|
TUE, 14 APR 1998 19:18:38 GMT
STAMPA U BEOGRADU
STAMPA U TIRANI
STAMPA U SKOPLJU
STAMPA U PRISTINI
NASA BORBA, 30.3.1998.
Intervju: Fatos Nano, premijer Albanije
"Albanija ne moze da, umesto kosovskih Albanaca, sedne zapregovaracki sto i razgovara sa Beogradom. Ja bih voleo daAlbance sa Kosova vidim jedinstvene u zahtevima za resavanje togpitanja", kaze premijer Albanije Fatos Nano, u intervjuu za "Nasu Borbu"... Kao preduslov za otpocinjanje pravog dijaloga, Nano navodi povlacenje policije i vojske sa Kosova i prestanak upotrebe sile prema kosovskim Albancima...
* Mozete li konkretno da nam kazete za koju se opciju resenja kosovskog problema zalaze Albanija?
- Za republiku minus. To znaci da Kosovo treba da ima status kakav ima Crna Gora u sastavu Jugoslavije. Treba da ima svoj parlament, vladu, nezavisno sudstvo, svoje civilno drustvo i institucije koje ce jednako tretirati sve njene gradjane... "Minus" znaci da Kosovo ne bi imalo pravo na otcepljenje, ali bi imalo mogucnost za otvaranje i integracije sa zemljama u regionu, dakle i Albanijom, i posebno sa integrativnim procesima u demokratskoj Evropi. Ovakav predlog smo izneli i svim zapadnim partnerima sa kojima smo ovih dana razgovarali u Bonu. Oni su predlog saslusali i ocenili ga - realnim...
* U jugoslovenskim krugovima, pogotovo u medijima, dosta cesto se govori o tome da je Albanija zemlja "koja naoruzava albanske teroriste na Kosovu" i da ih "trenira za teroristicke akcije". Mnogi tvrde da se sverc oruzja nastavlja, o cemu je govorio i ruski ministar inostranih poslova Jevgenij Primakov.
- Tacno je da je u Albaniji bilo raznih kriminalaca. Nakon izbora, medjutim, mi smo razoruzali sve politicke lidere u Albaniji, gde spadaju i nacionalisti i teroristi. U Albaniji se proganjaju svi moguci teroristi i kriminalci, posebno medjunarodni. Znate, mi u Albaniji kazemo da "nema sume bez svinja", ali odgovorno mogu da tvrdim da Albanije nije zemlja terorista. Dakle, na tom pitanju Albanija se polako vraca u sastav evropskih zemalja u kojima se kriminal ganja ne samo sopstvenim snagama nego i uz pomoc medjunarodnih eksperata...
Bahri Cani
Direktor Albanoloskog instituta dr Sadri Fetiu za "Blic"
Posle cetiri godine Albanoloski institut je ponovo "oslobodjen" za Albance, odnosno za njihov naucno-istrazivacki rad u oblasti istorije, jezika i kulture. I u privatnoj kuci, ovaj Institut je normalno radio, ali bez telefona, i izdavao brojne casopise i druge naucne radove...
- Nas jos niko od predstavnika grupe "tri plus tri" nije zvanicno obavestio o povratku u zgradu Albanoloskog intituta.
Evo, ovde u ovoj privatnoj kuci smesteno je vec cetiri godine nas 60 zaposlenih. Naravno, najveci deo posla obavljamo u svojim kucama. Mi, u stvari, 8. marta 1994. godine i nismo napustili svoju zgradu koju smo sami izgradili, vec su nas odatle silom isterali. Nas 40 je isprebijano. I meni su tada polomili vilicu - kaze, neposredno uoci predaje Instituta na koriscenje Albancima, dr Sadri Fetiu...
* Da li je akademicima nudjen povratak u zgradu Instituta?
- Mesec dana, nakon isterivanja, nacelnik Kosovskog okruga Milos Simovic je doneo odluku po kojoj se mi vracamo. Medjutim, ta odluka nikad nije sprovedena, jer nije dozvoljavao rektor Papovic. Mi smo zato u privatnoj zgradi nastavili nas rad...
* Da li se bavite i politikom?
- Nista u svemu ovome danas nije postedjeno politike. Mi radimo za nasu stvar. Kao sto smo znali da cemo nasu zgradu vratiti, tako cemo i za nasu stvar da radimo, jer nam niko nista nece pokloniti... Pre neki dan smo oglasili saopstenjem, jer su se Albanci dvoumili da li da izadju ili ne na izbore. Mi smo sa narodom koji misli da se zauvek otcepi od Jugoslavije, da Kosovo bude samostalna drzava.
R. Barjaktarevic
Lorens Iglberger: UPOZORAVAM REZIM U BEOGRADU!
