog savezništva mogu da se promene preko
noći. Zato je na susretu ministara spoljnih poslova
Vilniuške grupe na Bledu najumesnije zvučalo upozorenje
estonskog ministra Toomasa Hendrika Ilvesa da kandidati
za članstvo u Natou posle terorističkih napada na SAD više
ne smeju biti opterećeni proširenjem, već da moraju
intenzivno da se spreme za borbu protiv terorizma."
Veso Stojanov
--- up ---
SLOVENSKA PANORAMA, 27.09.2001.
BUMERANG
Dokaz o povezanosti Natoa i terorizma možemo da
nadjemo i u činjenici da su snage koje je Amerika
svrstavala medju teroriste postale njeno orudje na Kosovu i
u Makedoniji. Ali tada je to trebalo prikriti. Formiranje
Zaštitnog korpusa na Kosovu iz redova dojučerašnjih
terorista, kao i imenovanje njihovog komandanta za vodju
rečenog korpusa govori dovoljno o tome kakva je istina. U
vezi onoga što se sada dogadja u Makedoniji i na Kosovu i
dileme odakle je udario terorizam nameće se pitanje kako
je Zapad mogao da napravi tako presudnu grešku kada je
sve one, koji bi su mogli da mu budu najbolji prijatelji,
žigosao kao vojne zločince dok je podržavao sve one koji
su ga, poput bin Ladena izdali. U pozadini naslućujemo
staro predubedjenje da Zapadu preti ruski medved. Još su
stari Grci strahovali od nepoznatog severa i hiperborejskog
vetra. Medjutim, nije ih uništio sever, nego Rim! Na sličnu
predrasudu su nasela i dvojica vidjenijih američkih
strateških analitičara, Kisindžer i Brežinski. U njihovim
planovima je sasvim sigurno bilo i prisvajanje kavkaške
nafte. A tu je i razlog zašto rušenje Jugoslavije nije
završeno dogadjajima iz prvih godina devedesetih, nego se
nastavlja i danas, kada je na redu Makedonija. Jer, oni koji
planiraju naftnu politiku planiraju i put nafte preko
Balkana, Bugarske, Makedonije i Albanije. Podrška
terorizmu je bilo jedno od orudja za ostvarenje tog plana."
Dr. Jurij ZALOKAR
--- up ---
ŠTAMPA U SARAJEVU
DNEVNI AVAZ, 03. 10. 2001.
NOVI ELEMENTI DUHANSKE AFERE
Vojska Jugoslavije tvrdi da Crna Gora i dalje švercuje
cigaretama. Iz Luke Bar cigarete se distribuiraju na ilegalna
tržišta BiH, Hrvatske, Kosova, Srbije, Italije i Albanije
Na zahtjev Komisije za ispitivanje navoda zagrebačkog
"Nacionala" o švercu cigareta na teritoriji Crne Gore,
generalštab Vojske Jugoslavije jučer je uputio crnogorskom
parlamentu informaciju u kojoj se tvrdi da šverc u toj
republici i dalje cvjeta.
Kao karakteristični kanali navode se nezvanični granični
prelaz između SRJ i Hrvatske Debeli Brijeg, zatim Luka
Bar i Skadarsko jezero. Luka Bar, je prema tvrdnjama VJ,
glavni punkt za doturanje i dalju distribuciju švercovanih
cigareta. Cigarete se odatle distribuiraju na ilegalna tržišta
Crne Gore, Kosova, BiH, Hrvatske, Srbije, Italije I
Albanije navodi se u pismu iz kabineta načelnika
generlštaba. Na kraju pisma generali tvrde da se
"najveći tranzit i šverc cigareta odvija preko zvaničnih
graničnih prelaza nedostupnih pripadnicima VJ".
Svoje podatke skupštinskoj komisiji dostavila je
jugoslovenska Uprava za kontrolu letenja.
-U periodu od decembra 1995. zaključno sa majem 1998.
izvršeno je I evidentirano je ukupno 433 kargo slijetanja na
aerodrom Podgorica. Riječ je o letovima za prevoz cigareta
navodi se u pismu. Prema tom nalazu, najaktivniji su bili
avioni tipa "iljušin 76" i "antonov 12", koji su
dolazili najčešće iz Ukrajine, Bugarske, Češke, Rusije I
Rumunije.(.)
Š. RADONČIĆ
--- up ---
OSLOBOĐENJE, 04.10.2001.
U ZENICI POTPISAN TRGOVINSKI
SPORAZUM
Slobodan izvoz u Sloveniju od 1. januara 2002.
Ugovor će prestati važiti ulaskom Slovenije u EU.
U sklopu sajma ZEPS svečano je potpisan ugovor o
slobodnoj trgovini između Bosne i Hercegovine I
Republike Slovenije.
U promotivnoj hali sajmišta ugovor su potpisali dr. Azra
Hadžiahmetović, ministar vanjske trgovine I ekonomskih
odnosa Bosne I Hercegovine, i dr. Tea Petrin, ministar
privrede Republike Slovenije, u pratnji Vojka Kuzme,
otpravnika poslova Ambasade Republike Slovenije u BiH, I
predsjednika Privredne komore Slovenije Jožka Čuka.
"Očekujemo da će sporazum doprinijeti poboljšanju vrlo
dobrih gospodarskih odnosa između Slovenije i BiH. Ovo
je prvi sporazum kojim Slovenija potpuno liberalizira
trgovanje poljoprivrednim I industrijskim proizvodima.
Slovenija otvara svoje tržište za poljoprivredne I
industrijske proizvode u cjelosti, počev od 1. januara
2001. godine, kada će sporazum stupiti na snagu.
Istovremeno, za proizvode koje Slovenija bude izvozila
u BiH carinske stope i ostale dažbine će se smanjivati
postupno", izjavila je nakon potpisivanja ugovora Tea
Petrin.(.) Glavni dio ugovora o slobodnoj trgovini su
modaliteti i dinamika liberalizacije trgovine
poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Na dan
početka primjene ugovora - 1. januara 2002. Slovenija
će u potpunosti ukinuti carine pri uvozu poljoprivrednih
i industrijskih proizvoda porijeklom iz BiH. Bosna I
Hercegovina će carine pri uvozu ovih proizvoda
dažbine sa jednakovrijednim učinkom kao i uvozne
dažbine fiskalne prirode postepeno smanjivati i to 1.
januara 2002. na 70 posto njihove vrijednosti , 1.
januara 2003. na 50 posto, 1. januara 2004. na 30
posto njihove vrijednosti, a 1. januara 2005. će se
preostale dažbine ukinuti. Ulaskom Slovenije u EU
ugovor o slobodnoj trgovini sa BiH će prestati važiti. (.)
E. BEŠLIĆ
--- up ---
OSLOBOĐENJE, 02. X 2001.
MEĐUDRŽAVNI UGOVORI O SOCIJALNOM
OSIGURANJU
Zbog spore administracije hiljade bh. građana bez prava
na osiguranje
Šest godina poslije Dejtona ne pimjenjuje se nijedan
međudržavni ugovor BiH sa drugim zemljama o
socijalnom osiguranju
U Bosni i Hercegovini još se ne primjenjuje nijedan
međudržavni ugovor o socijalnom osiguranju ni skoro
šest godina od potpisivanja Mirovnog sporazuma. Dva
su samo potpisana, sa Hrvatskom i Austrijom.(.)
Uskoro bi, prema najavi iz Predsjedništva BiH, trebalo
da budepotpisan sporazum između BiH i SR Jugoslavije.
Za sadase ne vrši ni isplata penzija ni onima koji su imali
staž u BiH, a žive u susjednoj državi. To će pitanje, kako
se očekuje, biti prioritetno rješavano. Ugovor o socijalnom
osiguranju između BiH I Slovenije je već razmatran prije
godinu. Predviđeno je da pregovori oko usaglašavanja akta
budu razmatrani ponovo. Do toga nije došlo zbog izmjene
nadležnosti oko vođenja pregovora na bh. strani.
Ministarstvo za civilne poslove, koje je sada nadležno, nije
još spremno za te pregovore, pa su dva puta
otkazivani.(.)Posebno je vrijedno pomenuti ugovor o
recipročnoj isplati penzija sa susjednom Hrvatskom, na
osnovu kojeg se vrši isplata penzija za više od 20 hiljada
korisnika. Čak ni takvi ugovori o recipročnoj isplati nisu
potpisani sa svim zemljama bivše zajedničke države. Na
primjer sa Makedonijom tek treba da budu nastavljeni
pregovori oko potpisivanja takvog ugovora započeti još
1998. godine.
B.AHMETAŠEVIĆ
--- up ---
ŠTAMPA U BANJOJ LUCI
NEZAVISNE NOVINE, 1.10.2001.