... * Postoje misljenja da je konflikt na Kosovu uvukao SAD isuvise duboko u krizu na Balkanu. Koje bi po Vama bilo optimalno resenje za krizu na Kosovu?
- Mislim da je vazno dati Kosovu mnogo vecu autonomiju nego sto sada ima, ali ne verujem da bi Srbija tolerisala nezavisnost. Politika Slobodana Milosevica uzrok je problema koje sada ima Srbija, njegovo necuveno ponasanje prema Albancima na Kosovu. U ovom trenutku, da su vlasti u Beogradu mudre, a mislim da nisu, dale Kosovu najvecu mogucu autonomiju, ali u granicama Srbije. Tu nema dileme, medjutim, plasim se da srpske vlasti nece pratiti takvu politiku i da bi to moglo dovesti do eksplozije regiona...
* Da li mozete da predvidite neki vremenski rok u okviru kojeg bi Jugoslavija morala da popusti pred zahtevima medjunarodne zajednice na Kosovu?
- Sada tamo vlada grozan nered. Svetska zajednica mora da shvati da Srbija ima duboke istorijske veze sa Kosovom. Tragedija je sto je nedovoljno mudra Miloseviceva politika na Kosovu u proteklih deset godina znacajno pogorsala situaciju. Ne mogu da odredim vremenski rok, ali je sigurno da se mora nesto uraditi i to ce zavisiti od situacije. Neophodni su hitni koraci koje bi Beograd sada preduzeo da smiri tenziju. Medjutim, ako srpska vlada nastavi sa svojom glupom politikom, doci ce do eksplozije i svi ce biti umesani. Sada je izlaz u rukama vlasti u Beogradu, ali ako se ovako nastavi postace internacionalni problem.
* Mislite li da ce kosovski Albanci pristati samo na autonomiju?
- Ne znam. Ranije bi to bilo dovoljno. Sada nisam siguran. Oni sada imaju radikalnije rukovodstvo, a, kako se radikalizovala politika na obe strane, bice sve teze naci resenje koje bi ih zadovoljilo...
* Sta predvidjate da ce se desiti posle mesec dana, koliko je Kontakt grupa dala za resavanje problema na Kosovu?
- Ne znam. Verovatno ce i dalje pretiti, praviti buku, ali sumnjam da ce uciniti nesto vise od toga, ukoliko i dok Kosovo zaista ne eksplodira. Tada cemo mi morati da delamo. Ako Kosovo zaista eksplodira, opasnost po okolne zemlje bice veca nego sto je to predstavljala Bosna. Kosovo bi postalo veci medjunarodni problem nego sto je to Bosna ikada bila. Ako bi situacija postala tako losa, realna je mogucnost intervencije NATO, koja bi bila veoma snazna i ne bi bilo poslato samo nekoliko jedinica. Ali ako se pogorsaju stvari na Kosovu, bice to neminovno...
Dragana Subarevic
Dr Slobodan Samardzic, naucni savetnik u Institutu za evropske studije u Beogradu, za NT upozorava:
... * Kriza na Kosovu i brzo i ostro reagovanje medjunarodne zajednice tim povodom, naveli su mnoge politicare iz vlasti i opozicije da sadasnju situaciju uporede sa onom od pre sedam godina, kada se raspadala bivsa Jugoslavija. Srbija je, cini se, u istom nepovoljnom i podredjenom polozaju?
- Situacija nije ista, jer su pod odlukama Evropske unije, na osnovu misljenja Badinterove komisije, priznate republike kao drzave u granicama federalnih jedinica. Kosovo je priznato kao deo Srbije i zvanicno se ne tretira kao teritorija, koja bi pod bilo kojim uslovima mogla da se odvoji od Srbije. To kosovskim Albancima predstavlja veliki problem u pronalazenju legitimnih puteva za secesiju. Tu je manevarski prostor ovih vlasti, kada bi hteli da resavaju problem Kosova, mnogo veci nego sto je to bio slucaj sa srpskim pitanjem u Hrvatskoj i Bosni.
* Po obicaju se, medjutim, reagovalo kasno?
- Zvanicni stav da je Kosovo unutrasnji problem Srbije, predstavlja veliki napredak u odnosu na predizbornu izjavu Zorana Lilica da "Kosovo uopste nije problem". Medjutim, pitanje je zasto ranije, tacnije od Ustava 1990, kada se videlo da pokrajinski organi ne funkcionisu, nismo priznali da ima problema. Sedam godina se u unutrasnjim relacijama drzave nije nista dogadjalo.
Odgovor na to pitanje je u politici vladajuce stranke koja je Kosovo koristila za svoju popularnost, nacionalnu homogenizaciju, i tu se zadrzala, koristeci Kosovo kao rezervoar glasova za SPS... Odgovor je u nedostatku politicke strategije prema Kosovu. Ova vlast nije imala nikakvu ideju kako da resi problem Kosova, nego samo kako da ga iskoristi...