BOSANSKI RAJ I PAKAO
Skupina od 70 sljedbenika Osame bin Ladena priprema
se da napustiti Afganistan i prijeći u Bosnu I Hercegovinu
kako bi izbjegla eventualnu odmazdu Sjedinjenih
Američkih Država zbog napada na Njujork iVašington-
izjavio je federalni ministar unutrašnjih poslova BiH
Muhamed Bešić, a što su kao udarnu vijest prenijeli gotovo
svi mediji na području bivše Jugoslavije.
Zbog najmanje dva razloga čini se gotovo nevjerojatnim
da se 70 afganistanskih sljedbenika Osama bin Ladena
odlučilo da dodje u BiH. Najprije, takav pokušaj ne bi
ostao nezabilježen u obavještajnim kanalima CIA ili
bilo koje druge špijunske organizacije i, naposljetku,
70 ljudi nije 70 klikera, pa da njihov dolazak u BiH
bude nezapažen.
Josip Blažević
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 4.10.2001.
KREDITI U SIVOJ EKONOMIJI
Šef misije Svjetske banke u BiH Jozef Ingram smatra
vrlo upitnim statistički podatak da je stopa nezaposlenosti u
našoj zemlji 40 procenata, tvrdeći da je ta stopa daleko
niža. Svjetska banka i ostale medjunarodne institucije
pomažu osam mikrokreditnih organizacija u BiH, koje su
proteklih pet godina odobrile 100.000 kredita gradjanima
otvarajući isto toliko radnih mjesta. Gospodin Ingram
istovremeno ističe procjenu da je 95 posto korisnika ovih
kredita otvorilo neregularan posao i da ne plaćaju državi
poreze. Zaključak iz navedenog bi bio da Svjetska banka I
druge finansijske institucije direktno pomažu sivoj
ekonomiji u Bosni i Hercegovini.
Samir Kahrović
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE,5.10.2001.
KADROVSKA POLITIKA
Teško je biti direktor, a još teže ne biti. Ovim riječima
prije par dana, jedan iskusni banjolučki direktor opisa mi
situaciju u kojoj se nalaze direktori.Vode se čitave bitke za
osvajanje nekih direktorskih mjesta.
Istina, bitke se vode za mjesta u preduzećima koja se
jos nazivaju dobrim, a najistureniji borci su uglavnom
političari. Dogadjanja u Rafineriji ulja u Modrici
postaju tipičan primjer jedne takve bitke.
Prof. dr Rajko Tomas
--- up ---
NEZAVISNE NOVINE, 6-7.10.2001.
TALIBANSKA POLITIKA - SKUPŠTINE VEĆINE
Premijer Ivanić bi, napokon, morao da shvati da mu u
Vladi funkcioniše paralelni mehanizam izvršne vlasti,
projektovan u Kalinićevom kabinetu i ko zna čijoj
glavi, a organizovan kroz mrežu zamjenika i pomoćnika
ministara, koji su otišli u podrivanju premijera, tako
daleko i toliko duboko da falsifikuju potpis ministra.
Branko Perić
--- up ---
ŠTAMPA U SKOPLJU
DNEVNIK, 6.10.2001.
MOGUĆA MISIJA
Evropa, to treba svima da nam bude jasno, nema nameru da jednim okom gleda
kako se u Makedoniji eskivira sprovođenje mirovnog sporazuma postignutog u
Ohridu pre skoro dva meseca. Postoji više razloga za "nervozu" u Briselu,
iako treba da nam bude jasno I to da oni mnogo ne mare za nervozu u
Makedoniji. Zato, najlogičnije bi bilo da stvari počnemo gledati iz evropske
perspektive, tj., da se proces ubrza I pokaže se pragmatičnost. U protivnom,
čeka nas "srpska zima".
Objašnjenja makedonskih političara da nam se desila kosovizacija, odnosno da
smo bili napadnuti od Kosova pod protektoratom, nisu bili snažan argument za
napad EU I SAD. Sada kada smo došli do ove tačke krize I kada ipak ima
velikih šansi za mir, treba da imamo u vidu da Evropa I SAD imaju problema
sa Osamom Bin Ladenom I da je Makedonija ostavljena u špajzu njihovih
interesa. Zato im se I žuri da reše krizu u zemlji. Činjenice da
"rasformirana" NOV ima čvrstih veza sa islamskim fundamentalistima (to niko
živ ne može da negira) može da nam bude veliki kredit za budućnost ako se
ponovi ratna spirala I nastojanja za podelu Makedonije. Ne verujem da ćemo
tada biti ostavljeni na cedilu sa čvrstim argumentima na stolu.
U ovom trenutku "nepodnošljiva evropska nervoza" (Solana po Skoplju kao da
gazi bos po žaru) visi nam kao Damoklov mač. Penale smo već počeli da
plaćamo zbog toga što je donatorska konferencija za Makedoniju odložena na
neodređeno vreme. Evropa I SAD najverovatnije nisu mogli da pretpostave da
će javna debata o ustavnim amandmanima razvlačiti I igrale su na kartu "sve
će se srediti brzo u Sobranju". Oni kao da zaboravljaju kako je to u
zapadnim demokratijama. Verovatno su oni zaboravili na naše negativno
iskustvo kada su donete izmene Ustava prilikom potpisivanja ugovora sa
Grčkom o nazivu. Tada je parlament završio posao, a sada je čudno za njih
zbog čega se traži referendum. Jedan zapadni diplomata mi je u neformalnom
razgovoru rekao da "ćemo prihvatiti I referendum, ali.". To ali se zove štap
koji je već počeo da udara po našoj grbači. Prekinuta je finansijska pomoć,
a ako ovako dalje teramo, uslediće I teže sankcije, a staviće nam I embargo
na oružje I naftu. Nova Jugoslavija u regionu, ali ko će biti novi
Milošević? Mi moramo da izbegnemo taj scenario.
Hristo Ivanovski
--- up ---
UTRINSKI VESNIK, 6.10.2001.
PARADA BOŠKOVSKOG KAO GAF
Policija bez pratnje međunarodnih posmatrača nije uspela da uđe u krizni
region. Iako je neko bio iznenađen, ipak, za mnoge je kristalno jasno zašto
je akcija završena neslavno. Protivno svim dogovorima, potpisima I preuzetim
obavezama za poštovanje rokova I redosleda poteza u mirovnom procesu I za
komplementarnost I kordinacije akcija makedonskih bezbedonosnih snaga I
inostranih misija I monitoringa, ministar Boškovski je rešio da igra solo.
Da li na svoju inicijativu ili po diktatu I prema scenariju njegovih
pretpostavljenih, nije ni bitno, važno je da je ponovo izašao iz koloseka na
kojem su mesecima nastojali da ga drže svi što nešto znače u Makedoniji, ali
I u Evropi. No, I ova solo partitura, kao I nekoliko drugih prethodno,
završene su fijaskom. S druge strane ministarstvo unutrašnjih poslova je
putem saopštenja pokušalo da izrazi iznenađenje, objašnjavajući nam da je
akcija privremeno prekinuta zbog nepoznatih razloga. Iako je upravo njima
trebalo da bude jasno zašto su udareni po nosu ili zašto su naišli na zid
nepoverenja kod lokalnog albanskog stanovništva I to upravo u periodu kada
postepeno treba povratiti međusobno poverenje.
Još jedna parada Boškovskog završila se kao gaf. I to očekivano, budući da
se unapred znalo da nema šansi da policija sama uđe u krizna sela I to u
situaciji očekivanja obećane amnestije I ustavnih promena, I ne izazove
reakciju albanske populacije. Posebno što je njegova najava prethodnog dana
bila: Mi idemo, a ako OEBS I EU ne žele da dođu sa nama, to je njihov
problem. Ali, pokazalo se da je to problem I MUP-a I Boškovskog, a ne samo
monitora. To se najbolje videlo u reakcijama evrodiplomata u Skoplju I
neviđen pritisak koji su vršili na predsednika Trajkovskog I druge državne
funkcionere, kako bi se na kraju policijske patrole povukle. Otvoreno I bez
diplomatske uzdržanosti traži se od Trajkovskog da smiri prvog policajca u
drržavi, pošto njegova nova zamisao može da izazove ozbiljan zastoj u
mirovnom procesu ili što je još strašnije novo uvlačenje Makedonije u rat
ili u zonu sumraka.
Saško Dimevski
--- up ---
LOBI, 1.10.2001.
ZBOGOM ORUŽJE!
Vijugavi put od Tetova prema Šipkovici, pa sve do unutrašnjosti sela, stalno
se sužava I jedva da mogu da se mimoiđu jedno vozilo I jedan čovek. U
četvrtak poslepodne, ljudi koji su tek izašli iz džamije ustali su na nogama
kada je ispred njih prolazio "džip" sa Ali Ahmetijem, a pored puta se čulo
udaranje sekire u rukama jednog mladića koji je sekao drva za zimu. A na
kraju sela, u prostorijama osnovne škole, u prisustvu tri dvoja saradnika,
politički vođa NOV saopštava za mnoge (ne)očekivanu odluku: "Sinoć u 24 sata
NOV je rasformirana I svi njeni vojnici su građani ove države".