... * Vlasti su preduzele odredjene akcije protiv albanskog separatizma.
- Vrlo je cudno da vlast godinama ne resava taj problem, da zateze uze. Uzmimo za primer poslednje dogadjaje. Terorizam na Kosovu traje vise od godinu dana, a u poslednjih nekoliko meseci postao je javna stvar za medjuanrodnu zajednicu koja pocinje da ga osudjuje. Policija dejstvuje protiv njega, a istovremeno albanski narod demonstrira protiv policijske akcije usmerene ka teroristima. Umesto da se demonstracije puste, da medjunarodna zajednica vidi da je narod na Kosovu zapravo jedinstven po pitanju sredstava da se dodje do krajnjeg albanskog cilja - nezavisnosti, i da se tu traze diplomatske akcije, da se kaze - evo, vidite kakve mi probleme imamo, ne samo sto partije podrzavaju terorizam nego i citav narod, sta da radimo - Milosevic rasteruje demonstrante i fokus medjunarodne zajednice premesta sa terorizma na drzavno nasilje. Poslednjih mesec dana u svetu preovladava prica o nasilju srpske drzave na Kosovu.
Ne mogu da prihvatim da je to samo glup potez vlade. Mislim da je to jedan u nizu dosadasnjih poteza, koji su svi isli ka zatezanju kosovskog uzeta. Ako se kriza na Kosovu bude zaostravala u tom smeru, ima indicija da bi NATO, koji je rasporedjen svuda oko Kosova, mogao da intervenise, a Milosevic ce samo reci: "Izvinite, molim vas, mi ne mozemo to da branimo, iako sam ja hteo". Tu je mogucnost tog scenarija zbog kog su zabrinuti Srbi na Kosovu.
Tamara Spaic, Djoko Kesic
Kosovo i svet
U sadasnjoj diplomatskoj igri oko Kosova proklamovani principi i norme medjunarodnog ponasanja igraju sve manju ulogu, a sve je vise rec o nadmetanju nalik na partiju pokera u kojoj akcije Slobodana Milosevica stoje vrlo slabo
... U toj vrsti ige ("ko ce koga") Slobodan Milosevic se do sada, uglavnom, snalazio: redovno je placao odgovarajucu cenu, zrtvujuci malo po malo od onoga sto je prethodno namerio da uzme, i zauzvrat dobijao ono sto mu je bilo najdraze: ostajao je na vlasti. Sad, kad je dogorelo do nokata i kada vise nema cime da se trguje, jer valjda i on uvidja da ne moze Rugovi predati Kosovo a zadrzati vlast, pocinje ozbiljno da se ljuti. I, hvata se za slamku, tvrdeci da su mu partneri u ovoj velikoj partiji pokera jos iz ranijeg deljenja ostali - duzni...
Medjutim, igrac praznih dzepova u pokeru obicno nema nikakve sanse. A, svi znaju da su "dzepovi" Slobodana Milosevica prazni, jer on vise nije u stanju da ponudi bilo sta sto bi nekome bilo od koristi. Zato sad ostaje jos samo da se vidi kome ce srecu, a kome nesrecu, doneti partija etnickog pokera koju je ovoga puta sa citavim svetom zaigrao Ibrahim Rugova, po istom onom receptu po kome je Milosevic ranije bio dobro poznat.
Stevan Niksic
Licno: Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije
Inicijativa predsednika SRJ da se u Srbiji sprovede referendum ima dva krupna nedostatka ustavno-pravne prirode. Prvi je nenadleznost predsednika savezne drzave da daje konkretne predloge za odlucivanje o pitanjima iz nadleznosti republickih organa... Doduse, u strogo formalnom smislu, predlagac ce biti Vlada Srbije. Ali, fakticki, ona se javlja kao bukvalni sprovodilac konkretno formulisanog predloga predsednika savezne drzave.
Drugi, krupniji ustavni nedostatak predlog predsednika SRJ je u tome sto referendumsko pitanje nije postavljeno u skladu sa Ustavom. Naime, po Ustavu Srbije, ne postoji mogucnost "ucesca stranih predstavnika u resavanju" bilo kog pitanja iz nadleznosti Republike Srbije i njenih organa. Zato referendumsko pitanje ne sme glasiti tako da za ishod, bar teoretski, moze imati odgovor suprotan Ustavu. Referendumsko pitanje bi, eventualno, moglo da glasi: "Da li prihvatate posredovanje stranih predstavnika u resavanju problema na Kosovu i Metohiji?". Jer, "ucesce u resavanju" znaci pravo na odlucivanje ili pravo na arbitrazu, sto je bitno drugaciji pojam od posredovanja...