Takav stav je usledio nakon jednomesečne operacije NATO pod nazivom
"Esencijalna žetva", tokom koje su pripadnici NOV dobrovoljno predali 3875
komada oružja raznih kalibara, uključujući I četiri tenka I blindiranih
vozila, 17 sistema protivvazdušne odbrane I oko 400 hiljada komada
eksploziva I razne municije. Komandant ove misije Alijanse, Vajt Spaner,
objavljujući ove cifre u sredu, rekao je da veruje da ono predstavlja pravu
vojnu sposobnost NOV: "Nijedna organizacija ne bi predala toliko mnogo
oružja tako visokog kvaliteta, ako ne bi bila u potpunosti posvećena miru" -
rekao je on. Izgleda da takvu jednu ocenu podržava I sam Ali Ahmeti, sada
već bivši politički vođa bivše NOV. U njegovoj izjavi za Lobi on je veoma
jasan - kaže da Ohridski sporazum, koliko god da je kompromisno rešenje ipak
ostvaruje desetogodišnje zahteve Albanaca u Makedoniji.
"Mi nismo ušli da ostanemo paralelna vojska u vooj državi. Ušli smo da
obezbedimo bolji status za Albance, tako da smo I odluku koju smo doneli
doneli bez boli zbog toga što uviđamo da smo postigli cilj" - uverava Ali
Ahmeti. NA toj liniji je I general Gezim Ostreni, šef Glavnog štaba. Odluka
za rasformiranje NOV, priznaje on, nije bila teška. "Pošto je postignut
ratni cilj kažem da nije bilo teško. Postignut je cilj rata: Mislim da smo
postigli to što je albanski narod pokušavao da postigne u Makedoniji -
ravnopravnost sa makedonskim narodom I zato sada I oružje gubi funkciju".
I dok je albanski faktor, kako politički tako I vojni, snažno podržao
mirovni sporazum, sada reč ima makedonska strana. Nastojanja za
"amortizaciju" ovog dokumenta (čitaj: ustavnih amandmana, ali I amnestija
albanskih gerilaca) u labirintima tzv. parlamentarne procedure, samo slabe
njen kredibilitet u očima međunarodnog faktora. On sve više zapaža ko to
vara, sada kada Okvirni sporazum nosi potpise četiri rukovodilaca glavnih
makedonskih I albanskih političkih partija, blagoslov predsdnika
Trajkovskog, ali I garancije međunarodnog evro-američkog faktora,
uključujući I NATO. Generalni sekretar Alijanse Lord Robertson je u utorak u
kampu nemačkih vojnika u Jerebini kod Tetova uperio prst na parlament kako
bi on do kraja sproveo mirovni proces implementacijom ustavnih amandmana, a
u vezi sa manevrisanjima makedonske strane oko tih amandmana I amnestije, on
je bio veoma jasan:"Ako politički proces u parlamentu ne bude uspešan, onda
će zemlja biti uvedena u građanski rat".
--- up ---
ŠTAMPA U SOFIJI
SEGA, 01.10.2001.
MAKEDONIJA POSLE "ŽETVE"
.Za sada albanski "ekstremisti" (prema Rojtersu i Savetu
Evrope oni nisu "teroristi") demonstriraju dobro ponašanje. U stvari
uhvatila ih je panika da bi posle atentata u SAD Zapad mogao da promeni svoj
odnos prema njima, zato se
prave da su razumni i konstruktivni. Poslednja
prošlonedeljna vest glasila je da je OVK rasformirana. Ko
želi neka veruje u to. U svakom slučaju, kada su to objavili,
oni su se prvi put potrudili da obuku odela umesto
kamuflažne odeće. U isto vreme je nakon pregovora rešeno
kakva će biti nova misija NATO posle "žetve". Skoplje je
tražio da misija bude malobrojnija i sa kraćim mandatom
jer nastoji da iskoristi situaciju i da povrati kontrolu
vladinih snaga u rejonima koje OVK već smatra svojim.
Strahovanja Skoplja su da bi jedna velika misija NATO
oduzela policijske funkcije MUP-u i faktički bi betonirala
podelu države.