Reporter DTM pronasao najpostenijeg Albanca na Kosovu
Salija Kranici:
"Nek mi zivi Srbija, predsednik Srbije koga sam ja licno isao da glasam i Slobodan Milosevic, predsednik Jugoslavije! Dao sam svoj glas Milutinovicu i dao sam za Slobodan Milosevic, sa suprugom sam is'o 12 kilometara u Obilic da glasam za njega. Napominjem, mene niko nije od srpskog naroda nudio sa parama da glasam, niti sa politikom, nego sam sam prifatio tu postenu politiku citavog naroda".
Tako za DTM pocinje svoju pricu Salija Krasnici (63), kako su nam ga u Pristini predstavili "najposteniji Albanac na Kosovu". Salija zivi u selu Breznica, opstina Obilic, vise od 10 kilometara udaljen od asfalta, telefona, automobila... Salija zivi u domacinstvu sa 18 clanova porodice...
Interesuje nas, naravno, i ko su najveci separatisti u tom kraju. "Svi u mojem selu. Samo dve kuce, moja braca jedino sto me podrzavaju. Ostali, ni komsije, ni stricevi, ni unuci od brace, samo dva rodjena brata prifacaju mene. A samo nasa porodica Krasnici ima vise od 60 clanova..."
Poseban problem Krasnici ima sa decom. Nijedno dete mu ne ide u skolu, jer ucitelji "maltretiraju i biju Milosevicevo dete". Bivsi clan SKJ i od pocetka simpatizer i pripadnik SPS, Salija nigde ne ide bez pistolja "tetejca", ojacanog sa jos dva puna sarzera. Kaze da kod kuce ima jos dve puske, sve mu to "dozvolila narodna vlast". Da se brani. Da brani i sliku Slobodana Milosevica okacenu u glavnoj sobi...
- Mogu li nesto da kazem ali da obavezno napises: "Ja pozivam ceo narod albanski i srpski i Rome i sve da zivimo u jednoj drzavi, zajedno da svi budemo ravnopravni, kao sto nam Srbija nudi. Pozivam Rugovu da udje u dijalog, on ne prihvata jer mu slatko sto je dobio krila iz druge drzave da ovde stvara cista etnicka republjik ovde. Sa Albanijom da se veze. On hoce rat, da natera sav narod da gine... Rugova je zasluzio ne aps, nego u Hag da ide. I dobice Hag da bude osudjen", porucuje najposteniji kosovski Albanac ne hajuci za posledice koje ce mozda imati posle ovakve besede...
Dragan Novakovic
ALBANIA, 2.04.1998.
Zapadna politika je sklona da deluje na osnovu principa opste saglasnosti u donosenju odluka. Ovaj princip, referesuci se i potrebi o sto siroj podrsci za neko delovanje "in extremus" cini se da je motivisano. Bilo bi uistinu idealno kada bi oko neke situacije postojali isti i objektivni stavovi. Medjutim, ovde je rec o tradicionalnlnim prijateljima Srbije. Ovim prijateljima nedostaje realna snaga ili nekadasnji imidz, sto bi moglo uostalom uticati na aktiviranje humanitarne kompetencije. Nedstatak realne snage, kompenzira se arbitrarnim postupcima za pridobijanje sto veceg politickog kapitala. I kada je rec o Balkanu, njihova inercija u toj arbitrarnosti traje veoma dugo. Tako, ne moze se ocekivati da ce Rusija tako lako napustiti komotnu poziciju protivljenja realnom resenju za Kosovo, kada samo posredstvom njega obezbedjuje politicki uticaj na sve politicke razvoje u regionu, kojeg ne samo iz tradicionalnih razloga naziva zonom njenog uticaja.
Gledano iz ovog ugla, nema razloga da se ocene zacudjujucima ni stavovi Francuske i Italije u okviru Kontakt grupe. I diplomatija ovih zemalja je misljenja da Rusija ne odustaje tako lako od Balkana. Oni isto tako znaju da je prirodna sklonost brojnih drzava na Balkanu da se udalje od Zapada. Kalkulacije da ce posto se nekako oporave (ili cim uvide da je Rusija u stanju da ekonomski ili politicki potpomaze) zatraziti ruski kisobran, ne moze biti netacna. Poznavajuci ove uslove, jos na pocetku razgradnje bivse Jugoslavije, SAD su nastojale da se pokazu obazrivima sve dok bosnjacka tragedija, uglavnom zbog nedostatka evropske odlucnosti (istinski razlog - ruski stav) nije eskalirala do nezamislivih dimenzija.
Tamo se sada primenjuje Dejton, iako se jos uvek nezna da li je definitivno uspostavljena granica. Iz ovog pregleda cini se nemogucom perspektiva saglasnosti Kontakt grupe o eventualnom resenju pitanja Kosova i albanskog pitanja uopste. Ako se SAD budu pozicionirale definitivno za resavanje ovog pitanja, one ce zasigurno zahtevati Dejton br.2, stavljajuci tako saglasnost pred svrseni cin. Sigurno je da americko delovanje zavisi i od toka otvorenih problema kao sto su: Mirovni proces na Srednjem Istoku, konflikt sa Irakom kao i odnosi sa Iranom itd. Ne treba zaboraviti da je ruski uticaj na ove zemlje ne tako mali.
Dr. Gafur MUKA
Savet bezbednosti je odlucio da zatvori vrata oruzju za bivsu Jugoslaviju. Ponovno vracanje sankcija ukinutih posle zavrsetka rata u Bosni, trebalo bi da zaustave degenerisanje konflikta na Kosovu i da da upozoravajuci signal za strane na terenu. Prema logici rezolucije, ali ne i prema realnosti koju danas dozivaljava bivsa Jugoslavija, usvajanje Rezolucije bi trebalo da utice na pruzane operacije na Kosovu i na ponovno uspostavljanje tamosnjeg mira. To je verzija kojoj ce tesko poverovanti na Balkanu, ali i u Njujorku. Albanci izlaze iz ovoga bez ikakve esencijalne dobiti od Saveta bezbednosti.
Uprkos pozdravljajucem zvanicnom stavu Tirane i Pristine, postoji strah da bi pitanje sankcija prema bivsoj Jugoslaviji moglo ostati u okviru rezolucije ili drugih analognih koraka, sto bi otezalo buducnost procesa normalizacije na Kosovu. Do sada ovo je bila logika dogadjaja, iz kojih mi izlazimo bez mnogo motiva za optimizam.
Bez sumnje, ono sto je predstavljalo najinteresantniji deo Nanoovog govora u parlamentu i ono sto je navise komentrisano od strane opozicije, bile su opcije albanske vlade o resenju pitanja Kosova. Status sire autonomije za Kosovo ostaje dosadasnja rezultanta zvanicnog stava Nanoove vlade, koja se cini da se osvestila na ovoj konstantaciji, usled uticaja razlicitih faktora koji uticu na dalju sudbinu pitanja Kosova. Iako priznaje da albanska Vlada smatra pravednim zahteve Kosovara koji variraju od nezavisnosti do obezbedjivanja statusa republike u federalnom okviru Jugoslavije, premijer Nano, kao prvi covek "maticne drzave", od koje Kosovari ocekuju i podrsku za resenje problema Kosova, cini se da ne moze reci nesto vise nego sto su gore navedene konstatacije. Bilo kako bilo, za Nanoa ne predstavlja tako mali rezultat sto se vec sada Kosovo ne smatra vise unutrasnjim pitanjem Srbije i rasprava medjunarodnih mehanizama o Kosovu, pokazuje da ce resenje tog problema biti jedno kompromisno resenje svetskih sila.
Medjutim, uslov za medjunarodnu podrsku i resenje problema prema ovim parametrima je miran put. I Nano snazno istice ovu ideju pozivajuci Kosovare i tamosnje politicke snage da slede njenu rezistenciju, sto je dalo pozitivne rezultate za internacionalizaciju pitanja Kosova. Takav poziv vredi i za albanske politicke snage, koje bi trebale da odustajuci od politicke dobiti saradjuju na nacionalnom pitanju, kako bi se ucinilo maksimalno na izbegavanju konflikta.
I danas kada su Albanci primili kljuceve Albanoloskog instituta u Pristini koji je vise godina bio okupiran od strane srpskih zvanicnika, treba razmisljati i o tome da se aspiracije mogu ostvariti i korak po korak, bez potrebe da se ponovi Bosna.
Zahtev albanskog premijera Fatosa Nanoa u parlamentu za neku siroku autonomuju za Kosovo, stvara jedan novi referentni sistem u odnosima izmedju Albanije i Kosova i oznacava prekid sa dvojnim stavovima oko ovog pitanja. U zahtevu albanskog premijera za Kosovo nema mnogo velikog znacaja za status koji on odredjuje za Kosovo, posto on ionako ne moze nista pomoci niti za siri status niti za uzi status. Znacajno je u govoru Nanoa to sto on definitivno rusi sistem po kojem se orijentisala albasnka politika prema Kosovu. Do danas, ova politika je kao princip imala da uvazi volju Albanaca na Kosovu i nastojala je da pronadje sredstva za ostvarivanje te volje. Zvanicna izjava gospodina Nanoa definitivno ukida ovaj sistem referencije. Posle ovoga, albanska politika se pretvara u "nepristrasnog kriticara" oko pitanja Kosova i realno se udaljava od angazovanja za pruzanje pomoci u ostvarenju volje Albanaca. U ovom aspektu, zvanicni stav premijera je istorijski, posto o prvi put ono vise nije deo albanskih nastojanja za nezavisnost Kosova, vec deo posmatrackih strana i stvoreni problem za nju. Samo su ministarstvo inostranih poslova u Beogradu i albanski premijer izrazili zadovoljstvo Kontakt grupom, dok su SAD koje su bile inicijator, bile nezadovoljne. Ovo jos uverljivijim cini esencijalnim promene albanskog stava prema ovom problemu.