Šta će se događati nadalje? Zapad ne može sebi dozvoliti luksuz da opet
izbije građanski rat. Pritisak na Skoplje i na
vrhušku ONA da izvršavaju sporazum iz Ohrida biće
veoma jak. Vlada u Skoplju ima šansu da spasi jedinstvo
države i ona ne sme biti propuštena. ONA je u poziciji
gubitnika sem ako ne evoluira u pravcu jedne odgovorne
političke snage. Postoje neke indikacije za to - cilj je da
nova partija učestvuje na parlamentarnim izborima u
Makedoniji i zaseni dve dosadašnje albanske partije. Veliki
problem će biti kada će biti održani sledeći parlamentarni
izbori. Uloga Bugarske koja je poslednjih meseci sasvim
određeno pasivna, neće biti bog zna koliko velika. Naša
zemlja će pozivati Zapad da bude izdašniji prema
Makedoniji i regionu. Međutim, teško da će to baš mnogo
dirnuti investitore. Oni ama baš nikako ne vole
eksperimente u rizičnim zonama.
Georgi Gotev
--- up ---
TRUD, 03.10.2001.
MAKEDONSKI KOMP(L)OT UA ZAMENU ZA BUGARSKI PIRINAČ
Makedonski mediji umešali su bugarsku firmu u čudan posao u kome se spominje
ime "nekog Ljubeta
Boškovskog". Slučajno se ime tog "nekog" podudara sa
imenom ministra unutrašnjih poslova u Skoplju. Opet
slučajno, brat Ljube, kako je on poznat "kraj Vardaro",
blizak je premijeru Ljupču Georgijevskom. A upravo taj
makedonski premijer izvukao je iz zamrzivača bugarsko-makedonske odnose (ne
da su u Sofiji to iskoristili).
Kruška ne pada daleko od drveta. Pitanje je zašto se upravo
sada neko u Hrvatskoj setio da šalje fakseve novinama u
Makedoniji i Sofiji. Tim pre što je taj "neki" Ljube dobio
proviziju za uvoz pirinča a ne oružja. Onda bi trebalo da
prihvatimo da se ponavlja onaj poznati iz totalitarnih
vremena vic kada su kompjuteri pobrkani sa kompotima.
"Komp(l)ot koji je sada spremio neki laik prilikom neke
razrade kraj Vardara dosta je proziran - u trenutku kada
svet kreće u bitku protiv terorizma, odjednom se opet rađa
"bugarski trag u izvozu pirinča". Neka Makedonci
pokušaju da sami izleče svoj sopstveni mamurluk zbog
"albanskog opijanja". Zato što njihovi problemi nisu naši.
Jedino što im dajemo to je pomoć.
Plamen Jotinski
--- up ---
REPUBLIKA, 02.10.2001.
ŠEF NACIONALNE SLUŽBE BEZBEDNOSTI PRODAJE TAJNE
Šef Nacionalne službe bezbednosti general Atanas Atanasov sprema se da za
sumu sa šest nula u zelenom
proda poverljivu informaciju o narkokanalima na teritoriji
zemlje albanskoj mafijaškoj strukturi, saznaje "Republika"
iz visokog izvora u kontraobaveštajnoj službi. Interes
Albanaca posledica je pritiska koji na njih vrše SAD zbog
Avganistana, pretpostavlja isti izvvor. Kako je "Republika"
pisala, pre neki dan je general zatražio da mu se dostave svi
aktivni predmeti o kojima služba vodi evidenciju. Trebalo
je da se to ostvari za manje od 24 časa ali polovina načelnika sektora
odbili su da to učine zato što nisu dobili
pismeni nalog.
Ivan Prvanov
--- up ---
DNEVNIK, 03.10.2001.
DŽON MANERI PREUZIMA MAKEDONSKI TELEKOM
Džon Maneri, doskorašnji upravnik MOBIKOMA biće novi izvršni direktor
makedonske telekomunikacione
kompanije MAKTEL. Skupština akcionara MAKTEL-a
treba da odobri kandidaturu Manerija u sredu. Ovog leta on
je podneo ostavku kao upravnik prvog mobilnog operatera
kod nas nakon skoro sedmogodišnjeg upravljanja.
U decembru prošle godine makedonska vlada objavila je
licitaciju za prodaju 51% kapitala svoje kompanije i svog
jedinog GSM-operatera na kojoj je pobedio konzorcijum
STOUNBRIDŽ. U konzorcijumu mađarska
elekomunikaciona kompanija MATAB drži 86,5%,
Southeast Europe Equity Fund (SEEF) ima 6,1%, a grčka
kompanija KOSMOTELKO - 7,4%.
Kamen Kirilov, Svetlana Nenova
Kraj
--- up ---
|
|