Mero BAZE
Iz intervjua sa albanskim premijerom Fatos Nanoom datom francuskoj TV 5
- Gospodine premijeru, da li postoji opasnost sirenja kosovske krize van njenih granica i da li se ova opasnost oseca kao realna pretnja za Albaniju?
NANO:- Ova opasnost ne preti samo Albaniji. Ja mislim da primeniti taktike kao one koje je primenio Milosevic u poslednje vreme, predstavlja tezak zlocin protiv covecnosti, kao sto su to stavili do znanja i objavljene informacije od strane vase TV mereze. Da bi dobio u vremenu, Milosevic uzima vreme i ostalom delu medjunarodne zajednice, obuhvatajuci tu i Albaniju, sto znaci da postoji jos uvek mogucnost ponavljanja tragicnog scenarija kao sto je onaj u Bosni. Najverovatniji scenarij kojim teze Srbi je onaj Severne Irske. Jednu razocaranu populaciju kao sto su Albanci na Kosovu koji su uvek patili usped srpskog nasilja treba shvatiti i podrzati i to ne samo od strane Albanije, vec od strane citavog demokratskog sveta, kako bi Kosovo dobilo politicki status koji daje definitivno resenje za institucionalne garancije njenih temeljnih sloboda, kao i integracijama u Evropi koja bi trebala obuhvatiti i Balkan.
DENES, 2.04.1998.
Gospodin Gligorov nastvalja sa serijom gresaka koje je u poslednje vreme pravio. Posle istorijskog gafa sa "Koridorom", ovih dana gospodin Gligorov je definitivno poverio sudbinu medjunacionalnih odnosa u Makedoniji nacionalnim (nacionalistickim) partijama. Pored nespornih VMRO DPMNE, SDS, LDP, PDP, SP, DPM, PCER, DPT, Gligorov je napravio neverovatan gaf tako sto je na Samit pozvao Demokratski savez Albanaca, Ligu Vlaha i Demokratsku partiju Srba u Makedoniji, kao i jos uvek neregistrovanu DPA, Arbena Dzaferija.
Nerazumnost ovog poteza se ogleda u tome sto Demokratski savez Albanaca, Liga Vlaha i Demokratska partija Srba ni na jednim do sada odrzanim izborima nisu dobili takoreci nikakvu podrsku biraca. Poziv na Samit, od strane Gligorova, ove partije su obezbedile samo cinjenicom sto se u svom nazivu unapred deklarisu kao partije odredjene nacionalnosti, a da se pritom uopste nije vodilo racuna da li one uzivaju neku podrsku biraca. Ako se prihvati logika predsednika, onda je kod njega morao biti pozvan i predstavnik Egipcana iz Ohrida ili pak Stranka Jugoslovena...
Aleksandar TORTEVSKI
Politicki lideri su razgovarali sa predsednikom drzave o medjuetnickim odnosima u Makedoniji. Tema koja je veoma vazna za unutrasnje odnose u drzavi i za unapredjivanje medjuljudskih odnosa izmedju razlicitih etnickih grupa. Javnost nema iluzija da susret sa Gligorovim moze doneti spektakularne rezultate na polju ove osetljive sfere. No, ne treba ocekivati ni to da je pod pritiskom bilo kog lidera od strane nacionalnosti moguce da drzava napravi takve ustupke koji bi izmenili njenu ustavnu sustinu, sto bi gradjani nazvali "trgovinom sa drzavnim i nacionalnim interesima". Nasa je pretpostavka da Gligorov zeli da cuje misljenje partija, njihove predloge, realne potrebe - sve to kroz prizmu i polemiku medju liderima i eventualno da se definise koje su to tacke od kojih se moze krenuti u unapredjivanju odnosa, da bi se ojacalo poverenje i unutrasnja stabilnost. Bilo bi veoma znacajno kada bi u susretu lideri postigli dogovor u ovoj izbornoj godini, tj., da se u svojim kampanjama partije ne sluze raspaljivanjem nacionalnih strasti i izazivanjem medjunacionalne netrpeljivosti. Takva "igra" u izbornoj godini, kada emocije gradjana mogu biti intenzivnije, bila bi veoma opasna, posebno kada se zna da jedna trecina stanovnistva i pripada nekoj od nacionalnosti. Eventualno podgrevanje nacionalnih strasti moze biti porazno i tragicno za drzavu i njen osnovni fundament - medjunacionalne odnose. Na jesen ce se videti izborni rezultati, ali isto tako i koja je partija i kako polozila ispit zrelosti i odgovornosti prema drzavi. U protivnom, moze doci do narusavanja ukupne bezbednosti, za sta posebnu odgovornost snosi predsednik drzave, koji je ujedno i predsednik Saveta bezbednosti...
BUJKU, 31.03.1998.
Nikada pre, tokom sedmomesecne vladavine leve vladine koalicije, albanska vlada nije bila u fokusu interesovanja i paznje medjunarodne zajednice. To se u najmanju ruku moze videti usled uzastopnih poseta znacajnih licnosti svetske politike i diplomatije, koji u vecini slucajeva mozda i diktiraju svojevrsnu koordinaciju stavova zvanicne Tirane i ove zajednice u odnosu na Kosovo i puteve resavanja tamosnjeg nacionalnog i etnickog problema. To, kako se cini, dolazi u veoma pogodnom trenutku i ide na ruku premijeru Nanou, koji sa svoje strane nije uzivao zadovoljavajuci kredibilitet, bilo to kod unutrasnje javnosti bilo van zemlje. Kosovo postaje za njega najsigunija karta, posredstvom koje on ne samo da pronalazi trenutak da se pokaze nacionalistom, dok je cesto optuzivan od strane opozicije upravo zbog toga ( da ne zaboravimo da je dugo ogovarano njegovo navodno vlasko poreklo); Vec, stavise on se poziva i docekuje u zapadnim diplomatskim kancelarijama samo posle dogadjaja i pogorsanja stanja na Kosovu. Tako, na poseban poziv sefa nemacke diplomatije Klausa Kinkela, Nano je posao u Bon, ali to nije proslo bez debata i reagovanja u albanskoj politici. Najvise se Nano optuzuje zbog toga sto je pred odlazak u Bon morao da konsultuje politicke snage u zemlji oko stava koji ce Albanija ozvaniciti u kasnijim susretima sa petoricom velikih svetske diplomatije, a u vezi sa Kosovom. Albanski premijer je mozda i po prvi put dao svoju zvanicnu varijantu oko stava Albanije prema politickom statusu Kosova, odredjujuci ga slicno statusu Crne Gore ili Bosne. Do pred polazak u Bon vrh albanske drzave u najmanju ruku javno nije izrazavao nikakav jasan stav oko pitanja Kosova, osim nekih nejasnih izjava i cesto kontradiktornih, koje u osnovi nista nisu tvrdile...
Albana BEQIRI
Sinoc usvojena rezolucuja o uvodjenju embarga na oruzje protiv tzv. SRJ od strane Saveta bezbednosti OUN, u redovima politickih partija i subjekata Kosova izazvalo je uglavnom pozitivne reakcije. Dzemailj Mustafa, savetnik za informacije predsednika republike Kosova dr. Ibrahima Rugove je istakao da je "Rezolucija Saveta bezbednosti OUN o embargu na oruzje protiv rezima u Beogradu znacajan momenat u novojoj istoriji Kosova i albanskog naroda". Prema gospodinu Mustafi "ova Rezolucuja je jos jedan dokaz da su uzaludne i neozbiljne sve pretenzije srpskog rezima da je pitanje Kosova navodno unutrasnje pitanje rezima u Beogradu", dodajuci da "ne ocekujem da ce konkretniji efekti ove Rezolucije Saveta bezbednoisti OUN biti veliki".
Kao sto se zna, istakao je savetnik za informisnje Ibrahima Rugove, rezim Beograda ima dosta oruzja i da se to oruzje nalazi u nedogovornim rukama. I zato, nastavio je on, medjunarodne institucije treba da pronadju nacina kako da onemoguce Beograd da koristi oruzje koje ima, a koje kako se zna nije kolicinski malo. "Samo takve mere i sankcije bi primorale Beograd na uspostavljanje ozbiljnog dijaloga sa Pristinom uz medjunarodno posredovanje oko putanja Kosova", zakljucio je gospodin Dzemailj Mustafa savetnik za informisanje predsednika Rugove.
S druge strane, potpredsednik Parlamentrane partije Kosova Bajram Kosumi, usvajanje Rezolucije o embargu na oruzje protiv "Jugoslavije", ocenio je kao korak napred u medjunarodnom pozicioniranju pitanja Kosova. Pitanje Kosova je uslo u Savet bezbednosti OUN i to je pozitivna strana te rezolucije. Isto tako, gospodin Kosumi je rekao da "treba pozdraviti i opredeljenje clanova Saveta bezbednosti, kako se oni izrazavaju u rezoluciji za viskoku samoadministraciju za Kosovo, dakle vise nego autonomija". Isticuci da sinoc usvojena Rezolucija zahteva dublju analizu, potpredsednik PPK je istakao i "njene tamne strane". "Prvo bih pomenuo nerazlikovanje Saveta bezbednosti u ovoj rezoluciji izmedju zlocina, etnocida i organizovanog drzavnog srpskog terora na Kosovu i neospornog, suverenog prava albanskog naroda da zastiti svoj integritet svim mogucim sredstvima. Rezolucija ne pravi razliku izmedju zrtve i kriminalca, istice gospodin Bajram Kosumi...
Zahtev jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica za raspisivanje Referenduma na kojem bi se srpski gradjani izjasnili za ili protiv posredovanja medjunarodnog faktora u resavanju pitanja Kosova, akademik Fehmi Agani iz DSK naziva ovo nastojanjem za manipulacijom srpskog rezima. Gospodin Agani je "Glasu Amerike" izjavio da se skoro neverovatnim cini da je gospodin Milosevic, koji nije uobicajavao da pita narod o mnogo vecim odlukama, zatrazi Referendum o ucestvovanju ili neucestvovanju trece strane, o prisustvu ili nepristustvu u eventualnim jugoslovsnsko - albanskim razgovorima. Cini se da ovaj apel odgovara prirodi ovog rezima. Pitanje da li ce ucestvovati ili ne treca strana i u kojem obliku ce ona biti prisutna u eventualnim razgovorima izmedju Beograda i Pristine, ne moze biti pitanje odluke jednog ili drugog naroda, vec je to pitanje sporazuma izmedju dveju strana o uslovima u kojima ce se razgovori odvijati. Zahtev da se referendum odrzi predstavlja oblik opstrukcionisticke manipulacije koja zeli zabarikadiranje iza navodno narodne volje, a u stvari ima za cilj da opstruira uslove sporazuma i same razgovore, kaze gospodin Agani.
Danas se Kosovo pred medjunarodnom zajednicom pojavljuje kao jedan od najznacajnijih neresenih problema i od najveceg prioriteta. Albanci na Kosovu su godinama sanjali tako nesto, dok Srbi i Beograd ni u nocnoj mori nisu mogli zamisliti da bi ovaj problem mogao dobiti takve dimenzije. Posle masakra u Drenici, svenarodnih albanskih protesta i prvih znakova otvaranja konflikta i u drugim delovima Kosova (slucaj Glodjana), mnogi se sa razlogom plase ponavljanja Bosne. Medjutim, cini se da je medjunarodnoj zajednici i konkretno Zapadu jasno da bi problem Kosova i moguci rat, u poredjenju sa konfliktom u Bosni bio mnogo jaci i sa posledicama koje bi bile regionalne i opasne za citav deo Jugoistocne Evrope.
Dakle, posle eskalacije konflikta i permanentne opasnosti od totalne ekspolozije, medjunarodna zajednica na celu sa Amerikancima, ali i sa Englezima, Nemcima i Francuzima je odlucnija nego ikada da na Kosovu ne dozvoli ponavljanje prethodnog konflikta. Pretnje upucene Beogradu i odredjivanje rokova za ispunjavanje postavljenih zahteva od strane Kontakt grupe, same po sebi govore da takoreci citava odgovornost pada na Milosevicev rezim. Kada je rec o Milosevicu i njegovom ruznom snu zvanom Kosovo, cini se da medjunarodna zajednica igra na najgoru kartu po njega. Kartom kojoj beogradski despot nema mogucnosti da parira. Formula se zove: stanje na Kosovu ne moze se nastaviti sa dosadasnjim statusom kvo, ali i potpuna nezavisnost Kosova za medjunarodnu zajednicu je neprihvatljiva. Iako, kada se govori o nezavisnosti treba istaci da su Amerikanci odmereniji i da je ne pominju tako cesto, ne zeleci tako da prejudiciraju moguce razgovore izmedju Albanaca i Srba, koji ce se, zeleo to Beograd ili ne, odrzati se uz posredovanje trece strane, posto je treca strana i najbolji garant primene eventualnog sporazuma izmedju Albanaca i Beograda...
Do danas su brojne humanitarne organizacije, ali i politicke fondacije predlagale neku medjunarodnu konferenciju za Kosovo. Bice interesantno sacekati reagovanje medjunarodne zajkednice kada Milosevic bude prihvatio njeno posredovanje. Iz fijoka koje drzeve ili diplomate ce proizaci zahtev o medjunarodnoj konferenciji za Kosovo?!
Beqe CUFAJ
K R A J